Aktuelno

Siva ekonomija u Srbiji: Korov koji je teško uništiti

Potrošačka korpa — Izvor: Shutterstock / ViDI Studio

Siva ekonomija u Srbiji i dalje predstavlja ogroman izazov, i to ne samo za državu, već i za njene građane.

Od neizdavanja fiskalnih računa u radnjama, neprijavljivanja radnika, do isplate zarada “na ruke“ – svakodnevno se susrećemo sa ovim pojavama. I dok mnogi pojedinci vide ove prakse kao način da premoste finansijske teškoće, posledice su dalekosežne.

Najviše trpe pošteni preduzetnici koji posluju po zakonu, radnici bez prava na zdravstvenu zaštitu i penziju, ali i sama država koja godišnje gubi ogroman novac. Uprkos deklarisanim naporima države da suzbije ovu pojavu, koja je globalni fenomen, postavlja se pitanje da li je to dovoljno i šta je potrebno uraditi da bi se ona iskorenila.

Koliko je ovaj korov rasprostranjen u našem društvu može u dobroj meri da se sagleda kroz dva sveža primera.

Prvi se odnosi na nedavnu akciju poreske uprave Srbije koja je obavila nadzor nad radom pekara i poslastičarskih radnji kako bi uočila u kojoj meri se izdaju fiskalni računi. U akciji koja je trajala dve nedelje utvrđeno je da se više od 72 procenta poreskih obveznika ne pridržava propisa.

“U 62 kontrole pekara i poslastičarnica, širom cele države, utvrđeno je da se 45 poreskih obveznika (72,58 odsto) ne pridržava propisa koji regulišu poslovanje preko fiskalnih uređaja i ne izdaje fiskalne račune.

U ovim slučajevima, shodno odredbama zakona izrečena je mera privremene zabrane obavljanja delatnosti“, navodi se u saopštenju Poreske uprave.

Drugi primer je pokazatelj toga na koje sve načine siva ekonomija može da utiče na domaći turizam. Država je nedavno “uperila prst“ u poznatu platformu “Buking“ pod optužbom da posluje nelegalno.

Sa druge strane, “Buking“ je krivicu prebacio na one koji u Srbiji izdaju stanove, a ne plaćaju porez.

Ministar Husein Memić istakao je da je “u turizmu koji se stalno razvija i donosi sve veći devizni priliv, dosta i sive ekonomije, a da su najveći problem korisnici privatnog smeštaja i strane platforme koje kod nas rade nelegalno“.

Ministar je istakao da su obavljeni razgovori sa poznatom kompanijom i da država razmatra da ukine rad “Bukinga“ u Srbiji.

Gde se Srbija danas nalazi kada je reč o suočavanju sa ovim problemom, nedavno se govorilo na sednici Koordinacionog tela Vlade Srbije za borbu protiv sive ekonomije, povodom desetogodišnjice ove borbe.

Siniša Mali, ministar finansija, tom prilikom istakao je da se za ovih 10 godina Srbija potpuno promenila.

“Srbija ima strategiju za borbu protiv sive ekonomije, a nakon njenog isteka sledeće godine biće doneta nova koja će važiti do 2030. godine. Ispunili smo više od 70 odsto postavljenih ciljeva“, rekao je Mali i naveo najvažnije sprovedene reforme.

Prva među njima je uvođenje e-fiskalizacije, koja omogućava da fiskalne kase u realnom vremenu obaveštavaju građane i Poresku upravu da li su računi ispravni.

Druga je uvođenje “eFakture“ zahvaljujući kojoj su sve fakture u elektronskoj formi. Ministar finansija istakao je da je reformisan inspekcijski nadzor, uređena je i reforma paušalnog oporezivanja, što je omogućilo uređenje poreskog tretmana “frilensera“.

U važne korake ka suzbijanju sive ekonomije treba istaći donošenje Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u poljoprivredi.

Siniša Mali najavio je da će u narednih 18 meseci biti uvedeni sistemi “eOtpremnica“ i “eAkciza“, a od 1. januara 2026. preliminarna PDV prijava, koja treba da bude elektronska, da bi se stvorili uslovi za automatski povraćaj PDV-a.

