Biznis
30.11.2021. 13:25
Biznis
25.01.2022. 07:05
Marko R. Petrović
Novčanik ne laže
Kako će se inflacija kretati u ovoj godini?
U krajnjoj liniji nije ni bitno ko je u pravu. Da li istinu govore oni koji se pozivaju na "prosečnu“ inflaciju od tri do četiri odsto ili su u pravu oni koji kažu da je međugodišnja inflacija skoro osam odsto. Činjenica je da je inflacija tu. I činjenica je da novčanik ne laže.
Da stvari nisu najsjajnije svedoči i fakat da je država još 1. decembra na dva meseca zamrzla cene nekih osnovnih životnih namirnica – šećera, mleka, hleba, svinjskog buta i suncokretovog ulja. Ta "zamrznutost“, dakle, ističe prvog dana februara. Šta će biti posle? Da li će odluka o zamrzavanju biti produžena? Vlada ima mogućnost da cene drži na ledu do šest meseci.
U međuvremenu, dovoljno je, dakle, da pratite koliko možete da pazarite sa, recimo, 5000 dinara u nekom periodu od mesec ili dva, i sve će da vam bude jasno. Ako se ne fokusirate samo na "osnovne životne namirnice“, jer ne nameravate da jedete samo svinjski but, videćete da je, recimo, i kafa za nekoliko meseci poskupela gotovo 50 odsto, slatkiši, kućna hemija...
Država jeste reagovala, ali tek nakon što su cene u septembru "eksplodirale“ i vratila ih, bar u slučaju ovih osnovnih proizvoda, na nivo od sredine novembra.
Ekonomista Goran Nikolić jedan je od onih koji se umiruje verovanjem da je "u suštini ovo sve trenutno“.
"Pašće inflacija tokom godine, takve su i projekcije Narodne banke Srbije, a njihove su projekcije uglavnom dobre“, uveren je on.
A ono za šta Goran Nikolić kaže da je "samo trenutno“ traje već dovoljno dugo da se ne smatra trenutnim, naročito iz ugla običnog građanina sa prosečnom ili ispotprosečnom zaradom.
Biznis
12.11.2021. 18:00
Kolika je inflacija u Srbiji i šta je najviše poskupelo
Kao olakšanje ovdašnjim građanima bi, verovatno, trebalo da posluži i to što je, kako kaže, "to trend i u Evropi i u Americi“, jer sve je uglavnom posledica pandemije virusa korona koja je pogodila globalnu ekonomiju, ali i rasta cene sirovina – pre svega energenata“.
Pitanje da li će pad inflacije, koji Goran Nikolić očekuje tokom godine, vratiti i cene na stari nivo, ostaje, međutim, bez odgovora.
Da je sadašnja inflacija globalni fenomen slaže se još jedan ekonomista, Ivan Nikolić.
"Njen osnovni izvor su veće cene energenata i neprerađene hrane. Tu, zaista, malo šta možete da učinite kroz monetarnu i fiskalnu politiku“, kaže Ivan Nikolić za "Ekspres“ i dodaje kako očekuje da će Vlada Srbije svakako da produži mere kojima je ograničila cene nekih osnovnih životnih namirnica.
"Videćemo, međutim, kakvi će da budu efekti posle prve ovogodišnje žetve jer prošla godina bila je prilično loša, kada je reč o poljoprivredi. Ali generalno gledajući, nema mnogo mesta za nešto što bi nas ohrabrilo. A što se cene energenata tiče, to zavisi od globalnih igrača“, kaže Ivan Nikolić.
Ostaje nam, dakle, da gledamo u nebo i nadamo se povoljnim uslovima za poljoprivredu (jer navodnjava se svega 1,5 odsto od ukupno korišćene poljoprivredne površine u Srbiji, po čemu smo na samom evropskom dnu) i nadamo se milosti globalnih energetskih gospodara.
Biznis
12.12.2021. 12:06
Struja i gas neće poskupeti cele ove zime
Da li bi u tom slučaju i cene krenule nadole, nije siguran, međutim, ni Ivan Nikolić. Jer, kako kaže, "cene su, naravno, neelastične nadole“, a pritom svi gledaju da iskoriste trenutak poskupljenja, neki opravdano, a neki neopravdano.
