EKSPRES DOSIJE: Kako je ubijena Tesla banka

Predstavljena kao sredstvo za podsticanje povratka Srba prognanih iz Hrvatske, banka, koja od osnivanja posluje sa gubitkom, ostaće upamćena po sumnji da je samo služila za izvlačenje novca iz Srbije kako bi on bio preusmeren u privatne i partijske džepove

Od glamurozno najavljivanog projekta Tesla banke, koji bi potpomogao povratak izbeglih Srba u Hrvatsku, danas praktično nije ostalo ništa. Ispravnije bi, možda, bilo reći da od tog projekta u startu nije bilo ništa, s obzirom na to da od njenog osnivanja sredinom 2011. godine banka nije uspela da prikupi osnovni kapital kako bi krenula u ostvarenje misije.
Umesto predviđenih 15 miliona evra početnog kapitala, prikupljeno je tri puta manje (4,9 miliona evra), čak i uz nekoliko kasnijih dokapitalizacija. Danas je, međutim, i vrednost osnovnog kapitala spala na svega 1,3 miliona evra, što pokazuje i izveštaj revizora za 2016. godinu.
Najviše para za osnivanje Tesla banke, koja je, zapravo, nastala dokapitalizacijom zagrebačke "A štedne banke malog poduzetništva", došlo je iz Fonda za razvoj Republike Srbije (1,46 miliona evra) i Fonda za razvoj Vojvodine (1,5 miliona evra).
Pitanja na koja niko nema odgovore ili će pre biti da ne žele da ih pruže je mnogo - gde je nestao novac od osnovnog kapitala, kome je banka davala kredite, a koje očigledno niko nije vraćao, odnosno da li je, kako mnogi sumnjaju, ceo projekat bio osmišljen samo kao način da bi se pare izvukle iz zemlje, a potom kreditiranjem „odabranih" slile u nečije privatne ili partijske džepove?
Oni koji su pre šest godina bili najglasniji u promovisanju ove, pre svega političke, a tek potom finansijsko-bankarske ideje, danas se prave naivni, kao da nikad nikakve veze sa celim projektom nisu imali.
Inicijator formiranja Tesla banke, nekadašnji predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac bio je pun hvale za projekat kojim „Srbija i Hrvatska udružuju sredstva da bi otklonili ratne posledice". Postavljen je, takođe, i za predsednika Nadzornog odbora banke, iako to, kao saborski zastupnik, po zakonu nije smeo da bude.
Danas, međutim, za sva pitanja koja se tiču ove banke sagovornike upućuje na većinske deoničare (fondovi za razvoj Srbije i Vojvodine), odnosno na upravu banke. Ostali smo tako uskraćeni za odgovore na pitanja ko je dobio kredite od Tesla banke, odnosno da li su bili u pitanju samo klijenti odabrani po političkoj liniji.
Nije bio rečitiji ni kada smo ga pitali o sumnjama da su pojedine uspešne kompanije iz Srbije, pre svega iz Vojvodine, od kojih su mnoge osnovali upravo Srbi izbegli iz Hrvatske, bile primorane da u Tesla banci deponuju sredstva u vrednosti od nekoliko miliona evra.
- Kao što sam vam rekao, uprava vam može odgovoriti na sva pitanja pa i na ta „pitanja" - napisao je Pupovac u poruci.
A recept je bio jednostavan. Kompanija iz Srbije osnovala bi firmu u Hrvatskoj, koja bi potom pare deponovala u Tesla banci. Na ovaj vid poslovnih aktivnosti naročito su bili podsticani privrednici koji su početkom devedesetih godina prošlog veka izbegli iz Hrvatske. Oni su skoro pod obavezno morali da deponuju na račune Tesla banke milionske sume u evrima. U okolnostima koje su vladale 2011. i 2012. godine nisu mnogo ni pitali gde će pare završiti, niti da li će banka pojesti sama sebe.
Tako je novac pristizao iz Srbije, a uprava banke novac je trebalo kroz kredite da plasira Srbima koji bi želeli da pokrenu neki posao u Hrvatskoj. Problem je, međutim, što nije poznato da je ijedan Srbin povratnik postao uspešan preduzetnik u Hrvatskoj zahvaljujući kreditu Tesla banke. U stvari, još niko nije uspeo da ustanovi da li postoji građanin Hrvatske ili Srbije koji je dobio kredit od ove banke.
O tome je svojevremeno govorio i Pupovčev politički oponent Milan Rodić, predsednik Srpske narodne stranke. I dok bi se moglo posumnjati da je pozadina njegove kritike politička, ostaje činjenica da nije odgovoreno na pitanja - ko je dobio kredite i gde je novac?
