Biznis
20.11.2021. 22:00
Biznis
29.11.2021. 08:05
Marko R. Petrović
Rad na crno
Zaposleni u Linglongu: Samo dva toaleta, kreveti nemaju dušeke
Od nešto više od 20.000 stranih radnika u Srbiji, više od polovine čine državljani Kine i Turske. Oni su najvećim delom angažovani na infrastrukturnim projektima. Prisutni su, međutim, i na drugim gradilištima.
Ginter Valraf, nemački novinar, uzdrmao je javnost tadašnje Zapadne Nemačke, kada je pre 36 godina objavio knjigu "Na samom dnu“. Knjiga je bila plod dvogodišnjeg istraživanja o položaju Turaka, gastarbajtera, u Nemačkoj.
Ono što je bilo posebno u celoj priči jeste da je Valraf istraživanje sproveo tako što je pune dve godine, prerušen u mladog migranta iz Turske, pod imenom Ali Sigiroglu, radio najteže moguće poslove. Bio je pomoćni radnik na farmi, radio je na gradilištima, u restoranima brze hrane, čak i kao radnik za hitne intervencije u nuklearnoj elektrani. I sve to, naravno, "na crno“.
Biznis
21.11.2021. 10:05
Prva pomoć za poljoprivrednike od 15. decembra
Biznis
01.09.2021. 19:57
Poreska uprava: Kalendar za septembar
Posle dve godine provedene na slabo plaćenim poslovima, zdravlja ozbiljno narušenog radom u očajnim, često neljudskim uslovima, u velikom broju slučajeva bez neophodne zaštitne opreme, Valraf je okončano svoje istraživanje.
Sve što je doživeo opisao je u već pomenutoj knjizi, uz zaključak kako radnike često tretiraju kao potrošnu robu, a ne ljude, a sve je začinio i slikom skoro pa totalne socijalne izolacije sa kojom su se Turci u tadašnjoj Nemačkoj suočavali, koja je često bila praćena vređanjem, ali i fizičkim nasiljem.
Valrafova knjiga bila je veoma uspešna. Samo u Nemačkoj prodato je više od četiri miliona primeraka, a prevedena je na više od 30 jezika, pored ostalog i na srpski. Još važnije je što je knjiga povećala interesovanje države za položaj i zloupotrebu radne snage iz inostranstva, pa je čak sprovedena i istraga o ilegalnim agencijama za zapošljavanje.
Radnici "na crno“ nikad i nigde nisu bili u zavidnom položaju. Znaju to i mnogi građani Srbije koji su bez papira radili bilo gde u inostranstvu. A ista je sudbina bila i onih koji su u potrazi za boljim životom poslednjih godina završavali u Srbiji.
U poslednje tri godine, na primer, kontrolama je utvrđeno da je oko 60.000 ljudi u Srbiji radilo bez papira, a među njima je bilo i nekoliko hiljada stranaca koji nisu imali niti prijavu boravka niti radnu dozvolu.
Problem je, međutim, što se često sa sličnim problemima susreću čak i oni radnici koji se u pečalbu otisnu preko neke od agencija za zapošljavanje, računajući da je to garancija za, u najmanju ruku, pristojan tretman radnika.
Slučaj koji je ponovo bacio fokus javnosti na položaj stranih radnika, ali i generalno na odnos stranih investitora prema radnicima, jeste položaj nekoliko stotina Vijetnamaca angažovanih na izgradnji fabrike kineske kompanije "Linglong“ kod Zrenjanina.
Njih oko 400 stiglo je tokom proleća kako bi radili na izgradnji nove fabrike automobilskih guma.
O uslovima u kojima su živeli radnici iz Vijetnama pričalo se ispod glasa u Zrenjaninu proteklih meseci. Tek kada su barake u kojima su bili smešeni posetili aktivisti nevladinih organizacija "Astra“ i "A11“ i novinari, postalo je jasno da gde ima dima ima i vatre.
"U objektu postoje samo dva toaleta, kreveti nemaju dušeke, a fekalije se izlivaju na desetak metara od baraka“, navodi se u saopštenju ovih organizacija.
Pored toga, ističu, nisu im obezbeđeni grejanje, struja i pijaća voda.
"Nema tople vode za tuširanje, odeću peru ručno, hladnom vodom i suše na postojećim štrikovima gde čuvaju i druge stvari, jer nemaju ormare“, navodi se u saopštenju.
Aktivisti navode i da nikome od radnika u ugovoru nije naznačen datum započinjanja rada.
Iz ovih nevladinih organizacija naveli su i da su radnicima iz Vijetnama odmah po dolasku u Srbiju oduzeti pasoši, što "ukazuje na mogućnost trgovine ljudima s ciljem radne eksploatacije“.
Prema podacima Odseka za strance lokalne policije, u Zrenjaninu su se našla tačno 402 radnika iz Vijetnama, od kojih 35 ima zakonit boravak u Srbiji, dok su ostali došli na ime radne vize.
Iz kompanije "Linglong“ saopštili su da oni nemaju nikakve zaposlene iz Vijetnama, te da su pomenuti radnici uključeni u projekat izgradnje fabrike u Zrenjaninu angažovani preko jednog od njihovih izvođača radova, kompanije TEPC (China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co., Ltd, ogranak Beograd).
U saopštenju iz "Linglonga“ navode i da je u potpunosti netačna informacija da u naselju koje su mediji posetili stanuje bilo koji zaposleni "Linglonga“ i da ta kompanija, a u skladu sa važećim Zakonom o radu, nema u radnom odnosu zaposlene iz Vijetnama.
