Biznis
23.06.2022. 12:15
Vojislav Tufegdžić

Profitiranje na muci

Poražavajući razlog zbog kog je iznajmljivanje stanova sve skuplje

Beograd na vodi, stanovi
Izvor: Shutterstock

Ogroman uzlet cena nekretnina u Srbiji, bilo kupovnih kvadrata ili stanova za iznajmljivanje, mesecima je svakodnevna tema u medijima. Bar kada su u pitanju stanovi za izdavanje razložnog obrazloženja, uprkos tumačenjima o ponudi i potražnji, zapravo nema.

Istovremeno, pojedini vlasnici agencija za nekretnine jasno upozoravaju da bi trka stanodavaca za što većim prihodima mogla loše da se završi upravo po njih jer je pouzdanost zakupaca važnija od rizika u koji se upuštaju jureći trenutno platežno moćnije.

Zasad je teško ustanoviti koliki je broj od miliona izbeglih Ukrajinaca došao u Srbiju kao privremeno odredište. Uz njih je ovde stigao i značajan broj Rusa koji su takođe pobegli od ratnih posledica. I upravo s početkom dolaska građana ove dve zemlje počela je i pomama velikog broja stanodavaca u većim gradovima Srbije za novcem koji su doneli sa sobom.

Nevezano za izbegle, najogoljeniji primer kako se to radi kod nas zabeležen je u vreme nedavnog košarkaškog "Fajnal fora“ održanog u Beogradu, kada su cene soba u pojedinim hotelima sa uobičajenih stotinak i nešto evra za noć skočile na besprizornih 800 evra. Nezahvalno je takvo poslovanje imenovati na način kakav zaslužuje.

Kriza sa izbegličkim talasom iz Ukrajine tek je ovlaš dodirnula ovdašnji region. Od, kako se procenjuje, više od pet miliona nevoljnika iz Ukrajine, najveći broj ih je stigao u Poljsku. Zatim su sledile Slovačka, Rumunija, potom Češka i druge zemlje u koje se upućuju po ličnom izboru.

Preciznih podataka o njihovom broju nema jer je Ukrajincima omogućeno da se nesmetano kreću u zemljama Evropske unije. Ali upravo je Poljska pokazala na koji se način mogu preduprediti potencijalne nevolje sa smeštajem velikog broja pridošlica, odnosno eventualnim pokušajem da se podizanjem cena nekretnina za izdavanje izbeglicama dodatno oteža stanje.

O odnosu prema izbeglima nedavno je gostujući na televiziji govorio Rafal Perl, ambasador Poljske u Srbiji:

"Najveći broj izbeglica iz Ukrajine živi kod Poljaka koji su ih primili u svoje kuće ili im ustupili stanove. Oni imaju pravo da se kreću po teritoriji EU i odlaze u druge zemlje, ali se procenjuje da će ih 60 do 70 odsto ostati u Poljskoj. Prvi razlog je što je Poljska susedna i bliska zemlja u jezičkom i kulturološkom smislu, a mnogi izbegli se nadaju da će po okončanju rata moći da se vrate kući. I ranije je ukrajinska dijaspora u Poljskoj bila brojna sa oko pola miliona ljudi. Izbegli imaju pristup tržištu rada, deca i studenti mogu da pohađaju nastavu, regulisana im je zdravstvena zaštita, čak dobijaju i socijalnu pomoć kao sami Poljaci.“

Posebna okolnost jeste da za Ukrajince u Poljskoj nisu organizovani posebni prihvatni centri, kako je to ranije rađeno u slučaju izbeglih iz Azije i Afrike. Prema prošlomesečnom izveštaju, u kolektivnom smeštaju boravi tek oko 2000 Ukrajinaca, dok je većina smeštena u stanovima. Njihovo besplatno zbrinjavanje i ishranu organizuju država i lokalne samouprave, ali ogroman broj su primile poljske porodice. I tu se pokazalo na koji način država može da predupredi svaki pokušaj da se profitira na njihovoj muci.

Naime, svaki vlasnik stana koji izbeglicama ne naplaćuje stanarinu od države dobija dnevno oko devet evra po osobi koju je zbrinuo. Na mesečnom nivou to nikako nije zanemarljiv prihod za stanodavce. Zasad je taj period oročen na 120 dana. Ujedno, svima koji žele da ostanu u Poljskoj omogućeno je da se zaposle, ako se ukaže prilika u svom sektoru, a za sada je, bez obzira na nepotpune podatke, najmanje 100.000 Ukrajinaca uspelo da nađe posao.