Od svojevrsne amnezije danas pati i Bojan Pajtić, u vreme formiranja Tesla banke prvi čovek vojvođanske vlade i predsednik UO Fonda za razvoj Vojvodine.
- Niti se bavim politikom, niti znam kako tamo stoje stvari. Kaže Pupovac da je to jedna od najzdravijih banaka u Hrvatskoj, pa ga pozovite - naivno nam je preko SMS-a odgovorio Pajtić, nekadašnji prvi čovek DS-a, na pitanja koja smo mu postavili u vezi sa Tesla bankom. Naša konstatacija da kao bivši pokrajinski premijer sigurno zna kako ja banka bar u početku funkcionisala, ostala je bez Pajtićeve reakcije.
Šest godina ranije, naravno, on je pred kamerama ushićeno pričao o tome kako će zadatak Tesla banke biti da „obezbedi ekonomske uslove za povratak, ostanak i opstanak Srba na području Hrvatske", jer „ukoliko se ne obezbede uslovi za elementarnu egzistenciju i privređivanje srpske zajednice, ona će polako nestajati".
Koliko su u tome bili uspešni pokazuje i podatak da je broj Srba u Hrvatskoj između dva popisa smanjen za više od 20.000.
Od Pajtića, takođe, nismo mogli da dobijemo ni komentar na sumnje da je nezvaničan uslov za dobijanje sredstava iz Fonda za razvoj Vojvodine bio da deo tog novca po dobijanju mora da bude deponovan baš u Tesla banci. A odatle je, opet, navodno, putem kreditiranja odabranih, novac vraćan u Srbiju i korišćen za finansiranje Demokratske stranke.
O tome bi, svakako, nešto više mogao da kaže i Dušan Elezović, nekadašnji predsednik Izvršnog odbora DS-a, ali je on već duže vreme u Češkoj, gde je otišao nakon što je 2014. godine napustio stranku.
A Tesla banka i Fond za razvoj Vojvodine povezani su i na jedan, još direktniji način. Tu sponu predstavlja Biljana Jovanović, nekadašnja Pupovčeva zamenica u NO Tesla banke, koja je istovremeno obavljala i funkciju predsednik IO Razvojne banke Vojvodine, u koju se utopio vojvođanski fond za razvoj. Ona je, međutim, marta 2013. godine uhapšena, a potom sa još četiri osobe i optužena da je kao direktorka RBV učestvovala u odobravanju oko 25 miliona evra kredita koji nisu bili adekvatno obezbeđeni. Taj je proces u toku pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Pokušali smo dobiti više informacija o radu Tesla banke i u njenoj upravi. Do upravnika Zorana Agičića, koji je bio i koordinator Srpskog narodnog veća za pokretanje Tesla banke, nismo uspeli da dođemo. Zanimljiva je i poslovna biografija Agičića. Radio je svojevremeno u Privrednoj banci Zagreb, jedno vreme je bio u izvršnom odboru banke, ali je nakon nekog vremena nazadovao i prebačen je da vodi odeljenje kreditnih kartica.

Nakon toga je prešao u Zagrebačku banku, ZABA, ali ni tamo se nije proslavio. Odatle prelazi u Tesla banku. Mnogo je uspešniji bio u ulozi profesora, pošto pored angažmana u Tesla banci istovremeno predaje i u poslovnoj školi Libertas u Zagrebu.
Kada smo pokušali da stupimo u kontakt sa njim putem njegove kancelarije u banci, poslovna sekretarica je ljubazno poručila da su svi podaci o njihovom poslovanju javno dostupni na internetu.
To je tačno, ali ni tu nije moguće doći do podataka o tome ko su najveći deponenti, odnosno ko su najveći klijenti, tj. dužnici banke. A dospela, a nenaplaćena potraživanja banke iznose 5.993.000 kuna (više od 800.000 evra), od toga 5.702.000 duže od godinu dana, što iznosi gotovo dve trećine sadašnje vrednosti osnovnog kapitala banke.
Ono što se u izveštajima može videti jeste da banka ni u jednom trenutku svog poslovanja od 2011. godine nije uspela da ostvari inicijalni poslovni plan koji je predviđao uplatu kapitala ne manjeg od 15 miliona evra, da je iz godine u godinu banka poslovala sa gubitkom.
Upravo zbog toga se svake godine revizor suzdržavao od mišljenja pri reviziji poslovanja Tesla banke, što je najnegativnija moguća varijanta kada je u pitanju izjašnjavanje revizora. Prevedeno na običan jezik, od banke o čijem se poslovanju revizor suzdržava od mišljenja treba bežati.
