Vesti
14.03.2022. 16:01
Biznis
15.03.2022. 07:05
Marko R. Petrović
Analiza
Šta će biti sa NIS-om?
Ruska invazija na Ukrajinu, tačnije sankcije koje su Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i mnoge druge zemlje uvele Moskvi zbog toga, neće mnogo uticati na ruske investicije i druge poslove u Srbiji.
Za to postoje najmanje dva razloga. Prvi je taj što se Srbija, bar za sada, neće pridruživati kažnjavanju Moskve zbog rata u Ukrajini. A drugi je što su ruske investicije u Srbiji, u poređenju sa onima koje dolaze sa Zapada, uslovno rečeno zanemarljive.
A ukoliko ruskim kompanijama zbog sankcija bude onemogućen rad, vlasti Srbije su najavile da će im ponuditi otkupljivanje po fer ceni.
Prema podacima iz izveštaja UNCTAD-a (Konferencija UN o trgovini i razvoju) iz juna 2021. godine, priliv direktnih investicija u Srbiji 2020. godine iznosio je 3,44 milijarde dolara.
Vesti
14.03.2022. 15:25
Šta bi bilo kada bi Srbija uvela sankcije Rusiji?
Vesti
12.03.2022. 14:55
Evroposlanici: Isključiti Srbiju iz procesa pridruživanja zbog Rusije
Prema podacima Narodne banke Srbije od 2010. do 2019. godine, priliv od 13 milijardi evra stranih direktnih investicija najviše se procentualno odnosio na priliv stranih ulaganja iz Evropske unije (u iznosu od oko 70 odsto).
U istom periodu Kina je uložila svega oko 500 miliona evra (oko 2,65 odsto), dok je iz Rusije stiglo oko devet odsto ukupnih ulaganja.
Pojedinačno gledano, vodeći investitor u Srbiji zapravo je Republika Italija i to pre svega zahvaljujući kompaniji "Fijat Krajsler automobili Srbija“. U skladu sa tim ne čudi podatak da je Italija i vodeća država po broju vrednosti projekata, kao i da se zapravo najviše stranih direktnih investicija odnosi upravo na automobilsku industriju.
U javnom mnjenju Srbije rasprostranjeno je mišljenje da je Ruska Federacija najveći donator i to daleko iznad EU i SAD. Međutim, zvanični podaci ipak pokazuju drastično drugačiju sliku.
Prema podacima Privredne komore Srbije za period od 2010. do 2018. godine, ukupna neto ulaganja rezidenata Ruske Federacije u Srbiju iznosila su oko 1,47 milijardi evra, čime je zvanična Moskva zauzela tek četvrto mesto po veličini investicija u Srbiji.
Poredivši EU i njene članice koje su od 2000. godine utrošile oko 3,5 milijardi evra u Srbiji, može se reći da je doprinos Rusije daleko manji i uglavnom se odnosi na zajmove, a ne na grantove, čime Rusija zaostaje i za doprinosom koji su Srbiji dale SAD.
Ipak, ono što Rusija najviše daje Srbiji jesu zapravo krediti. Već 2010. godine Srbija je uzela kredit od 200 miliona dolara, da bi 2013. uzela još jedan kredit u visini od 800 miliona dolara za radove, robu i usluge u železničkom saobraćaju. Iste godine potpisan je i sporazum između zvaničnika Beograda i Moskve u oblasti železničkog saobraćaja. Svega nekoliko meseci kasnije potpisan je i ugovor o vojnoj saradnji između dve države, a naredne, 2014. godine, i ugovor o vojnotehničkoj saradnji.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže da se, prema njegovom mišljenju, kada je reč o tim ruskim kreditima, pre svega za železnicu, ništa neće menjati.
"Oni su nama dali kredite, nastaviće da rade to što rade, a mi ćemo nastaviti da plaćamo. Ništa se tu neće menjati“, kaže Kovačević za "Ekspres“.
Najveća investicija Moskve u Srbiji je, svakako, "Naftna industrija Srbije“, koja je ruskoj državnoj kompaniji „Gaspromnjeft“ prodata 2008. godine za 400 miliona dolara. Prema mnogim ocenama, NIS je tada dobro potcenjen.
Šta će, dakle, biti sa NIS-om? Matična kompanija u Rusiji je pod zapadnim sankcijama još od 2014. godine i ruske aneksije Krima, ali to do sada nije uticalo na poslovanje samog NIS-a.
Prema ocenama sagovornika "Ekspresa“, ništa se neće dogoditi ni sada, iako bi neki, kako kažu, voleli da se ipak nešto promeni. To, međutim, ne znači i eventualno otkupljivanje NIS-a od Rusa.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je, naime, na konferenciji za medije 2. marta da Srbija nije spremna da "otima“ rusku imovinu.
"Razgovaramo sa predstavnicima ruskih preduzeća ovde. Ukoliko im neko u nekom trenutku ograniči poslovanje, onda ćemo pokušati da se dogovorimo i da nađemo ono što bi bila fer cena i da nešto kupimo, ali da svakako ne otimamo“, rekao je Vučić.
Upitan u tom kontekstu oko NIS-a, Vučić je naveo da će se pratiti do kog trenutka će biti sve potpuno normalno sa uvozom sirove nafte i svega drugog. Dodao je da u ovom trenutku rafinerija "perfektno“ radi.
"Ukoliko bi došlo do poremećaja na tržištu, naravno da bismo našli najbolje pravično i fer rešenje u kojem ni na koji način ne bismo povredili interese naših ruskih partnera“, dodao je Vučić.
Jelica Putniković, urednica portala "Energija Balkana“, uverena je da se ništa neće menjati u pogledu statusa NIS-a, niti u pogledu prodaje, niti u pogledu moguće nacionalizacije.
"Ako govorimo o prodaji, pitanje je da li bi ’Gaspromnjeft’ uopšte želeo da ga proda. A o nacionalizaciji mislim da nema ni govora. Pa, posle Drugog svetskog rata je nacionalizovana razna imovina, pa sad sve mora da se vraća i plaća“, kaže Putnikovićeva za "Ekspres“.
Sa njom se, u pogledu budućnosti NIS-a, slaže i Milan Kovačević. Nacionalizacija NIS-a dovela bi, kako kaže, u pitanje sve buduće investicije u Srbiju, a prodaja bi zavisila pre svega od spremnosti Rusa na taj potez i, naravno, od cene koju bi u tom slučaju tražili.
"Realno, zašto bi oni to uradili? Ne verujem da bi, nisu ludi“, kaže Kovačević.
On, međutim, dodaje da bi, ipak, voleo da vidi neke promene kada je reč o aranžmanu sa "Gaspromnjeftom“, te da bi Srbija možda mogla da ima i neke koristi.
"Može se nešto iskoristiti u vezi sa onim sporazumom koji je postignut prilikom prodaje NIS-a. Mi smo to tada veoma loše uradili. Neke stvari nisu ispoštovane, a sada bismo mogli tražiti da se to uradi. Na primer, kada je reč o skladištu gasa ’Banatski Dvor’, da tu bude i naš gas, kako piše u sporazumu, a ne samo ruski. Pa oko povećanja njegovog kapaciteta“, ocenjuje Kovačević.
Drugo, prema njegovom mišljenju, ovo bi mogla da bude prilika i da se na neki način pokuša smanjiti zavisnost od ruskog gasa.
"Trebalo bi da se malo odlepimo od Rusa. Sada je prilika za to“, kaže Kovačević.
To je, međutim, problem koji trenutno ne može da reši ni ostatak Evrope.
Ono što svakako neće ostati bez posledica jeste vojna saradnja između Rusije i Srbije. Jer, ako je i planirala u narednom periodu da kupi nešto od ruskog naoružanja, Srbija u svakom slučaju sada neće moći da računa na to.
Još jednu problematičnu tačku može da predstavlja i sudbina Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu. Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje za "Ekspres“ da ovaj centar, zapravo, praktično više neće ni postojati.
"Budućnost centra u Nišu ne postoji. U ovakvoj situaciji centar može da ispunjava funkcije koje su mu predviđene“, kaže Radić.
Pitanje je, naravno, da li bi moglo da dođe i do zvaničnog zatvaranja centra koji Zapad praktično od njegovog osnivanja pre skoro deset godina vidi kao rusku špijunsku bazu u srcu Srbije.
"Najjednostavnije bi bilo da Rusi povuku svoje ljude iz Niša uz obrazloženje da su im potrebni na drugim zadacima. I to bi bilo najelegantnije rešenje. Osim u slučaju da nam iz Evropske unije ne traže i formalno, na papiru, da pokažemo kako ruski centar u Nišu više ne postoji, odnosno da je Srbija zatražila njegovo zatvaranje“, kaže Radić za „Ekspres“.
Pitanje je, naravno, da li će takav zahtev Brisel i da ispostavi ili će se sve završiti "ispod radara“.
Srbija se, inače, već nalazila pod pritiskom zbog zahteva Rusije da se osoblju humanitarnog centra u Nišu dodeli diplomatski status. Sporazum o tome trebalo je da bude potpisan još 2014. godine, ali od toga do danas nije bilo ništa.
Radić podseća kako je i tada, pre osam godina, Srbija "elegantno zaobišla“ potpisivanje tog sporazuma, koji je trebalo da bude deo šireg paketa.
"Međutim, na sam dan potpisivanja taj dokument je jednostavno nestao“, podseća Radić. Sve je to, naravno, usledilo posle diskretnih sugestija iz Evropske unije.
Epilog je takav da je niški centar ostao u nekakvom "limbu“, odnosno da, kako kaže Radić,"lebdi između naših interesa i dijametralno suprotnih zahteva koji stižu iz Rusije i Evropske unije“.
"Do sada smo uspevali nekako to da balansiramo. Verovatno ćemo i dalje pokušati da ostane ’ispod radara’, ali pitanje je šta ćemo da radimo ako to ne bude bilo moguće“, kaže Radić.
Komentari