Vladimir Vukićević, direktor "Vest propertisa“, koji je u redovnoj komunikaciji sa kolegama iz inostranstva, kaže za "Ekspres“ da mu je pre nekoliko dana kolega iz Češke saopštio da cene nekretnina u toj zemlji apsolutno miruju:

"Oni imaju vrlo stabilno tržište koje kriza uslovljena izbeglicama nije poremetila. Za razliku od naše situacije gde su cene porasle za 30, 40, pa čak i više procenata. To što je urađeno u Poljskoj je odlično, ali prema informacijama koje je dobio kolega iz Češke, ipak su cene u Poljskoj malo porasle. Procentualno je to različito pa je teško govoriti o nekom prosečnom nivou rasta, to je individualno.“

Prema saznanjima našeg sagovornika, veliki broj izbeglica iz Ukrajine ipak je izazvao poremećaj na tržištu nekretnina u ovom delu Evrope, ali se to razlikuje po zemljama. Vukićević, međutim, upozorava na probleme za koje kaže da su sasvim mogući i realni, s kojima bi mogli da se suoče stanodavci koji žele da trenutnu situaciju iskoriste za dodatni prihod:

"Već čujem od kolega iz Crne Gore šta bi moglo da se desi u toj zemlji. Naime, u sezoni godišnjih odmora koji upravo počinju vlasnici nekretnina mogli bi da izdaju svoje stanove Ukrajincima po višoj ceni, umesto gostima koji godinama dolaze kod njih. Platiće neko ulazak u stan za prvi mesec ili tri meseca, ali šta će se desiti kasnije? Neko jednostavno može da kaže kako nema više novca, da nema mogućnosti da plaća, da je izbeglica koji ne može da se vrati kući.

Svako je doneo neki dinar sa sobom, to nije sporno, ali njihov budžet ima svoj limit. Ljudi mogu da izdrže mesec, pa i pet ili šest, a šta posle? Gledajući naš zakon, a mislim da je veoma slično i u Crnoj Gori, veoma je teško izbaciti podstanara ukoliko ne plaća redovno zakup. Pogotovo u zimskom periodu, pa ako još ima malo dete, ili je neko bolestan, pogotovo s tim dodatkom da je izbeglica… U takvim situacijama postoji niz otežavajućih okolnosti koje stanodavac mora da istrpi do okončanja eventualnog sudskog procesa.“

Najveći broj izbeglih Ukrajinaca želi što raniji povratak svojim kućama. Ali, nadanja im zavise od okončanja rata čiji kraj niko nije u stanju realno da prognozira. Međutim, nisu samo oni u problemu. S drugom vrstom nedaća suočavaju se Rusi koji su radili za strane kompanije, a ostali su bez posla i prihoda zbog uvedenih sankcija. Kako bi im pomogle, ali naravno pre svega obezbedile svoje nesmetano poslovanje, pojedine kompanije iz Zapadne Evrope ponudile su im da se presele i rade u državama gde su sedišta tih firmi.

Ovog meseca je ponudu za posao u Nemačkoj iznela Dojče banka, najveća nemačka banka, ponudivši stotinama zaposlenih u svojim tehnološkim centrima u Sankt Peterburgu i Moskvi preseljenje u Berlin. Iako je Dojče banka navela da zatvaranje centara u Rusiji neće ugroziti njeno poslovanje, jasno je da ovakav gest nije isključivo odraz dobre volje i brige za svoje zaposlene, već i bojazni da bi mogli da ostanu bez visokokvalifikovanih stručnjaka.

Kako je objavio dnevnik "Handelsblat“ pozivajući se na izvore iz same banke, u pomenuta dva centra u Rusiji bilo je zaposleno oko 1500 programera. Prema informacijama do kojih je list došao, do sredine ovog meseca se za preseljenje u Nemačku "prijavio osrednji trocifreni broj zaposlenih“. Banka, zvanično, nije želela da komentariše navode lista.
I tu se ponovo pojavljuje pitanje, da ga u ovom trenutku ne imenujemo kao problem, gde će se i pod kojim uslovima u Berlinu, gde je tehnološka centrala banke, pronaći smeštaj za, na primer, 1000 programera i članove njihovih porodica?

Pogotovo jer Berlin godinama slovi za jedan od najtraženijih i najpoželjnijih gradova za život u Nemačkoj, u koji se u velikom broju doseljavaju državljani brojnih drugih zemalja.

Popularnost ovog grada i život kakav nudi u najvećem broju privlači mlađe starosne kategorije koje planiraju da u njemu ostanu ili bar duže borave i rade. Zbog ogromnog porasta cena nekretnina za izdavanje pre nekoliko godina Berlin se našao na meti kritika nemačke javnosti. Problem s cenama postao je toliko nepodnošljiv da su na kraju morali da reaguju političari.

Ispostavilo se da većinu gradskih kvadrata za izdavanje u rukama drži nekoliko velikih kompanija i agencija koje se bave gradnjom i isključivo rentiranjem, a ne prodajom stanova. Tako su praktično došli u monopolski položaj da sami određuju visine zakupa, "digavši ih u nebo“, čime su ugrozili brojne porodice koje nisu bile u mogućnosti da plaćaju enormne cene.

Zbog toga su gradske vlasti odlučile da ograniče visinu zakupa, s čim su vlasnici stanova za izdavanje jednostavno bili prinuđeni da se saglase jer bi u suprotnom ostali bez mogućnosti da konkurišu za nove lokacije na kojima stanovi mogu da se grade.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Zavisnici od betona i cigli
beograd

Opsednuti nekretninama

21.07.2021. 09:05

Zavisnici od betona i cigli

Odnos građana Srbije prema nekretninama, na osnovu svega što ukazuje da je u najmanju ruku diskutabilan, mogao bi se nazvati gotovo opsesijom.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
14°C
07.10.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve