Biznis
15.03.2022. 20:19
Beta

Srbija

Kako je, koga i koliko pogodila inflacija?

inflacija
Izvor: Shutterstock

U Srbiji 10 odsto najsiromašnijih ljudi troši 50 odsto svojih prihoda na hranu, dok 10 odsto najbogatijih troši 28 odsto, tako da njeno poskupljenje dodatno povećava nejednakost u zemlji, piše mesečnik "Biznis i finansije".

Prema zvaničnoj statistici, posečna mesečna zarada u Srbiji u decembru 2021.  iznosila je 74.629 dinara, a u stvarnosti polovina zaposlenih ne može da prebaci ni 53.349 dinara, koliko je iznosila medijalna zarada.

Inflacija je, zvanično, u januaru ove godine iznosila 8,2 odsto u odnosu na isti mesec 2021. Toliko je "đuture" sve poskupelo – od hrane koja je najviše uvećala inflaciju, do lekova koji su medju proizvodima sa najnižim stopama poskupljenja.

Međutim, kako ukazuje "Biznis i finansije", ovi procenti ne udaraju jednako po džepu one sa natprosečnim platama i one koji primaju jedva minimalnu zaradu. Lako je pogoditi čiji se džepovi brže prazne i koliko je pandemija uticala na stvaranje još većeg jaza medju potrošačima u Srbiji.

Koliko ljudi u Srbiji, zapravo, radi za minimalac – druga je priča. Taj broj statistika precizno ne meri već nekoliko godina. U "opticaju" je i dalje brojka o 350.000 zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu, ali Fiskalni savet je u svojoj analizi naveo da je reč o svakom petom zaposlenom, što je više od 400.000 ljudi na minimalcu.

Pojedini ekonomisti ukazuju da pitanje koliko ljudi radi za minimalnu zaradu u Srbiji nije potpuno relevantno za domaće prilike, i to iz nekoliko razloga.

"Prvi jeste taj što je i dalje prisutna siva ekonomija u domenu isplate zarada - veliki broj radnika usled visokog opterećenja prihoda od rada izbegava da plaća porez na zaradu i socijalne doprinose time što je prijavljen na minimalac, a ostatak plate prima 'na ruke'. Zatim, postoji veliki broj zaposlenih koji rade u potpunosti u sivoj ekonomiji - 15 odsto ukupnog broja zaposlenosti, a insistiranje na broju ljudi koji rade za zvaničnu minimalnu zaradu izostavlja sve one radnike koji rade za niske plate koje su tek malo iznad minimalne", rekao je direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba Libek, Mihailo Gajić.

Gajić je kazao da pošto ni neke evropske zemlje, uključujući Italiju, Švedsku, Dansku i Švajcarsku, nemaju jedinstvenu minimalnu zaradu, ovakva poređenja ne mogu ništa posebno da nam kažu.

"Plate u Srbiji su niske, jer visina plata prvenstveno zavisi od produktivnosti privrede - kako je naša privreda manje produktivna od privreda drugih zemalja, tako su i naše plate niže. Ne možete da imate visoke plate bez privrede koja te visoke plate prvo mora da zaradi", pojasnio je on. 

Potrošačke cene su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru 2022. godine, u odnosu na isti mesec lane, najviše porasle u oblasti hrane i bezalkoholnih pića.

Najveći rast beleži povrće, za 26,4 odsto. Slede ulja i masti koji su poskupeli za 21,4 odsto, potom kafa, čaj i kakao za 17,3 odsto, i meso za 16,1 odsto. Cena ribe je za 12 meseci uvećana za 6,2 odsto, dok su sokovi i bezalkoholna pića skuplja sa svega 2,9 odsto.

Hrana nije jedina koja beleži dvocifreni procenat poskupljenja. Među robom koja je najviše poskupela je gorivo. Korišćenje i održavanje vozila je poskupelo za 17,3 odsto, dok su goriva i maziva za vozila poskupela za čak 21,3 procenta.

