KO NAS VOZA

Nelegalni taksisti godinama u Beogradu drže najudarnije lokacije, otimaju strance i naplaćuju im enormne cene, tuku se s patrolama interventne jedinice policije, na poziv se okupljaju i prebijaju građane koji ne žele da im plate vožnju bez taksimetra... Uprkos svemu tome, što je odavno poznato, o čemu je stotinama puta javno pričano i pisano, protiv njih je u Beogradu angažovano samo osam inspektora za drumski saobraćaj pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture! A jedino oni, prema postojećem zakonu, imaju ovlašćenja da ih isključe iz saobraćaja ili im oduzmu vozila. Iako im otimaju teško stečenu zaradu, divljacima se ni na koji način ne suprotstavljaju ni njihove legalne kolege. Njihov lakonski odgovor bi se mogao sažeti u sledeće: ilegalci su agresivni, skloni fizičkim nasrtajima na bilo koga ko im se suprotstavi. Mnogi su u dilu s vlasnicima pojedinih taksi-udruženja, kojima za krovnu oznaku plaćaju znatno manje novca nego što bi ih koštao porez.

ODGOVORNOST UDRUŽENJA
U Beogradu je postalo uobičajeno da taksisti, boreći se za svoja prava, izađu na ulice i vozilima blokiraju pola grada. Poslednji takav slučaj bio je u maju ove godine, kada su vozači štrajkovali jer je u Srbiji s radom počela internet aplikacija „Car Go“. Osnovna primedba taksista se odnosi na mobilne aplikacije koje na mala vrata uvode firme kao organizatore i nosioce posla u taksiranju. Protest je, zapravo, inicirala činjenica da je cena prevoza preko aplikacije niža od postojeće taksi-tarife.

Niko ne želi da objasni zašto se taksisti koji redovno plaćaju porez godinama ne bune protiv divljaka, koji im na nezakonit način otimaju veliki deo posla. Zašto se 6.700 legalnih taksista ne pobuni protiv ilegalnih kolega i ne zahteva da se uvede red u delatnost kojom se bave? Odgovor na to pitanje možda smo, donekle slučajno, dobili od Vlade Bulatovića, predsednika Upravnog odbora Strukovnog udruženja taksi-preduzetnika, kada smo ga pitali kako nelegalni taksisti nabavljaju taksi-table za krovove svojih automobila.

„Imate divljake koji taksiraju za regularna, registrovana udruženja. To funkcioniše tako što im taksi-udruženja daju krovne table kako bi radili za njih. Pojavi se čovek i ponudi udruženju 50 evra umesto 100 koliko bi plaćao porez da je registrovan i počne da radi. Možemo ih nazvati njihovim satelitima, kako god, poenta je da ti ljudi ne plaćaju porez, a uživaju zaštitu tih vlasnika. Oni nisu zaposleni kod njih. Gazde im obezbede krovnu oznaku, radiostanicu, i spremni su za posao. Stranke i ne obraćaju pažnju da li je na vozilu tablica TX. Meni je neverovatno da regularni taksisti rade za asocijacije koje imaju divljake i da se ne bune protiv toga. Zašto ništa ne preduzimaju, to je pitanje za njih. U Beogradu ima 6.700 regularnih taksista, ali i oko 1.000 nelegalnih. Neverovatno mi je da tih 1.000 ljudi radi svakodnevno na svima poznat način. Mi pod divljacima podrazumevamo i one koji nemaju nikakvu dozvolu, kao i one koji nemaju dozvolu da taksiraju u Beogradu, ali ipak rade tu“, kaže Bulatović.

Prema njegovim rečima, dešava se da taksisti registruju svoje taksi-preduzeće u Kovačici, primera radi, ali se prijave na nekoj fiktivnoj adresi u Beogradu koja im služi za prebivalište. Potom se vrate u Beograd gde traže TX tablice za Beograd i tu nesmetano taksiraju.

