Srpski pčelari izvezli gotovo tri tone meda u Kinu

Živadinović je kazao za RTS da bi širenje kineskog tržišta moglo da donese rast otkupnih cena od 30 do 50 odsto. Upozorio je da falsifikovani med ugrožava domaće proizvođače, dok klimatske promene i rast troškova dodatno otežavaju pčelarsku proizvodnju.

On je rekao da je izvoz meda u Kinu omogućen nakon usaglašavanja veterinarskih sertifikata dve zemlje i registracije pogona "Naš med" u Kini.

Živadinović je naveo da očekuje da će količine rasti kako se srpski proizvod bude probijao na tamošnjem tržištu.

"Tamo se med plasira u trgovine. Traži se tržište od strane našeg kupca i nadamo se da će, kako vreme prolazi, zahtevane količine biti sve veće. Cena koja se plaća je dobra, to je ono što je najvažnije za naše pčelare", istakao je Živadinović.

Kazao je da za razliku od dosadašnjeg izvoza u evropske zemlje, gde se med uglavnom isporučivao u buradima, na kinesko tržište odlazi u teglama od 250 i 500 grama, kao i u manjim količinama u pakovanjima od kilogram.

Živadinović je naveo da takav način prodaje omogućava postizanje povoljnije cene, a da bi nova oprema u pogonu "Naš med" trebalo značajno da ubrza pakovanje i pripremu pošiljki.

"Kada krenu veće količine, možemo da očekujemo za pčelare od 30 do 50 posto veću cenu. Naravno, to zavisi od količine, jer trenutno med isporučujete brodom. Nekada je od trenutka kretanja do trenutka pristizanja do kupca potrebno čak 75 dana", rekao je on.

Govoreći o položaju domaćih pčelara, Živadinović je ukazao da je trenutna otkupna cena bagremovog meda kod većine privatnih otkupljivača četiri evra po kilogramu, što je, kako je ocenio, na granici isplativosti.

Dodao je da pojedini kupci nude 4,3 evra, dok pogon "Naš med" plaća od 4,5 do 4,8 evra po kilogramu, u zavisnosti od količine i kvaliteta.

"Troškovi pčelarenja su dramatično porasli, posebno otkako je došlo do krize sa gorivom, jer danas, ako ne selite svoje pčele, ne možete očekivati neki veći prinos. Paše su se zbog klimatskih promena skratile", rekao je Živadinović.

Izdvojio je kao jedan od najvećih problema falsifikovanje meda, koje, prema njegovim rečima, narušava tržište i smanjuje potražnju za prirodnim proizvodom. Tvrdi da veliki deo meda koji se prodaje u marketima u Srbiji i Evropskoj uniji (EU) ne zadovoljava kriterijume kvaliteta.

"Kao i u EU, tako i u Srbiji 80 odsto meda je u marketima falsifikat. Kad se uradi analiza kod pčelara, sve je u redu. U marketima samo 20 odsto meda u proseku prolazi analize", rekao je Živadinović.

Istakao je da su proizvođači zbog nelojalne konkurencije izgubili značajan deo evropskog tržišta, zbog čega izvoz u Kinu dobija dodatni značaj.

Kako je naveo, Evropska komisija formirala je radnu grupu "Honey Platform", koja se bavi suzbijanjem falsifikata, ali ocenjuje da se rešenja sporo sprovode.

"Mi imamo neka obećanja od Evropske komisije da će se problem rešiti do kraja ove godine. Da li će se to desiti, mi ne znamo. Za sada proces rada ove grupe ide jako sporo", kazao je Živadinović.

Ocenio je da je pčelarska sezona ove godine bila znatno bolja od prethodnih, iako prinosi nisu bili ujednačeni u svim delovima Srbije.

Kako je naveo najviše je bilo bagremovog meda, ali su prinosi na jugu zemlje bili 40 odsto manji nego u ostalim krajevima. Suncokretova paša bila je prosečna, uljana repica je podbacila, dok su prinosi livadskog meda bili slabi zbog visokih temperatura.

"Moram da primetim da smo imali rekordnu godinu na lipovoj paši. Zaista, godina koja se ne pamti. Nažalost, lipe nema mnogo u Srbiji, a mali broj pčela se seli na tu pašu", rekao je Živadinović. 

Dodao je da su pčelari koji su iskoristili lipovu pašu ostvarili istorijski visoke prinose.

Živadinović je upozorio da klimatske promene, uprkos povoljnijoj sezoni, ostaju dugoročan problem. Skraćivanje paša, suše i nedostatak polena otežavaju pripremu pčelinjih društava za zimu, dok produžena jesen pogoduje razvoju parazita varoe.