U izveštaju RZS ne postoji doslovce nijedna stavka koja od januara 2021. do januara 2022. nije poskupela. Najmanji porast cene beleže, na primer, odevni predmeti - za 3,8 odsto, potom materijal za odeću (1,7 odsto), usluge za održavanje i popravljanje stanova (2,8 odsto), veći alat i oprema za kuću i vrt (jedan odsto).

Prevoz putnika drumom poskupeo je za 0,9 odsto, telefonska oprema za 0,7 odsto, osiguranje transportnih vozila 0,1 odsto, a cena je ostala ista samo za prevoz avionom, osiguranje stana i daljinsko grejanje.

"U skladu sa karakteristikama naše lične i porodične potrošnje, inflacija nas je drugačije pogodila. Skupo gorivo srazmerno je više pogodilo one koji redovno voze auto u odnosu na one koji koriste gradski prevoz. Imajući u vidu da oni sa manjim primanjima moraju veći deo svojih prihoda da potroše pre svega na hranu, jasno je da je inflacija njih mnogo teže pogodile od onih sa natprosečnim zaradama, prvenstveno jer je rast cena hrane bio mnogo viši od prosečne stope inflacije", kazao je Gajić.

Minimalna zarada u Srbiji povećana je od ove godine sa 183,93 dinara na 201,22 dinara po radnom satu i u proseku iznosi oko 35.000 dinara i nije dovoljna da pokrije troškove minimalne potrošačke korpe.

Prema poslednjem dostupnom podatku, minimalna potrošačka korpa u Srbiji za novembar 2021. vredna je 41.238,43 dinara, a zvaničan minimalac u Srbiji nije dovoljan za njeno pokriće. Prosečna potrošačka korpa predviđa potrošnju od 79.865,34 dinara mesečno.

U minimalnoj potrošačkoj korpi, kako piše "Biznis i finansije", nema ništa što je dovoljno za jednomesečni život tročlane porodice, kao što to računa statistika, a objavljuje resorno Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

Minimalna potrošačka korpa, naime, računa da porodica od tri člana, troši tokom jednog meseca kilogram pirinča, kilogram testenine, 22 kilograma hleba. Medju povrćem je 7,5 kilograma krompira, 5,5 kilograma kupusa, dva kilograma crnog luka, pola kilograma boranije, 700 grama graška, 800 grama šargarepe, po kilogram konzervisane cvekle i krastavca, 1,5 kilogram pasulja i pola kilograma spanaća, te 48 jaja.

Tu je i 200 grama čajne kobasice, 300 grama slanine, 300 grama jetrene paštete, 200 grama viršli, pola kilograma kobasica od svinjskog i mešanog mesa, 900 grama mortadele… Od mesečnog sledovanja mesa "na spisku" je samo 400 grama junetine bez kostiju, 400 grama svinjskog mesa, 1,8 kilograma pilećeg, 2,8 kilograma juneće džigerice, 200 grama suvih svinjskih rebara.

Potrošnja je, mimo hrane, još skromnija. Po minimalnoj korpi predviđeno je da se mesečno na odeću i obuću za tročlano domaćinstvo troši 1.182,25 dinara, na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva 7.915,53 dinara, na nameštaj i održavanje domaćinstva 1.687,32 dinara. Na zdravstvo 1.493,28 dinara, transport 2.351,15 dinara, komunikacije 992,45 dinara. Na rekreaciju i kulturu mesečno se troši 1.545,94 dinara, odnosno tek nešto više od 500 dinara "po glavi".

I dok je za restorane predviđeno ukupno 301,83 dinara, na ime obrazovanja statistika za tročlanu porodicu računa samo - 128,15 dinara mesečno! Poređenja radi, u većoj prosečnoj potrošačkoj korpi, za obrazovanje je mesečno predviđeno jedva 492,46 dinara.

 

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Zašto je hrana sve skuplja
prodavnica 18. 2. 2022.

Inflacija

19.02.2022. 10:05

Zašto je hrana sve skuplja

Na poskupljenje hrane u prethodnom periodu najviše su uticali povećanje cena prehrambenih roba na svetskim berzama, kao i suša koju smo imali prošlog leta, izjavio je zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Milan Trajković.
Close
Vremenska prognoza
fog
5°C
09.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve