Treći rajh i "ljubav"
Nacisti ubijali homoseksualce ali ne i svoje nakarminisane kolege
Među vojnicima Trećeg rajha bilo je vrlo popularno da se oblače kao žene, što pokazuju mnogu njihovi porodični albumi. Iako je istorijska činjenica da su Hitlerovi sledbenici mrzeli i ubijali gejeve, očigledno su imali razumevanja za svoje kolege s ruževima i grudnjacima
Stotine fotografija iz privatnih albuma vojnika Vermahta pokazuju da je za njih bilo uobičajeno da se ponekad oblače kao žene. S ponosom su oblačili suknje, haljine, šminkali se, ali i nosili grudnjake i hulahopke.
Umetnik i fotograf Martin Daman, koji je analizirao na stotine foto-albuma iz perioda Drugog svetskog rata, našao je toliko takvih primeraka da je objavio studiju o njima. On za "Dojče vele" kaže da fotografije nacističkih boraca kako u suknjicama i sa ženskim perikama igraju zagrljeni s kolegama bacaju potpuno novo svetlo na nemačke vojnike.
Iznenada otkrivamo njihovu drugu stranu, isplivale su nežnost i sentimentalnost. Ovakve slike postoje u gotovo svim porodičnim albumima iz ratnog perioda, kaže autor izložbe
Međutim, zanimljivo je da na tim slikama nema datuma, a identitet vojnika je uglavnom nepoznat.
"Iznenada otkrivamo njihovu drugu stranu, za koju nismo mogli da pretpostavimo da postoji. Isplivale su nežnost i sentimentalnost. Počinjete da ih gledate kao ljude koji žude za nečim. Ovakve slike postoje u gotovo svim porodičnim albumima iz ratnog perioda", objašnjava Daman, kome je posebno zanimljivo što u samoj Nemačkoj možete naći te fotografije.
Na mnogima se vide vojnici kako se međusobno ljube ili sede jedni drugima u krilu, gde je jedan u uniformi, a drugi u ženskoj garderobi. Ovo je ono što bi se modernim jezikom zvalo krosdresing. To nije isto što i transseksualnost. Krosdreseri su najčešće muškarci koji oblače žensku odeću iz seksualnih pobuda ili zbog fetiša. Ti muškarci se najčešće ne identifikuju kao žene.
Zašto je u Vermahtu bilo tako popularno da se oblače kao žene? Prvo objašnjenje je kulturološko, a to je da takvi rituali imaju koren u nemačkoj karnevalskoj tradiciji. Međutim, karnevale su imali gotovo svi narodi u Evropi pa ipak tokom Drugog svetskog rata takav masovni slučaj krosdresinga nije zabeležen ni u jednoj drugoj vojsci. Moguće je da je reč i o nečem drugom.
"Verujem da su nacistički vojnici bili u vrlo specifičnoj situaciji u to vreme. Godinama su bili daleko od svojih domova. Bili su prilično izolovani i moguće je da im je bila neophodna neka vrsta bega", navodi Daman.
Šta nam onda to govori o seksualnosti u Vermahtu? Prema rečima autora knjige, nemoguće je išta dokazati. "Mogu samo da nagađam, ali mislim da je tu bilo i homoseksualaca i heteroseksualaca, dodaje on.
Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. usledio je državni progon gejeva. Zabranjene su njihove organizacije, a spaljivane su i knjige koje su se bavile pitanjima LGBT zajednice. Pobijeni su homoseksualci u samoj Nacističkoj partiji. Gestapo je, između ostalog, bio zadužen za sastavljanje tzv. Rosa Listen, spiskova gejeva. Godine 1936. Hajnrih Himler, vođa SS-a, osnovao je Centralu Rajha za borbu protiv homoseksualnosti i abortusa. On je smatrao da je homoseksualnost poremećeno ponašanje koje ugrožava produktivnost zemlje i muževni karakter nemačkog naroda. Neki izvori kažu da su nacisti mrzeli homoseksualce više nego Jevreje. Pa ipak, tokom rata su očigledno imali razumevanja za svoje kolege koje se ponekad oblače kao žene.
"Interesantno je tumačenje sociologa Ervinga Gofmana, koji kaže da je stvarni život na neki način zaobilazio nacističku ideologiju. S jedne strane imate taj ideološki okvir, ali očigledno je da su oni imali i neke druge obrasce ponašanja", zaključuje Daman.
Hitlerov najbolji prijatelj bio gejErnst Rem bio je jedan od najboljih prijatelja Adolfa Hitlera i komandant SA odreda, milionske paravojne nacističke vojne organizacije poznate kao "smeđokošuljaši". Dok su svi oslovljavali Hitlera sa "Moj firer", jedino ga je Rem zvao po imenu. Zahvaljujući tim jurišnim odredima i Remu lično nacionalsocijalisti su i uspeli da dođu na vlast. Ipak, on je bio deklarisani homoseksualac, što se nije uklapalo u zvaničnu ideologiju NSDAP. Samo godinu dana kasnije, u Noći dugih noževa 1934, on je uhapšen, a kasnije i likvidiran. Hitler je tada lično upao u njegov stan i zatekao ga s ljubavnikom u krevetu. Naredio je da mu stave lisice i odvedu ga u samicu. Rem ga je tada nazvao izdajicom, ludakom i nezahvalnikom. Hitler je naredio da mu se na stolu u ćeliji ostavi pištolj s jednim metkom. Time je, navodno, pokazao samilost prema doskorašnjem prijatelju.
U toku Trećeg rajha uhapšeno je oko 100.000 gejeva, a polovina je poslata u zatvore. Ova tema je bila dugo prećutkivana te još uvek nije poznato koliko je tačno ljudi stradalo. Prema navodima nemačke televizije "Dojče vele", ubijeno je skoro 55.000 gej osoba. Ružičasti trougao, oznaka koju su gej zatvorenici nosili na svojim uniformama u koncentracionim logorima, danas je simbol LGBT pokreta.
Da bi se shvatio širi kontekst, potrebno je vratiti se nekoliko decenija. Od 19. veka u Nemačkoj je postojao značajan LGBT pokret. Posle Prvog svetskog rata, u periodu Vajmarske Republike, Berlin je imao razvijenu LGBT scenu s puno gej i lezbejskih barova, noćnih klubova i kabarea. Glavne turističke atrakcije u glavnom gradu Nemačke tada su bili klubovi s transvestitima. U njima se okupljala urbana elita, koju su činili ne samo homoseksualci već i umetnici, pisci, poznate ličnosti koje su želele da uživaju u čarima dekadentnog Berlina.
S pozornica su ih zabavljale igračice u suknjama, koje su pokazivale gole noge, a publika je u tome uživala. Za širu javnost ovaj svet je bio zbunjujuć i pomalo zastrašujuć. Upravo to je ono na šta će se nacistička ideologija obrušiti i što će porediti sa Sodomom i Gomorom.
Ipak, ti momci i devojke nisu mogli da nestanu iz Berlina za svega deset ili dvadeset godina. Moguće je da je dobar deo njih mobilizovan, ali je daleko od Rajha nastavio da uživa kao i ranije.