SIR KAO KREK: Naučnici utvrdili su da sir podstiče iste receptore u mozgu kao teške droge

Nije jednostavno izbaciti određene vrste hrane iz režima, ali i u tretmanu gojaznosti možda treba usvojiti metode koje se koriste za smanjenje pušenja, pića i upotrebe droga, kaže autorka studije

Belo, brate, samo belo radimo. Poneki rade i žuto. I to važi ne samo za ulične dilere droge već i za proizvođači sireva. A šta povezuje ova dva naizgled protivrečna zanimanja?

Naučnici su 2015. utvrdili da konzumiranje sireva u mozgu aktivira iste receptore kao teške droge. Reč je o supstanci koja stvara osećaj euforije, sličan onome koji osete osobe koje boluju od teške narkomanije. Tim stručnjaka koji je sproveo istraživanje sa Univerziteta u Mičigenu utvrdio je da određene vrste hrane stvaraju veću zavisnost od drugih. Koristeći posebne skale koje ukazuju na stvaranje navike, naučnici su otkrili da sir stvara posebno snažnu zavisnost jer sadrži kazein. Ova supstanca, koja je prisutna u svim mlečnim proizvodima, može da pokrene opioidne receptore mozga, koji su povezani sa zavisnošću.

Istraživači su pošli od pretpostavke da visoko obrađena hrana ima iste osobine kao i narkotici, počev od stepena apsorpcije u telu i potrebe za „većom dozom". Navedena pretpostavka temelji se na prisustvu prečišćenih ugljenih hidrata i aditiva za masti u prehrambenim proizvodima, kao i brze stope apsorpcije rafinisanih ugljenih hidrata, što se naziva glikemično opterećenje.

Da bi potkrepili svoje hipoteze, istraživači su zatražili od 120 studenta da popune anketu i po specifičnim kriterijumima poređaju 35 vrsta namirnica različite hranljive vrednosti. Drugi deo studije uključivao je oko 400 ispitanika koji su odgovarali na slična pitanja. Rezultate istraživanja objavili su u naučnom časopisu „Javna naučna biblioteka", gde je navedeno da je mast direktno povezana sa problematičnom ishranom, bez obzira na to da li su učesnici bili zavisni od hrane ili ne.

Hemijska supstanca koja se nalazi u svim mlečnim proizvodima može pokrenuti opioidne receptore mozga, a najviše na skali zavisnosti to čine supstance koje sadrži sir.
Naučnici su otkrili i da u mleku postoji kazein, ali u veoma maloj dozi. Međutim, kako proizvodnja jednog kilograma sira zahteva oko 10 kilograma mleka - sa zavisnim kazeinom, koji koaguliše čvrste mlečne masti i odvaja ih od tečnosti - kao rezultat superčvrsta hemikalija postaje koncentrisana kada se nalazi u čvrstoj formi mleka.

Jedna od autora studije Nikol Avena kaže da je ovo prvi korak ka identifikaciji specifičnih namirnica i osobina hrane koja može izazvati zavisnost.

„Ovo bi moglo pomoći da se promeni način na koji pristupimo tretmanu gojaznosti. Nije jednostavno izbaciti određene vrste hrane iz režima, ali i u ovoj oblasti možda treba usvojiti metode koje se koriste za smanjenje pušenja, pića i upotrebe droga."

Zanimljivo je da prosečna osoba godišnje pojede oko 35 kilograma sira.

Ipak, sve ovakve naučne nalaze ne treba uzeti zdravo za gotovo. Ne možete dovesti u direktnu vezu bolest narkomanije sa sklonostima nekoj vrsti hrane. To što vam se sir sviđa i jedete ga često na sendvičima ili u pici ne znači da ćete opljačkati banku ili napustiti porodicu u nameri da ga se domognete. Pritom, sir je svuda u svetu legalna namirnica, te vas njegovo posedovanje neće poslati u zatvor, niti vam može narušiti zdravlje. Upravo o tome govori članak u „Gardijanu" autora Dina Barneta.

On objašnjava da svaka supstanca ili aktivnost koja dovodi do toga da doživimo zadovoljstvo uključuje i određene delove mozga. To podrazumeva aktiviranje brojnih neuronskih veza koje podstiču lučenje dopamina i serotonina, takozvanih hormona sreće, ali se nikako ne mogu izjednačiti sa delovanjem droga, koje se hemijski ugrađuju u metaboličke procese. Pogrešno je reći da sir, čokolada, Fejsbuk ili seks organizmu čine isto što i krek ili heroin. To nije ni slično, ne brinite. Ne treba da apstinirate od kačkavalja, samo vodite računa o liniji.