UMETNOST KASNOG CVETANJA: Postanite ono što jeste, bilo kada...

Mocart je bio genije, ali se borio kao i drugi smrtnici u tinejdžerskim danima i ranim dvadesetim. Iako je već tada bio dobar kompozitor, morao je da radi kao orguljaš i koncertni majstor u rodnom Salcburgu da bi skrpio kraj s krajem. Potplaćen, neispunjen i isfrustriran njegovim prosečnim svirkama, osećao je goreću želju da posveti više vremena i energije svojoj umetnosti. Tako je nakon perioda sumnje i premišljanja, upravo to uradio. Dao je otkaz, otvorio prodavnicu u Beču, i započeo ono što će postati njegov najproduktivniji i najkreativniji period života.

Čak i ako se ne nadate da ćete dostići majstorstvo Mocarta, možda osećate njegovu potrebu da se oslobodite konvencija. Možda ste uradili sve što treba, završili školu na vreme, radili naporno, i došli do dobro plaćenog posla, ali ste umorni od toga da budete samo jedan od ostalih. Možda treba da postignete nešto što ste zaista vi.

Ako težite ka tome da radite posao koji vas više ispunjava, pronađete start-up ili hobi pretvorite u karijeru, crtanje plana akcije bi moglo da pomogne. Nekoliko novih knjiga sugeriše da je u potpunosti moguće da razvijete svoju verziju Mocartovog Don Đovanija.

U knjizi "Aristotelov put", Edit Hal opisuje drevno filozofovo verovanje da je osvešćivanje sopstvenih veština, talenata i sklonosti i potom upotreba naših resursa da ih živimo, čine suštinu dobrog života. Ako ne radite ka tome da dostignete svoj jedinstveni potencijal - kao što je Mocart radio - normalno je da ćete se osećati nezadovoljni. Ako je to slučaj, kaže Aristotel, vaša je dužnost da ispravite stvari. Filozof Džon Kag, autor "Šetnja sa Ničeom" slaže se sa tom tvrdnjom.

"Sopstvo ne leži pasovno u čekanju da otkrije sebe. Sopstvo je otkriveno u aktivnom, procesu koji se odvija, nemačkom rečju "werden" (postati)".

Šta je ono što nas onda odvraća od toga? Rič Karlgard, izdavač Forbs magazina i autor knjige "Late Bloomers" (prim. aut. "Oni koji kasno cvetaju"), ističe da opsesija naše kulture da se stvari rano postižu sprečava nas u tome da se ostvarimo. Umesto da imamo različita interesovanja, učimo široko i prihvatimo da nam treba vremena - esencijalno je za naše samootkriće. Podstiču nas da polažemo testove, da postajemo specijalisti odmah, i tragamo za bezbednim, stabilnim i lukrativnim karijerama. Kao rezultat, većina nas bira karijere umesto personalnog ispunjenja, i obično sebe gubimo u ovim procesima.

Prema novinaru Dejvidu Epštajnu, autoru "Opsega", naša opsesija specijalizacijom uvukla se u redove sportskih trenera mladih i roditelja, i to prkosi logici. Ako vaš posao ne zahteva ponavljajuće, rutinske zadatke, biti stručnjak nije prednost. Imati širok spektar veština i iskustava korisnije je jer vam omogućava da budete spretni i kreativni.

Autori "Mračnog konja", Tod Ros i Ogi Ogas sa Harvard škole za obrazovanje, primetili su negativne efekti rane specijalizacije u studiji ljudi koji su ni od čega napravili veliki uspeh.

Rečeno, jednom kada odlučite da započnete ovaj put, potrebne su godine, ako ne i više, da dođete do destinacije. Ali kao što je istraživanje pokazalo, male dnevne promene imaju krucijalni efekat i vode vas ka onoj tački u kojoj treba da dođete.

Ako se ikada zaglavite, setite se Džoane, talentovane i kreativne žene koja je menjala poslove u dvadesetim godinama, radeći kao istraživačica, sekretarica i učiteljica engleskog. Klinički depresivna, osećala je da je potpuni promašaj. Ali je uzela taj osećaj očaja i upotrebila ga u svoju korist. Osetila se slobodnom da radi ono što je oduvek želela: da piše fantazije i priče za decu. Kao što se kasnije prisećala: "Prestala sam da se pravim da sam bilo šta drugo, od onoga što jesam"

Verovatno ste svi čuli za nju. Njeno književno ime je Džoan K. Rouling.

A sada na posao.