Biznis
20.03.2023. 21:37
Biznis
11.07.2023. 11:29
Vojislav Tufegdžić
Tržište rada
Masovna otpuštanja: Propast na višem nivou
Naopako je krenulo s početkom pandemije korona virusa, nastavilo se s naglim poskupljenjima pravdanim svakojakim objašnjenjima, produžilo ratom u Ukrajini i svime što sa sukobom na frontu nema uočljive dodirne tačke.
Klackanje svetske privrede i finansijskog sektora, drastično poskupljenje energenata, uzlet pa strmoglavi pad građevinske industrije, "divljanje“ bankarskih usluga, urušavanje manjih privrednika, zanatlija i trgovačkih firmi, znanih modnih marki, automobilske industrije, nekada nedodirljive IT mašinerije, masovni štrajkovi i otpuštanja zaposlenih… Sve navedeno stalo je u tek nepune četiri godine. Bez izgleda da se promeni nabolje u dogledno vreme. Ali, za razliku od ranijih vremena, sada su se na udaru našli rukovodioci, što je i razumljivo ‒ tržišta kubure s radnicima, neposrednim proizvođačima robe i usluga svih profila, a kao višak se pojavljuju nekada nedodirljive strukture – direktori i menadžeri.
Moćnici na kolenima
Plata od više hiljada evra, skup službeni automobil i bankarska kartica za "reprezentaciju“, zakup ili povoljan kredit za stan visoke kategorije, letovanja, zimovanja, česta putovanja pokrivena visokim dnevnicama, plaćena usavršavanja, preovlađujuća je slika o menadžerima i direktorima, mada bi je oni sami nazvali predrasudom zbog "teškoća i stresa“ s kojima se svakodnevno suočavaju radeći svoj posao za "opštu dobrobit“. Istina glasi da je među menadžerima odavno prisutna bojazan od gubitka pozicije jer se od njih sve više traži, konkurencija je oštra, mlađi željni dokazivanja i zauzimanja udobnijih pozicija u hijerarhiji upravljanja, a novac se teško zarađuje. Podjednako teško je pronaći i nov posao sa istim benefitima.
O teškoćama u upravljačkim strukturama velikih kompanija još pre osam godina se izveštavalo kroz primer "Samsunga“, kada je najavljeno da će južnokorejski gigant, uz radnike sa "osrednjim ocenama“ kojima je ponuđena "dobrovoljna prevremena penzija“, početi postupak otpuštanja menadžera i rukovodilaca zbog smanjenja troškova. Prvi na meti su, navodno, bili slabiji radnici i menadžeri stariji od 50 godina koje su zaobišla sva unapređenja. Ukupno je trebalo da bude otpušteno oko 30 odsto "Samsungove“ radne snage u finansijskom, marketinškom i sektoru ljudskih resursa. Pouzdano se nikada nije saznalo šta je od ovih planova ostvareno jer je kompanija odbila da pruži bilo kakve komentare i informacije o tome.
Za razliku od ove kompanije, u godini početka pandemije korona virusa pouzdano se znalo da će nemački proizvođač automobila "Dajmler“ ugasiti 1100 menadžerskih pozicija širom sveta. To je, kako je objavio "Zidojče cajtung“ pozivajući se na interno cirkularno pismo radničkog saveta kompanije, čak 10 odsto rukovodećih radnih mesta.
Portparol radničkog saveta u "Dajmleru“ odbio je zahtev za komentar ove informacije, mada je ranije zvanično saopšteno da kompanija radi na analizi troškova kako bi ovaj proizvođač automobila, kamiona i autobusa mogao da "ostane konkurentan uz dalje napredovanje“. U tom trenutku kompanija je, posle pune decenije dobrog poslovanja, zabeležila gubitak od 1,2 milijarde evra.
Bez puno ustezanja o ovoj vrsti otkaza govorio je jedan od najbogatijih ljudi na svetu Ilon Mask. Od kako je kupio društvenu mrežu Tviter, u poslovanje kompanije uveo je funkcionisanje koje zaposlenima nikako nije moglo da se dopadne. Poslednja odluka Maska, koju je krajem prošlog meseca objavio "Njujork tajms“, bila je da otpusti još 200 ljudi iz kruga menadžera proizvodnje, naučnika i inženjera koji su radili na razvoju veštačke inteligencije i pouzdanosti sajta.
Prema izjavi samog Maska, kompanija koja ima oko 2300 aktivnih zaposlenih doživela je "masovan pad prihoda“ jer su oglašivači smanjili troškove zbog zabrinutosti pregleda i praćenja sadržaja na toj društvenoj mreži. Poslednji otkazi usledili su nakon masovnih otpuštanja početkom novembra prošle godine, kada je Tviter otpustio oko 3700 zaposlenih da bi smanjio troškove firme koju je Mask preuzeo za 44 milijarde dolara.
Ni najvećim bankama odavno ne cvetaju ruže. Najviši bankarski rukovodioci zbog nestabilnog tržišta i u očekivanju "boljih dana“, odnosno onih na kakve su navikli pre kraha nekoliko banaka, godinama sprovode smanjenje broja zaposlenih.