“Za nas je završetak reforme Poreske uprave važan i za godinu-dve-tri svi građani Srbije će imati jedinstvenu aplikaciju za poreze: na jednom mestu će moći da prate sve poreske oblike, da znaju koliko duguju. Trenutno, kada poreze u Srbiji plaćaju privreda ili pojedinci, ima 182 ili 187 računa koji se plaćaju za različite stvari. Za tri godine imaće samo jedan“, rekao je ministar finansija.

Na pomenutoj konferenciji izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović podsetila na početke rada Koordinacionog tela Vlade Srbije za suzbijanje sive ekonomije i formiranje Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije 2015. godine.

“Siva ekonomija je tada bila na nivou od skoro 30 odsto BDP-a, ozbiljno ugrožavajući konkurentnost. Poslednja analiza koju je za naš projekat sproveo FREN pokazuje da je obim ukupne sive ekonomije u proteklih 10 godina opao za više od četvrtine, što znači da je šest milijardi evra prešlo iz sive zone u legalne tokove“, rekla je Jovanovićeva.

Kada je reč o pomenutoj analizi – Procena visine i dinamike sive ekonomije u Srbiji – Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), ona pokazuje da je nivo sive ekonomije u Srbiji u 2023. godini procenjen na 21,1 odsto BDP-a, što je približno 14,7 milijardi evra.

Podaci iz studije dobijeni su primenom metode zasnovane na makroekonomskim podacima koja sivu ekonomiju procenjuje kao zbir neprijavljenog dohotka (siva ekonomija u domenu dohotka) i neregistrovanog oporezivog prometa dobara i usluga (siva ekonomija u domenu potrošnje).

Studija se, između ostalog, bavila procenom ukupnog nivoa sive ekonomije u Srbiji za period od 2009. do 2023. Prema dobijenim rezultatima, siva ekonomija u Srbiji je u ovom periodu u proseku iznosila 23,6 odsto BDP-a. Najviši nivo zabeležen je 2013. godine sa 29,1 odsto, dok je najniži nivo bio 17,9 procenata BDP-a u 2021. godini.

Dok je, kao što smo već naveli, nivo sive ekonomije u 2023. procenjen na 21,1 odsto BDP-a.

Među faktorima pada sive ekonomije ističu se – efikasnija primena instrumenta naplate poreza, jačanje pregovaračke snage radnika, smanjenje fiskalnog opterećenja rada, strukturne promene u sektoru maloprodaje, kao i bezgotovinska tranzicija.

Da je u poslednjih 10 godina, koliko intenzivno traje borba protiv sive ekonomije, mnogo toga urađeno na ovom polju, svakako da jeste. Međutim, nivo sive ekonomije u Srbiji je i dalje relativno visok. Za dalji napredak u suzbijanju sive ekonomije odlučujuću ulogu bi, pored najavljenih reformi, moglo da odigra podizanje svesti među građanima.

Kako stojimo na ovom polju pokazuje istraživanje ‒ Stavovi građana i privrede o sivoj ekonomiji u 2024. godini – koje je sproveo IPSOS, a koje je naručio NALED.

Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena trojici naučnika

Profesori univerziteta

Svet 14.10.2024. 12:16

Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena trojici naučnika

Istraživanje je sprovedeno u julu 2024, a u njemu je učestvovalo 1008 ispitanika.

Istraživanje je pokazalo da privrednici veruju da se u preduzećima u njihovoj delatnosti puni porezi i doprinosi uplaćuju za 81 odsto radnika, što je manje nego ranije.

“Istovremeno, smatraju da se za 13 odsto radnika, što je duplo više nego prošle godine, obaveze izmiruju delimično. Ponovo se uočava razlika u percepciji prema broju zaposlenih. U poređenju s većim preduzećima, mikro privredni subjekti (do četvoro zaposlenih) navode da se za, u proseku, desetak odsto manje radnika uplaćuju puni doprinosi, dok posledično, ističu veći procenat onih za koje se obaveze izmiruju delimično ili čak uopšte ne izmiruju“, navodi se u istraživanju.

