Sajbernapad velikih razmera na supermarkete u Francuskoj

Francuski ministar finansija Rolan Leskjur izjavio je u utorak u Parlamentu da je pogođeno oko 700 od 10.000 supermarketa u toj zemlji. On je rekao da ne postoji rizik po snabdevanje Francuske hranom, ali je priznao da napad "dira u srž naše prehrambene bezbednosti i ocenio da je to "poziv na uzbunu za sve".

Uz to je holandski gigant u oblasti supermarketa "Ahold Delez" (Ahold Delhaize) saopštio u utorak da radi na ponovnom uspostavljanju sistema koje se isključio zbog "bezbednosnog problema". Kompanija je navela da su njene prodavnice u Holandiji, Belgiji i u SAD ostale otvorene, ali da su veb-sajtovi tih brendova u utorak bili van funkcije.

"Ahold Delez" je saopštio da nema dokaza da su ukradeni podaci kupaca ili zaposlenih.

Tužilaštvo u Parizu saopštilo je u utorak da njegova jedinica za sajber-kriminal istražuje napad velikih razmera u Francuskoj, uključujući obim štete nastale usled kvarenja hrane i prijavljenih požara.

Po navodima belgijske televizije BFM (BFM-TV), navodno su hakeri aktivirali neprekidni ciklus odmrzavanja frižidera i podesili temperaturu na čak 50 stepeni Celzijusa sistema za hlađenje u prodavnicama.

Francuska grupacija supermarketa "Grupeman Musketer" (Groupement Mousquetaires), koja upravlja sa više od 4.000 prodavnica širom Evrope, saopštila je da je pogođeno 300 njenih objekata. Pojedine vitrine za hlađenu i zamrznutu hranu nisu radile u utorak.

Dominik Šelšer, izvršni direktor francuskog lanca "Kooperativ U" (Cooperative U), izjavio je da je pogođeno 80 od 2.000 prodavnica te kompanije. Većina je uspela da spreči poremećaje u radu sistema za hlađenje, ali su neke morale da bace hranu, naveo je on u objavi na platformi X.

"Napad na opremu neophodnu za očuvanje svežih proizvoda predstavlja napad na francuski lanac snabdevanja hranom. To je slučaj bez presedana, izuzetno ozbiljan i neprihvatljiv", rekao je Šelšer. Pogođeni su i supermarketi lanaca "Carrefour" i "Monoprix".

Francuska državna agencija za sajber-bezbednost saopštila je u utorak da je "upoznata sa brojnim slučajevima ugrožavanja bezbednosti" koji se odnose na module za daljinsko upravljanje sistemima za hlađenje, a koje proizvode danska kompanija "Danfoss" i američka kompanija "Copeland".

Kompanija "Danfoss" je u ponedeljak navela da je većina pogođenih sistema starija, za koje se više ne izdaju softverska niti bezbednosna ažuriranja, te da kompanija sarađuje sa pogođenim klijentima da bi se ublažila šteta.

"Kompanija ’Danfoss’ već dugo savetuje klijentima da održavaju sisteme koji imaju podršku ažuriranim najnovijim firmverom, kao i da ih koriste iza zaštitnog zida (fajervola)", navodi se u saopštenju te kompanije.

U izveštaju objavljenom u avgustu, američka firma za sajber-bezbednost "Claroty" identifikovala je ranjivosti na platformama "Danfoss AK-SM 800A" i "Copeland XWeb Pro", koje se koriste za upravljanje infrastrukturom za hlađenje u supermarketima, skladištima i drugim objektima.

Na primer, "Claroty" je naveo da su "brojni kontroleri" koji koriste sistem kompanije "Danfoss" bili direktno dostupni sa javnog interneta što ih čini veoma ranjivim na sajber-napade. Ipak, napomenuto je da su "Danfoss" i "Copeland" u međuvremenu otklonili te ranjivosti.

Kompanija "Copeland" je u utorak saopštila da je ranjivost otkrivena kod "generacije kontrolera čija je proizvodnja obustavljena i čiji je životni ciklus okončan", te da kompanija sarađuje sa pogođenim klijentima.

Kristofer Vajt, vanredni profesor na Univerzitetu Virdžinija Komonvelt, specijalizovan za oblast unutrašnje bezbednosti i pripravnosti za vanredne situacije, izjavio je da izvođenje takvog napada "nije previše teško".

"Čini se da je ovde gotovo sigurno došlo do toga da su ti kontroleri ostali dostupni široj mreži koju koristi supermarket", rekao je Vajt.

Slični napadi na sisteme vodosnabdevanja, energetsku infrastrukturu i druge vrste fizičkih sistema već godinama su prilično česti, a često dolaze iz Irana i od drugih državnih aktera, naveo je Vajt. Tokom leta, savezne države Minesota i Mičigen prijavile su sajber-napade na svoje sisteme vodosnabdevanja.

Vajt je napomenuo da napadi na sisteme za hlađenje nisu bez presedana. Prošlog meseca, vojni list "Stars and Stripes" izvestio je da tri vojne agencije istražuju kvarove na sistemima za hlađenje u američkim vojnim prodavnicama, do kojih je došlo u razmaku od svega nekoliko dana.

Vajt je izjavio da su obim francuskog napada, kao i činjenica da nije bilo zahteva za otkupninom niti krađe podataka, učinili ovu situaciju neobičnom.

U utorak nije bilo jasno da li je u francuski sajber-napad bila uključena veštačka inteligencija. Ipak, napredak u oblasti veštačke inteligencije doprineo je porastu incidenata u vezi sa sajber-bezbednošću, rekao je Varun Čandrasekaran, docent na Katedri za elektrotehniku i računarsko inženjerstvo pri Inženjerskom fakultetu "Grejndžer" Univerziteta u Ilinoisu.

Čandrasekaran je naveo i da postoji mogućnost da je do napada došlo usled eksperimenta koji je sprovodila laboratorija za veštačku inteligenciju – slično slučaju kada je kompanija OpenAI prouzrokovala propust u bezbednosti podataka veb-sajta jedne australijske zdravstvene ustanove prošlog meseca.

On je rekao da bi svakako trebalo očekivatu porast broja takvih sajber-napada usled razvoja veštačke inteligencije.

Međutim, Čandrasekaran je napomenuo da bi veštačka inteligencija takođe mogla biti korisna u sprečavanju takvih napada: "Ono što nam je potrebno jeste proaktivni branilac – poput još jednog modela veštačke inteligencije na strani odbrane koji bi pokušavao da parira svemu što napadačka veštačka inteligencija preduzima".