NAJMLAĐI SERIJSKI UBICA NA SVETU: Zlostavljao ga je otac, a onda je on počeo da ubija...

Džesi Pomeroj iz Masačusetsa osuđen je na smrt vešanjem kada je imao svega 16 godina i devet meseci. Nasilje u porodici, školi, ali i psihopatologija u pubertetu proizveli su najmlađeg osuđenog serijskog ubicu

Deca prave decu, ali nažalost, deca i ubijaju decu. Krajem 19. veka Bostonom je harao jezivi serijski ubica, koji je svirepo mučio i ubio dečaka i devojčicu školskog uzrasta. Niko nije mogao da pretpostavi da je stravični monstrum tek nešto stariji od svojih žrtava!
Džesi Pomeroj je najmlađa osoba osuđena za krivično delo ubistva u prvom stepenu u istoriji Komonvelta Masačusetsa. Kada je 7. septembra 1876. osuđen na smrt vešanjem (kasnije mu je kazna preinačena u doživotnu robiju), tri meseca ga je delilo od 17. rođendana. Ostatak života proveo je u samici državnog zatvora.

Oko belo kao kliker
Pomeroj je rođen u Čarlstonu u Masačusetsu 29. novembra 1859. godine. Kao i većina serijskih ubica, imao je nesrećno detinjstvo. Međutim, Džesi je od rođenja bio poseban. Zbog oštećenja na desnom oku, zenica mu je bila toliko bela da je to plašilo i odrasle u njegovom okruženju, pa i njegovog oca. Mališan je zato bežao u svet fikcije. Najviše vremena provodio je gutajući jeftine romane, koji su u to vreme bili popularni. Te priče bile su pune krvi, seksa, ratova, borbi, sakaćenja... Neki psiholozi tvrde da ga je to preusmerilo na krvavi put. Njegov brat Čarls, stariji 17 meseci, zanemarivao ga je, a otac Tomas Pomeroj, veteran iz Građanskog rata, često ga je tukao bičem ili kožnim kaišem, tražeći od njega da se, pre kažnjavanja, skine nag. Jedina svetla tačka u Džesijevom životu bila je njegova majka Rut En Pomeroj. Ona je verovala da njeno dete nije rođeno zlo, već da je problematično upravo zbog zlostavljanja u porodici. Čak i kada je počeo da muči i ubija manje životinje, Rut An je to doživljavala kao izraz njegove tuge.
Malom Pomeroju ni u školi nije bilo bolje. Dečaci koji su bili krupniji, stariji i jači od njega rugali su mu se, a on je bes zbog toga iskaljivao na mlađima, sitnijima i slabijima od sebe. Tokom 1871. i 1872. godine, u njihovom mestu zabeležni su slučajevi brutalnih napada na nekoliko dečaka, koje je napadao „malo stariji dečak". Međutim, niko nije uhapšen. Prema svedočenjima žrtava, nepoznati momak ih je tukao pesnicama, a nekad je koristio i nož, kojim im je ostavio ožiljke za ceo život. Onda se Rut sa svoje dvoje dece preselila u Južni Boston.

Džesijev otac Tomas Pomeroj, veteran iz Građanskog rata, često ga je tukao bičem ili kožnim kaišem, tražeći od njega da se, pre kažnjavanja, skine nag. Dečak koga je Džesi ubio na plaži bio je osakaćen i go. Postao je to njegov modus operandi

Avgusta 1872, na plaži Južnog Bostona nađen je dečak koji je bio žrtva mučenja. Ubrzo potom, tamošnja policija pronašla je dečaka koga je neko pretukao i vezao za telefonski stub. Ali, za razliku od prethodnih, verovatno preplašenih, žrtava, ovaj dečak je detaljno opisao napadača, uključujući i činjenicu da je imao „neobično desno oko, belo, nalik na kliker". Džesi Pomeroj je uhapšen, a s obzirom na to da je bio maloletan, osuđen je na šest godina u kazneno-popravnoj ustanovi u Vestborou. Majka, je, međutim, uspela da ga izvuče već posle nekoliko meseci, što je bilo kobno po okolinu. Desetogodišnja devojčica Kejti Karen 18. marta 1874. izašla je iz kuće da kupi svesku i više se nikada nije vratila. Trag istrage vodio je pravo do prodavnice Pomerojevih, gde je Džesi radio, ali nije bilo dokaza o njegovoj umešanosti. Oko pet nedelja posle Kejtinog nestanka, na plaži je pronađeno telo ubijenog dečaka po imenu Horas Milen. Policija je unakaženi leš pronašla 23. aprila 1874. Gotovo potpuno nago telo bilo je prekriveno ubodnim ranama, od kojih je jedna, poput prstena, okruživala vrat. Izgledalo je kao da mu je neko zabio oštar predmet u oko, a genitalije su mu bile skoro odsečene. Povrh svega, telo je bilo i zapaljeno. Detektivi koji su istraživali slučaj nedaleko od mesta zločina videli su jednog dečaka kako beži. Kada su Pomeroja priveli u policiju, na odeći je imao krv i bio je sav izgreban. Telo Kejti Karen pronađeno je kasnije u podrumu krojačke radnje koju je držala Rut An Pomeroj. Njen sin je na brzinu pokušao da sakrije tragove u pepelu, ali je to bilo nemarno urađeno. Za ubistvo ovo dvoje dece, maloletni Pomeroj je 1876. godine dobio doživotnu robiju.

41 godinu u samici
Nikome nije bilo jasno kako jedno dete, odnosno mlad čovek može da počini tako gnusne zločine. Stručnjaci su dali različita tumačenja. Govorili su da Džesi boluje od neke nasledne psihičke bolesti (mada u njegovoj porodici nije nađen takav slučaj). Drugi su smatrali da je bio ljubomoran na ostalu decu, na njihov izgled i tople domove, a treći da je samo oživljavao nasilje o kojem je čitao u romanima. Šta god da je u pitanju, život iza zatvorskih rešetaka bio mu je neupitan. Godine 1929. je zbog slabog zdravlja premešten u Bolnicu za neuračunljive zločince u Bridžvoteru, gde je preminuo 29. septembra 1932. Posle „Ptičara iz Alkatraza", o kome je „Ekspres" nedavno pisao, Pomeroj je drugi po dužini kazne izdržane u samici (41 godinu).