Ovčarstvo u Srbiji: Za šišanje 450, za vunu 35 dinara

Uzgajivač Miloš Janković, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da je najbolji pokazatelj isplativosti ovčarstva, najjednostavnije rečeno, broj stanovnika na selu, kao i kod ostalih grana stočarstva.

Našu vunu bacamo, tuđu uvozimo

Gostovanje Marka Jankovića u Jutarnjem programu RTS-a

"U našim krajevima otkupa vune nema, baca se. Kratak period je bio njenog izvoza i bila je kakva-takva cena, ali sada nema nikakvog otkupa. Primena vune je u tekstilnoj i građevinskoj industriji. Odličan je izolator, a to uvozimo", navodi Janković.

Napominje, takođe, da se vuna baca na deponije, ali je problem što se odlaže i u prirodi, pored reka i potoka, pa je to ogroman problem i za ekologiju.

Janković ističe da se njegovo domaćinstvo, koje se nalazi u Donjoj Sabanti kod Kragujevca, preusmerilo na preradu mesa i pravljenje ovčijih proizvoda.

Krajnji proizvod kao rešenje

Savetuje, istovremeno, drugim uzgajivačima koji žele da naprave makar "malu računicu" da se usredsrede na trajan proizvod, jer je to jedino rešenje u ovako teškoj situaciji.

"Krajnji proizvod je važan kada živite na selu. U Donjoj Sabanti, koja je 15 kilometara udaljena od Kragujevca, stanovnika nema. Mladi ne žele da žive na selu. Ko se i dalje odlučuje za taj put, neka se potrudi da plasira krajnji proizvod, to je jedino rešenje", smatra Janković.

Govoreći o situaciji u svetu, Janković kaže da se u Engleskoj vuna dobro koristi za proizvodnju đubriva i u građevinarstvu i da se ništa ne baca.

"Dosta sam vremena proveo u Skandinaviji. Bio sam član njihovog udruženja ovčarstva, gde je dosta i mladih i starijih ljudi uključeno. Tu sam prvi put video pustovanje vune, iako dolazim iz zemlje gde je vuna bila sve. Više se vuna koristi u Evropi, iako bi trebalo da smo zemlja vune", navodi Janković.