Pre nekoliko nedelja najavljeno je da američka investiciona banka Goldman i Saks radi na trećem krugu otpuštanja za samo nekoliko meseci. U septembru prošle godine "eliminisano“ je nekoliko stotina radnih mesta, a početkom ove sledio je znatno veći krug otpuštanja – čak 3200 zaposlenih. Za najnoviji krug otkaza planirano je oko 250 ljudi, uglavnom starijih uposlenika. Portparol čuvene banke je, očekivano, odbio da pruži komentar. U februaru je Goldman i Saks izneo planove za smanjenje troškova za oko milijardu dolara.
Švajcarska banka UBS je prošlog meseca završila hitno preuzimanje rivalske banke Kredi Svis formiravši švajcarskog bankarskog giganta za upravljanje bogatstvom sa bilansom od 1,6 biliona dolara i radnom snagom od 120.000 ljudi. Gotovo istovremeno se proširila informacija da UBS namerava da otpusti više od polovine zaposlenih u Kredi Svis. Zaposlenima je rečeno da očekuju tri runde "rezova“ ove godine, a prva se očekuje do kraja ovog meseca. Druga dva kruga planirana su za septembar i oktobar. Očekuje se da će bankari, trgovci i pomoćno osoblje u investicionoj banci Kredi Svis u Londonu, Njujorku i u nekim delovima Azije podneti najveći teret jer su u ovim filijalama gotovo sve aktivnosti u opasnosti od otkazivanja. UBS i Kredi Svis odbili su, naravno, da komentarišu informacije.
Tehnološka pohlepa
I donedavno nezamislivo se dogodilo – masovna otpuštanja u IT sektoru. Gotovo sve velike svetske kompanije, logično i one manje širom sveta, od početka ove godine podelile su ogroman broj otkaza. Sve je počelo 2022. kada je postalo očigledno da je okončan period velikog rasta ovih kompanija. Samo od početka ove godine otkaze je dobilo više od 100.000 radnika u velikim tehnološkim kompanijama, a približno još 100.000 tokom prošle. Međutim, neke procene kazuju da je u poslednje dve godine otpušten znatno veći broj zaposlenih, možda i dvaput više od zvaničnih podataka.
Danas gotovo da nema IT kompanije koja ne otpušta veliki broj ljudi. Među njima su "Gugl“, "Meta“, "Amazon“, "Majkrosoft“… Čelnici navedenih kompanija uglavnom se pravdaju time da su previše zapošljavali jer je potražnja za njihovim uslugama naglo rasla tokom pandemije.
Krajem prošle godine, u jednom od prvih masovnih otpuštanja kompanije "Meta“, vlasnika Fejsbuka, Mark Zakerberg je direktno priznao lošu poslovnu procenu:
"Na početku kovida svet se naglo preselio na internet, a nagli rast e-trgovine doveo je do ogromnog rasta prihoda. Mnogi ljudi su predviđali da će ovo biti trajno ubrzanje koje će se nastaviti čak i nakon završetka pandemije. I ja sam to smatrao pa sam doneo odluku o značajnom povećanju ulaganja. Nažalost, to se nije odigralo onako kako sam očekivao.“
Veliki talas otkaza u IT sektoru i loše poslovanje bili su okidač za bankrot Banke Silikonske doline. Banka je uglavnom poslovala sa kompanijama iz tehnološkog sektora. Kako je 2022. bila krizna za IT sektor, sve manje ulagača i fondova htelo je da uloži novac u ove firme i startape.
Nisu tek pojedinačni sektori ugroženi do mere da direktori, menadžeri, pa i stručnjaci postaju balast njihovom poslovanju. Primer je Nemačka, najjača evropska privredna i finansijska sila. Prema podacima Industrijske i privredne komore ove države, nemačka ekonomija se ove godine ponovo spustila na nivo iz vreme pandemije virusa korone.
Biznis
14.03.2023. 21:35
Meta najavila novi talas otpuštanja
"Nemačka je u recesiji. To je znak za uzbunu“, rekao je Peter Adrijan, šef komore, izdvojivši probleme preduzeća srednje veličine i nesklonost kompanija za nova ulaganja, te upozorio na "veliki pad u građevinskom sektoru u drugoj polovini godine“ zbog podignutih kamatnih stopa i skupog građevinskog materijala: "To će izazvati negativne posledice u celoj privredi.“
Nemačke kompanije muči neizvesnost, pre svega čvrsto proklamovan princip prelaska na takozvanu čistu energiju za koju ne postoje nikakve garancije uspešnosti. "Još nemamo zeleni vodonik ni pouzdano i jeftino snabdevanje kompanija zelenom električnom energijom“, naveo je Adrijan, uz slutnju da bi Nemačka mogla dodatno da zaostane za međunarodnom konkurencijom pošto je već je među zemljama EU s najslabijim ekonomskim rezultatima. Zbog postojećih okolnosti nemačke kompanije često traže lokacije izvan Evrope, u SAD, Južnoj Americi i Aziji, uglavnom da bi smanjile troškove:
"To na duži rok vodi prema postupnom iseljavanju kompanija što, naravno, utiče na radna mesta u Nemačkoj. Jer, mogli bismo da ih izgubimo i zauvek.“
Samo u prvih šest meseci ove godine nemački kreditni biro Kreditreform registrovao je 8400 firmi u stečaju. To je porast od 16,2 odsto u odnosu na prvo polugođe prošle godine.