Takođe nije poznato ni šta je u slučaju Tesla banke radila Narodna banka Hrvatske, kao institucija odgovorna za poslovanje banaka. Iako su svi bilansi i ekonomski pokazatelji govorili da je banka, kako to bankari kažu, potkapitalizovana, tj. da nema adekvatan kapital, nikada se do danas nije postavilo pitanje oduzimanja licence za rad, niti je pokrenuta procedura nadzora nad Tesla bankom.
Čudno s obzirom na to da su akcionari, doduše, manji, bili i hrvatske firme poput "Rade Končara" ili "Sladorane" iz Županje, koja je u vlasništvu hrvatskog privrednika Marinka Zadra. On ima vrlo zanimljivo viđenje poslovanja Tesla banke.
- Strašno je to! Isprva sam mislio da je osnivanje Tesla banke dobra ideja, jer se tako trebalo pomoći srpskim povratnicima da pokrenu svoj posao i da se, s druge strane, poboljšaju odnosi Hrvatske i Srbije. Ceo projekt vodio je Milorad Pupovac. Verovao sam mu, pa sam za osnivanje banke dao dva miliona kuna, a nagovorio sam i kolegu iz Baranje, pa je i on dao dodatnih 250.000 evra. No, nakon toga, niko me više nikada nije zvao ni informisao o tome šta se događa s bankom. Sada žalim zbog svega, jer banka posluje dve godine, a nema nikakvih projekata, dok se gubici strahovito brzo gomilaju. Nešto tu nije u redu. Priča se da je novac išao i u Demokratsku srpsku stranku Borisa Tadića - govorio je Zadro.
A od banke su, izgleda, bežali i članovi Nadzornog odbora. Poslednji predstavnici republičkog, odnosno pokrajinskog fonda za razvoj u NO banke bili su Nada Kojović i Vlado Kantar. Oni su, međutim, prošle godine podneli ostavke, pa je u NO ostao jedino Hristijan Delev, koji je potpisao i poslednji finansijski izveštaj banke za 2016. godinu.
Istovremeno, u decembru 2016. godine upravi banke istekao je mandat, pa kako ni NO nije kompletan, nije bilo nikoga ko bi mogao da u registru Trgovačkog suda u Zagrebu sprovede odluku o povećanju osnovnog kapitala banke iako su zainteresovani investitori uplatili 15 miliona kuna (oko dva miliona evra) na poseban račun u Erste banci u Zagrebu.
O dokapitalizaciji banke govori se već više od tri godine. Pupovac je, čak očekivao, da će od hrvatske vlade uspeti da izvuče čak 25 miliona evra. Srbija pak s druge strane očigledno nema nameru da više ulaže novac u ovaj projekat. Još 2014. odlučeno je da Srbija i Vojvodina prodaju svoje akcije u Tesla banci. Spominjana je mogućnost prodaje akcija "B2 Holding AS" iz Osla za milion evra, odnosno po ceni od 8,73 evra po akciji. Hrvatski mediji su spekulisali da bi Tesla banka mogla da pređe u većinsko vlasništvo firme "RTB Capital", registrovane u Letoniji, putem dokapitalizacije od 20 miliona kuna (2,6 miliona evra). Prema pisanju T-portala, "RTB Capital" je već imao devet odsto osnivačkog kapitala u Tesla banci pošto je u novembru 2015. dokapitalizovao tu finansijsku instituciju sa 952.000 kuna (124.000 evra).
Od svega toga, međutim, za sada nije bilo ništa. A šta će se događati ne zna ni aktuelni predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović.
- Nema ničeg novog, osim novih. Bilo je krajem prošle godine zainteresovanih investitora za preuzimanje akcija, ali je onda to sve zamrlo - kaže Mirović za "Ekspres".
On dodaje i da je, po njegovom mišljenju, koncept Tesla banke od početka bio pogrešan, „isforsirano usiljen dobrim namerama da se na taj način pomogne srpskom korpusu u Hrvatskoj".
- Ali to je više bilo na političkim načelima, uz upliv politike i teško održiv koncept u uslovima tržišnog poslovanja, osim ako neko nije spreman da upumpava novac za koji zna da mu se neće vratiti - kaže Mirović.
A na pitanje da li će neko odgovarati zbog toga što je Srbija na ovom poslu izgubila skoro tri miliona evra, odgovara: „Nadam se, ali kako ima mnogo eklatantnijih primera za koje niko nije odgovarao, kako vreme prolazi, sumnjam da će i ovde neko da snosi posledice".