Nigde nije lako

Zašto penzioneri u Nemačkoj sve češće nastavljaju da rade

Radnici, posao, radna snaga — Izvor: Shutterstock

Među mlađim penzionerima u Nemačkoj raste udeo onih koji nastavljaju nešto da rade. Prema podacima iz prošlogodišnjeg mikropopisa, danas 14 odsto penzionera starosti između 65 i 74 godine radi da dopuni prihode. To je procentni poen više nego godinu ranije.

Više od četvrtine, 27 odsto, bili su samozaposleni, privremeno ili povremeno, a najviše 70 dana godišnje i za maksimalno 556 evra mesečno, za nekog poslodavca radilo njih 65 odsto.

Penzioneri na dodatnu zaradu od najviše 556 evra ne plaćaju porez.

Samozaposleni su često radili i duže: njih 28 odsto nedeljno radi i više od 40 sati, dok to čini samo osam odsto zaposlenih.

Udeo onih koji rade veći je među onima koji tek što su penzionisani. Kod penzionera starosti 65-66 godina, udeo je 19 odsto, dok je među onima starosti 73-74 godine samo osam odsto.

Penzioneri sa visokim obrazovanjem rade češće od onih sa srednjim obrazovanjem, u odnosu 18 prema 12 odsto. Stariji ljudi nižeg obrazovanja rade ređe - udeo je 10 odsto.

U odvojenom istraživanju od pre tri godine, 33 odsto penzionera koji rade je kao motiv navelo novac. Uz to, starije na rad motivišu zadovoljstvo rada i želja da ostanu društveno integrisani.

Popis stanovništva je ogroman poduhvat koji stvara preciznu demografsku sliku i ukazuje kako ko živi. Popis po pravilu ide na svakih 10 godina. Nemačka svake godine sliku društva izoštrava takozvanim mikropopisom.