"Enormo finansijsko opterećenje zbog visokih cena energije i materijala pokazuje svoj efekat“, kaže direktor za ekonomska istraživanja u Kreditreformu Patrik-Ludvig Hanč.
Takvom kretanju doprinela je i loša potrošačka klima. "Inflacija je pokolebala potrošače i u velikoj meri koči njihovu volju da troše“, ocenio je Hanč, uz napomenu da su za mnoga preduzeća problem postala sredstva koja im je država darežljivo davala za vreme pandemije, a koje je sada potrebno otplatiti. Kreditni biro predviđa da će do kraja ove godine uslediti dodatno zaoštravanje situacije kada je reč o preduzećima.
"Privredna klima za preduzeća zbog inflacije, ali i politike kamatnih stopa ostaje veoma napeta“, rekao je Hanč, navodeći da broj stečaja preduzeća u narednim mesecima može da se ubrza.
Biznis
21.01.2023. 07:05
Tehnološki gigant ukida 12.000 radnih mesta!
Otkrivanje Mocarta
Za širu javnost verovatno nije od posebnog značaja, ali kao ilustracija može da posluži. Pre nekoliko dana, posle 320 godina postojanja, ugašen je najstariji štampani list na svetu, bečki "Viner cajtung“, koji će budućnost nastaviti kao onlajn izdanje. Promena je usledila posle usvajanja novog zakona koji je ukinuo obavezu da kompanije plaćaju za objavljivanje javnih saopštenja u štampanom izdanju ovih novina čime je "Viner cajtung“ ukinut kao službeni list.
Promena je dovela do gubitka prihoda izdavača od procenjenih 18 miliona evra i primorala je list da zatvori 63 radna mesta, uključujući uredničko osoblje sa 55 na 20. Novine, koje su u vlasništvu austrijske vlade, ali su uređivački nezavisne, počele su da izlaze avgusta 1703. i za vreme svog postojanja su "ispratile“ 10 careva i 12 predsednika države.
U svom prvom izdanju list je obećao da će pružiti direktan prikaz vesti "bez ikakvog govorništva ili poetskog sjaja“.
Između ostalog, 1768. list je prvi izvestio sa koncerta na kojem je nastupio posebno talentovan 12-godišnjak koji se zove Volfgang Amadeus Mocart. Kada je Austrija poražena u Prvom svetskom ratu, objavio je posebno izdanje s pismom o abdikaciji poslednjeg habzburškog cara kajzera Karla.
Biznis
27.05.2023. 21:35
Bil Gejts o veštačkoj inteligenciji: "Može da sahrani 'Gugl' i 'Amazon'“
U svom poslednjem dnevnom štampanom izdanju poslednjeg dana juna "Viner cajtung“ je objavio uvodnik u kome za sve okrivljuje novi vladin zakon: "Ovo su olujna vremena za kvalitetno novinarstvo... Na sve više platformi ozbiljan sadržaj se bori za pažnju sa lažnim vestima, video-snimcima o mačkama i teorijama zavere“. U aprilu je tiraž lista bio 20.000 radnim danima, vikendom se broj udvostručavao.
Tokom tri veka štampanja novine su imale samo jednu prinudnu pauzu. Nakon što je Austrija priključena Hitlerovoj Nemačkoj, list su zatvorili nacisti 1939, a tokom 1945. godine, dok je Austrija još bila pod okupacijom saveznika, ponovo je počeo da se štampa.
Da je kvalitetno novinarstvo, što ima i te kakvog udela u svim prethodno navedenim nevoljama, pokazuje i drugi, podjednako svež primer. Čuveni časopis sa stogodišnjom tradicijom "Nacionalna geografija“ otpustio je preostale novinare. Vest su objavili upravo oni koji su dobili otkaz. Portparol ovog lista u vlasništvu kompanije "Volt Dizni“ izjavio je da je časopis na kraju prošle godine imao 1,7 miliona pretplatnika, ali da se više neće prodavati na kioscima u Sjedinjenim Američkim Državama:
Biznis
29.06.2023. 21:05
Zbog čega EU muku muči sa nedostatkom radne snage
"Ove promene neće uticati na našu sposobnost da radimo svoj posao, već će nam dati više fleksibilnosti da ispričamo različite priče i upoznamo našu publiku preko brojnih platformi. Jednostavno je netačna svaka insinuacija da će promene negativno uticati na časopis ili na kvalitet izveštavanja.“
Uredničke poslove u ovom čuvenom listu ubuduće će obavljati frilenseri i tek nekoliko preostalih urednika.
Komentari