Ukoliko registrovana taksi-udruženja zaista sarađuju s nelegalnim taksistima, onda je mnogo jasnije zašto ovaj problem traje toliko dugo. Razni su načini na koje se taksisti snalaze i varaju građane, strance, državu... Pošto svako registrovano taksi-vozilo mora da ima TX registraciju, oni vispreniji koji žele da izbegnu registraciju i plaćanje poreza od oko 11.000 dinara pribavljaju registarske brojeve sa IX oznakama, kojima potom izolir-trakom ili markerom dodaju crticu na slovo „I“. Međutim, ima i onih koji uopšte ne žele da se trude oko privida regularnosti, već jednostavno izađu na ulicu i rade. Najbolju ilustraciju predstavlja nedavni slučaj taksiste koji je u Beogradu prevozio putnike s registarskim tablicama grada iz Bosne i Hercegovine.

MASKIRANA PREVARA
Gosti koji dolaze u prestonicu u najvećem broju stižu avionom ili organizovanim autobuskim prevozom, ali su za samostalno razgledanja grada upućeni na korišćenje taksija. Većina prvi susret s gradom upravo doživi s vozačima taksija koji im ljubazno nude svoje usluge na aerodromu ili na brojnim lokacijama gde pristižu autobusi. Ne baš tečan engleski taksisti će nadoknaditi izuzetnom predusretljivošću, insistiranjem na tome da prenesu kofere putnika do vozila, preporuče lokacije za obilazak grada... Automobili su po pravilu luksuzni, kožna sedišta se podrazumevaju, klima... Dok se udobno voze posmatrajući grad, stranci koji ovde dolaze prvi put neće ni primetiti da u vozilu nema taksimetra, a ako ga i ima da ubrzano radi. Tek kada stignu do svog odredišta, sledi šok: „Vaš račun je 100 evra“.

Problem divljih taksista traje decenijama i nijedna dosadašnja beogradska vlast nije uspela da ga reši. Nedavno je i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila kako zbog sive ekonomije u taksi-delatnosti država godišnje gubi između 25 i 35 miliona evra. Zato ostaje nejasno kako ovom svojevrsnom gradskom ruglu, mada su ljudi u pitanju, niko ne može da stane na put. Jer lokacije na kojima se oni najčešće okupljaju su svima poznate. Takvo stanje ne razume ni Boško Vukojević, predstavnik Privredne taksi-komore Srbije.

„Nemam odgovor na pitanje kako država ne može da se izbori s nelegalnim taksistima. To vam neće odgovoriti verovatno nijedan taksista, niti oštećeni građanin. Oni ne postoje od juče, na ulicama su već 15-20 godina. Zato ne bih krivio ni sadašnju ni prethodnu vlast. Ali sve udarne lokacije su njihove i tim mestima nema pristup nijedan legalni taksista. Mi, pritom, na tim mestima i ne taksiramo jer to nisu važeće taksi-stanice. Tim delovima grada ne možemo više da priđemo ni po pozivu jer nam divljaci to ne dozvoljavaju. Kada vide da je stranka stranac, bukvalno je izvuku iz legalnog vozila i odvedu do svog automobila. Samo kažu ‘stranci su naši, to nam je 5.000 dinara’. Tarifa im nikada nije ista, nekada je 50, nekada 100 evra. Jedna stranka se žalila da joj je za put od aerodroma do Bulevara kralja Aleksandra naplaćeno 60.000 dinara, i to je najveća otimačina za koju sam čuo. Ta vožnja ne košta više od 1.500 dinara. Država im je otvorila put da mogu nesmetano da rade. To je jedan užas. Sada više i ne možete da ih ubedite da ne smeju da rade“, kaže Vukojević.

PRED ZIDOM
U Beogradu svega osam zaposlenih inspektora za drumski saobraćaj kontroliše rad 6.700 legalnih taksista. Svima je jasno da je inspektora nedopustivo malo. Na pitanje čime država pravda odluku da je osam inspektora dovoljno da pokrije ceo Beograd, Vukojević odgovara:

„Pisali smo gradonačelniku. Bili smo na razgovoru s komunalnom policijom i saobraćajnom inspekcijom, hteli smo da se uključimo u rešavanje problema i pomognemo da obavljaju svoj posao što je bolje moguće. O zajedničkim problemima smo pisali i gradonačelniku. Očekujemo da nas pozove, da nam izađe u susret, kao što očekujemo da se pomogne i saobraćajnoj inspekciji, da im se daju veće mogućnosti, da se zaposli više ljudi. Njima je potrebna i dodatna tehnika, bar još nekoliko vozila. Pomoć je potrebna i komunalnoj policiji. Jer reč je o organizovanim bandama koje sigurno neće dozvoliti da im se oduzimaju automobili. Pogotovo onima na Ušću, koji su spremni da se fizički obračunavaju. Već su se tukli i s patrolom interventne policije. Ne daj bože da se zakačite s njima. Samo jednim pozivom preko Vajber grupe okupe više od 30 ljudi. Odgovor od gradonačelnika još nismo dobili iako ima tri nedelje kako smo poslali dopis. Ponekad imamo utisak da se obraćamo ljudima koji ne čuju, kao da pričamo zidu.“

Po važećem zakonu, saobraćajna inspekcija ima ovlašćenje da divljim taksistima privremeno oduzima vozila, ali ne i trajno. U nedavnoj akciji inspektora drumskog saobraćaja u saradnji s komunalnom i interventnom policijom, u prekršaju je uhvaćeno 12 taksista, od kojih su trojica vozila automobile bez TX registarskih oznaka, dok su devetorica obavljala taksi-delatnost s dozvolama izdatim van Beograda. Ni pređašnje ni novoizrečene kazne im ne služe za nauk: pet vozila je isključeno iz saobraćaja na 10 dana, a sedmorica vozača su isključena na 30 dana jer su zatečeni u ponovljenom prekršaju. Da su kazne blage, jasno je i predstavniku Taksi-komore Srbije Bošku Vukojeviću:
„Nije retkost da nelegalni taksisti imaju i po 50-100 napisanih kazni, ali i dalje taksiraju. Zašto? Pa, jer im se to isplati. Da su kaznene odredbe zaista onakve kakve bi trebalo da budu, oni se ne bi vraćali na ulicu.“

Na sajtu Strukovnog udruženja taksista objavljen je dokument koji je poslao Sekretarijat za inspekcijske poslove, a u kojem piše da su inspektori u periodu od 2013. do 2014. godine oduzeli ukupno 37 vozila koja nisu registrovana za obavljanje auto-taksi delatnosti. Ali to očigledno nije bilo dovoljno.

Različita očekivanja od novog zakona
Potencijalno rešenje problema predstavlja novi predlog Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koji bi prema rečima Zorane Mihajlović u narednom periodu trebalo da se nađe pred Vladom Srbije. Novi zakon bi, u najkraćem, trebalo da omogući znatno veću nadležnost komunalne policije u kontroli prevoznika. U takvo rešenje nadu polaže i Vlado Bulatović, koji veruje da će novi zakon biti mnogo restriktivniji:
„Ministarstvo je donelo predlog prema kojem se komunalnoj policiji daju veća ovlašćenja i u kontroli taksista. Ukoliko se zakon usvoji, ove odredbe bi trebalo da doprinesu uklanjanju divljaka sa ulice. Ukoliko 600 komunalnih policajaca ne bude ujurilo nelegalne taksiste, onda smo stvarno u problemu. Takođe će postojati i koordinaciono telo čiji će član biti i SITAB, koje će kontrolisati primenu samog zakona.“

Novi zakon se ne odnosi samo na nelegalne taksiste, već i internet aplikacije koje pružaju mogućnost ugovorenog prevoza. A njihovi kreatori se i ne slažu sa ovim predlogom. Naime, nekoliko IT organizacija uputilo je dopis ministarki Mihajlović u kojem izražavaju nezadovoljstvo jer smatraju da izmene zakona isključuju mogućnost korišćenja savremenih tehnologija i digitalizaciju u oblasti prevo-
za putnika.