Kompanija ’Linglong’ je u potpunosti odvojeno pravno lice od izvođača sa kojima sarađuje, te je jedina obaveza ’Linglonga’ prema svojim izvođačima da im plati naknadu za obavljeni posao po ugovoru, na način i u rokovima kako je to predviđeno ugovorima sa podizvođačima“, navela je kineska kompanija u saopštenju.
I time sa sebe skinula odgovornost za položaj radnika angažovanih na izgradnji njihove fabrike.
Iz "Linglonga“ su u izjavi za BIRN negirali i bilo kakvo kršenje zakona, navodeći da su pasoši radnicima uzeti samo kako bi im pribavili privremene boravišne i radne dozvole, te pripremili dokumentaciju za vakcinaciju protiv kovida 19.
"Pasoši se moraju vratiti radnicima čim se prikupe sve neophodne dozvole“, naveli su iz kompanije, dodajući da svako u bilo kom trenutku može doći po pasoš.
To je, na neki način, potvrdio i zaštitnik građana Zoran Pašalić koji je, gostujući na N1, izjavio da, po njegovom mišljenju, nema elemenata trgovine ljudima i da je to bilo bitno da se utvrdi, ali da treba sačekati odluku tužilaštva.
"Pasoši su bili u zgradi gde je direkcija, oni su dobili reverse. Prvo diplomatsko predstavništvo je u Rumuniji, svi pasoši su im vraćeni, kod njih su. Utvrđeno je da uslovi nisu dobri, ali nije tačno da je bez grejanja, ljudi su došli u junu, sada su tu električne grejalice. Videćemo da li su prekršeni zakoni, uputili smo dopis da nam odgovore na neka pitanja. Zaštitnik građana se bavi svim licima na teritoriji Srbije. Osnovno pitanje je da li znaju u koju zemlju se upućuju i gde se nalaze, takođe sloboda kretanja, oni izlaze, odlaze da kupe namirnice, da li ih je neko ometao, sprečavao, da li su imali neke neprijatnosti u komunikaciji sa porodicama“, rekao je Pašalić.
Od oko 20.000 stranih radnika u Srbiji više od polovine čine državljani Kine i Turske. Oni su, najvećim delom angažovani na infrastrukturnim projektima. Prisutni su, međutim, i na drugim gradilištima. Samo u Beogradu na gradilištima je angažovano nekoliko stotina radnika iz Turske.
Uslovi u kojima oni borave mnogo su bolji od onih u kojima su bili Vijetnamci u Zrenjaninu. Oni su smešteni u nekoliko kompleksa na obodima grada, gde imaju sve osnovne uslove za pristojan život.
Deo njih, međutim, prema saznanjima "Ekspresa“, ima problem sa firmom preko koje su angažovani u Srbiji. Reč je, inače, o kompaniji registrovanoj u Srbiji, a čiji je vlasnik građanin Turske.
Prvi je taj što im, kako su nam neki od njih potvrdili, zarade kasne nekoliko meseci, zbog čega su se pojedinci odlučili i da štrajkuju. U smeštaju su ostali samo zahvaljujući tome što to nije plaćala kompanija koja ih je u Srbiju dovela, već ona na čijem gradilištu rade.
Drugi problem ticao se ishrane, a što je opet spadalo u obavezu posredničke firme. U početku je sve bilo u redu jer su im obroci stizali iz jednog beogradskog restorana. Problem je nastao kada je restoran zatražio da im se, posle mesec dana, plate isporučeni obroci.
Turski posrednik je, međutim, rekao da neće da im plati jer su, navodno, radnicima isporučivali jela sa svinjskim mesom. Vlasnik restorana je tada prekinuo saradnju.
Radnici, međutim, nisu ostali gladni jer je vlasnik posredničke kompanije brzo sklopio ugovor sa drugim restoranom. Tom prilikom, naravno, nije propustio da napomene kako ga je prethodnik "prevario“ tako što mu je "uvaljivao svinjetinu“.
I ovog puta je, međutim, problem nastao kada je došlo vreme za naplatu. To za "Ekspres“ potvrđuje i vlasnik ovog beogradskog restorana koji, međutim, ne želi da govori pod imenom.
"Najpre je tražio da ga sačekam dve-tri nedelje sa parama. Onda je u jednom trenutku došao sa 10.000 evra u kešu, iako mi je već u tom trenutku dugovao duplo više. Tek tada sam utvrdio da mu je firma u blokadi. Nisam imao baš mnogo izbora, jer trebalo je da platim i dobavljače i svoje zaposlene. Mislio sam da će ipak ispoštovati ugovor“, kaže ovaj beogradski ugostitelj za "Ekspres“.
To se, međutim, nije dogodilo. Tri meseca kasnije, dug je narastao na gotovo 70.000 evra i tek tada vlasnik restorana odlučio je da obustavi isporuku hrane. Kako će da naplati dug, kaže, ni sam ne zna, ali se pita kako je moguće da neko takvoj firmi dozvoli da radi u Srbiji.
Odgovore na to, ali i druga pitanja koja se tiču angažovanja stranih radnika u Srbiji tražili smo od Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, ali do zaključenja ovog broja nismo ih dobili.
Da li će i u ovom slučaju, kao i u slučaju Gintera Valrafa sa početka teksta, pritisak javnosti biti dovoljan da se ovakve stvari više ne događaju?
Komentari