"Setite se, međutim, da je gorivo 2019. godine bilo oko 160–170 dinara. Pa su cene pale na 130, pa je sada opet oko 170 dinara. Dakle, cene idu gore-dole. Mada su neelastične nadole. I naravno da svako pokušava da iskoristi priliku, bilo opravdano, bilo neopravdano“, kaže Nikolić.
Nije za utehu, ali činjenica je i da je situacija u nekim državama još teža. U Hrvatskoj, na primer, cene goriva su prvi put otišle na više od evro i po za litar, dok kod njih istovremeno cene gasa i struje nisu pod kontrolom države.
Inače, u stopi od 7,9 odsto, koliko iznosi rast maloprodajnih cena u poređenju decembra ove sa istim mesecom prošle godine, tri četvrtine se odnosi na kretanja vrednosti hrane i energenata.
Najviše je poskupela hrana – za 12,7 odsto. U okviru nje, najviše je poskupelo povrće, za 22,4 odsto, potom ulja i masti za 20,9 odsto, dok je meso za 12 meseci uvećalo cenu za 14,3 odsto.
Više od deset odsto poskupljenja beleže i namirnice u grupi "kafa, čaj i kakao“ koje su skuplje za 13,6 odsto.
Biznis
14.10.2021. 17:50
"Smirivanje cena se može očekivati već sledeće godine"
Transport je poskupeo za 13,5 odsto, a u okviru njega najviše goriva i maziva za putnička vozila – 22,8 odsto.
U izveštaju Republičkog zavoda za statistiku navode se i dva pojeftinjenja u decembru 2021. u odnosu na decembar 2020. Niže cene, i to za 3,2 odsto, ima računarska oprema, dok je telefonska oprema, prema zvaničnoj statistici, pojeftinila 5,5 odsto.
Usluge osiguranja stana, prevoza putnika avionom i daljinskog grejanja ne beleže promenu cene.
Biznis
21.06.2021. 11:14
Da li će inflacija biti u očekivanim granicama?
Inflacija, naravno, najviše pogađa one sa nižim primanjima. Rast cena na malo već je, praktično, "pojeo“ porast minimalnih zarada, penzija i plata u javnom sektoru.
Kako je to nedavno ocenio profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić, inflacija uvek smanjuje kupovnu snagu novca, a da bi se ona povećala realno, rast primanja mora da bude veći od stope inflacije.
"Inflacija ne pogađa svakoga na isti način. Mera koju mi uzimamo u obzir, indeks potrošačkih cena, u svom sastavu ima razne komponente i one mogu različito da budu pogođene inflacijom. Vidimo sada da cena hrane najviše raste, tako da će stanovnici kod kojih je to najzastupljenije u potrošnji, osetiti ovu inflaciju mnogo teže, za njih je ona viša od osam odsto koliko zvanična statistika beleži. To je pitanje koje bi moralo da bude tretirano odgovarajućom politikom socijalne pomoći, a posebno se ističe sada, kad se linearno daju nekakvi mehanizmi podrške, dodatne kupovne snage mladima ili drugim umesto onima koji su socijalno ugroženi i koji ovu inflaciju najviše osećaju“, rekao je Šoškić.
I on je dodao da će na rast inflacije uticati dešavanja na međunarodnom tržištu energenata i hrane, dok će kod nas zavisiti od toga da li se planira nekakav odgovor centralne banke i da li će se nastaviti ekspanzione mere fiskalne politike koje su usmerene na davanja stanovništvu.
Još jedan profesor Ekonomskog fakulteta, Milojko Arsić, ocenjuje i da će kretanje inflacije u ovoj godini zavisiti od toga koje će mere preduzeti velike centralne banke, poput američke, evropske, pa i srpske.
"Globalna inflacija izazvana je zbog velike monetarne ekspanzije koja je primenjena širom sveta, štampano je dosta novca, ali privredna aktivnost, suočena sa dosta problema, ne može da prati te narasle dohotke i troškove. U takvoj situaciji ravnoteža se uspostavlja kroz inflaciju. Ona obezvređuje te dohotke, usklađuje ih sa mogućnostima proizvodnje. Dakle, glavni generator je monetarna ekspanzija koja se dogodila proteklih meseci, a postoje i neki drugi faktori, poput onoga što se dogodilo na tržištu energenata, s jedne strane izazvano problemima na strani ponude, a sa druge i nekim geopolitičkim faktorima“, ocenio je nedavno Arsić.
Komentari