Takođe, sprovedeno istraživanje pokazalo je da gotovo 80 odsto građana smatra da za neformalno poslovanje nema opravdanja, dok je broj onih koji ga smatraju opravdanim pao ispod petine.

Najčvršći stav po pitanju neopravdanosti sive ekonomije zauzimaju najstariji građani – 62 odsto starijih od 66 i više godina smatra da neformalno poslovanje uopšte nije opravdano.

Međutim, odgovori ispitanika pokazuju da su građani polarizovani u pogledu procene da li se obim sive ekonomije u prethodnoj godini smanjio ili povećao. Dok 42 odsto ispitanika smatra da se obim sive ekonomije smanjio, 45 odsto misli da se on povećao.

Na pitanje – u kojim delatnostima je po vašem mišljenju siva ekonomija najviše zastupljena? – građevinarstvo ostaje sektor koji se najčešće povezuje sa sivom ekonomijom (više od polovine), potom slede trgovina na malo, ugostiteljstvo i zanatske usluge, advokatura, proizvodnja i promet duvanskih proizvoda, dok 16 odsto ispitanika smatra da je ovaj problem zastupljen u poljoprivredi.

Kada je reč o načinu primanja zarade, najveći deo radno angažovanih građana Srbije mesečnu zaradu prima na tekući račun (85 odsto). Ukupno 13 odsto platu dobija delom na račun, delom u gotovini ili u potpunosti na ruke.

Pokazano je da visokoobrazovani i Beograđani mnogo ređe prijavljuju da rade na crno. U poređenju sa 2023. godinom, povećan je broj zaposlenih koji zaradu primaju preko tekućeg računa, a značajno je smanjen kombinovani model isplate zarada – deo preko računa, deo u gotovini.

Kada je reč o spremnosti da se prijavi poslodavac zbog nepropisnog zapošljavanja, građani su donekle podeljeni. Ipak, brojniji su oni koji bi to učinili (50 odsto prema 42 odsto).

Oni koji se ne bi odlučili na ovaj korak kao najčešći razlog navode strah od gubitka posla (41 odsto), a zatim uverenje da to nije njihova odgovornost (32 odsto).

Takođe, 15 odsto ispitanika ne zna kome treba da prijavi, dok 10 odsto smatra da im je bolje da ih poslodavac ne prijavi jer im je tako veća zarada.

Kada je reč o izdavanju i traženju fiskalnog računa, oko dve trećine građana izjavljuje da, prilikom kupovine, uvek dobije fiskalni račun (68 odsto), dok svaki četvrti navodi da račun dobija često.

Svega tri odsto ističe da se to dešava retko ili nikad.

Većina onih koji ne dobiju fiskalni račun ipak insistira na tome da ga trgovac izda. Najstariji građani (66 odsto) znatno ređe u odnosu na ostale insistiraju na fiskalnom računu.

Odgovori pokazuju da se trend pozitivnih promena u pogledu dobijanja fiskalnih računa nastavlja. Tome u prilog govori i činjenica da, u slučaju da ga ne dobiju, građani mnogo češće nego prošle godine insistiraju na njemu.

Na pitanje – zašto tražite fiskalni račun? – najčešći odgovor bio je “zbog ostvarivanja prava na garanciju, zamenu ili reklamaciju“ (čak 69 odsto), potom slede odgovori “to je zakonska obaveza prodavaca i potvrda o plaćenom porezu“ (57 odsto) i “sumnjam da mi je naplaćen pogrešan iznos“ (46 odsto).

S druge strane, na pitanje – zašto ne tražite fiskalni račun? – ispitanici su odgovarali:

“Ne treba mi“ (41 odsto), “neprijatno mi je, neću da gubim vreme u raspravi“ (41 odsto), “država treba da vodi brigu o izdavanju računa“ (26 odsto). Istraživanje je pokazalo, baš kao i 2023. godine, da više od polovine građana (55 odsto) veruje da nagradne igre, poput “Uzmi račun i pobedi“, doprinose smanjenju sive ekonomije, dok nešto više od trećine (37 odsto) ima suprotan stav.

Šta je Poreska uprava zaabeležila u turističkim destinacijama u Srbiji