KO JE ČOVEK BOGATIJI I OD MIŠKOVIĆA

S obzirom na aktivnosti koje imaju na Balkanu, uskoro će investicioni fond KKR (Kolberg, Kravis, Roberts) dodati i slovo Š, kao Šolak. To je prezime srpskog biznismena sa slovenačkim prebivalištem, čije se lično bogatstvo procenjuje na više od 300 miliona dolara i koji upravlja firmama koje okreću milijarde evra godišnje. Ko je zapravo najmoćniji biznismen u regionu, odakle se pojavio i kakva je njegova uloga?

Oni su u stanju jedan drugome da završe rečenicu. To bukvalno izgleda kao da jedan drugom čitaju misli. Ovo je o Henriju Kravisu i Džordžu Robertsu, drugom slovu K i slovu R u imenu KKR, rekao jedan njihov blizak prijatelj. Treći partner Kolberg smatra ih najsposobnijim menadžerima na Volstritu u prošlom veku. Zato je, valjda, sa njima i napravio firmu. Ali s obzirom na aktivnosti koje imaju na Balkanu, uskoro će KKR dodati i Š, kao Šolak.

To je prezime srpskog biznismena sa slovenačkim prebivalištem, čije se lično bogatstvo procenjuje na više od 300 miliona dolara i koji upravlja firmama koje okreću milijarde evra godišnje. Ko je zapravo najmoćniji biznismen u regionu, odakle se pojavio i kakva je njegova uloga?

Šolakov uspon počeo je 90ih godina kad je trgovao muzičkim pravima za područje biv še Jugoslavije, a zatim se uklju čio u tržište distribucije filmova za bioskope i kaseta za videoklubove.

Važna godina u njegovoj karijeri bila je 2000. kad je u Kragujevcu, u Srbiji, osnovan operater fiksne telefonije KDS. Dve godine kasnije, dokapitalizacijom i spajanjem s istovrsnim firmama iz Beograda, Niša i Novog Sada, prerasta u „Serbia Broadband“ (Srpske kablovske mreže - SBB), a Šolak postaje njegov ključni igrač. Firma uspešno posluje nekoliko godina i razvija se.

A onda je 2007. godine objavljena informacija da je SBB prodat za „sjajan“ iznos. Nezvanično se govori o ceni izme đu 170 i 300 miliona evra, tek upola manje nego što je nedavno ponuđeno za RTB „Bor“! To znači da SBB ipak ima kvalitete zbog kojih su investicioni fond „Mid Europa Partners“ (MEP) i Evropska banka za obnovu i razvoj preuzeli kontrolni paket tog preduzeća. Kako je objavljeno, „Unicredit Group“ obezbedila je bankovne kredite za transakciju, kao i za budući rast kompanije.

Soros u pozadini

Svoj uspeh Šolak je tada objasnio poslovnom pronicljivošću i kvalitetom usluga

„Koliko je kompanija uspešna vidi se i po tome što je SBB u 2002. godini, kad je nastao, imao 12 zaposlenih i dve hiljade korisnika, dok danas zapošljava 650 radnika i ima skoro 500.000 korisnika. Takođe, pored svih pritužbi kablovsku televiziju je u prethodnom mesecu otkazalo 70 korisnika, a uvelo 3.500 novih. Na kraju, prethodni vlasnik SBB-a - SEEF, bio je prvi finansijski investitor u jednu privatnu kompaniju u Srbiji, što je dokaz da se u Srbiju može investirati i uz veliki profit izaći iz investicije“, kaže Šolak.

Ono što je tada propustio da kaže, a što se može videti iz depeše američke ambasade u Beogradu od 1. juna 2007. godine u kojoj ekonomski ataše konstatuje da je inicijalni kapital za SBB zaista obezbedio SEEF, ali da je celim poslom upravljao „Soros private managment fund“. Inicijalni kapital koji je obezbeđen iznosio je deset miliona dolara.

Kupac je bio „Mid Europa investment fund“, koji je osnovan i finansiran uglavnom sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj. Kupac nije menjao menadžment, Šolak je ostao na čelu kompanije, a vreme će pokazati da je upravo on bio ključ na osoba.

Međutim, već na samom po četku poslovne karijere, tačnije 2001. godine Šolak pokazuje sklonost poslovanju u poreskim oazama, te osniva preduzeće „Gerrard Enterprises“.

Od osnivanja „Gerrard Enterprises“ do Šolakovog današnjeg položaja predsednika uprave „United Group“ dug je put, koji je pratio osnivanje mnogih preduzeća u različitim poslovnim okruženjima, koja su osnovali različiti akteri. Tako su baveći se istraživanjem „Ko su vlasnici interneta“ novinari slovenačkog „Dela“ u velikoj meri dešifrovali poslovnu šemu kojom je upravljao Dragan Šolak i koja je na kraju završila u rukama američkog investicionog fonda KKR.

Godine 2006. je na Britanskim Devičanskim Ostrvima - u još tajnovitijoj poreskoj jurisdikciji nego što je Island of Man - osnovano još jedno društvo: „Cable Menagment Company“.

Dokumenti tamošnjeg registra kad je u pitanju vlasništvo su potpuno neupotrebljivi jer se iz njih ne da zaključiti ko je vlasnik i direktor.

Ali poslovne veze sa „Gerrard Enterprises“ bile su nepobitne.

O oba društva je bilo mogu će saznati nešto više informacija tek juna 2007, kad su pridobili približno trećinu holandskog društva „Adria Cable“, koje je inače bilo u vlasništvu „Adria Cable“ iz Luksemburga. Naravno udeo u vlasništvu nisu stekli novcem već prenošenjem prava. O kakvoj se tačno transakciji radi nije bilo moguće utvrditi do kraja, ali će ovo kasnije omogućiti ozbiljan protok novca u smislu izmirivanja pomenutih obaveza. Naravno, neoporezovanog.

Širenje po regionu

Tada 2007. godine nakon akvizicije SBB, u celu priču se sa kapitalom uključuje fond „Mid Europa partners“ kroz svoje namenske fondove i koji su finansirali ceo projekat. Da skratimo priču i da čitaoce ne opterećujemo sa previše detalja i komplikovanima finansijskim šemama koje su vrlo detaljno razvijane (vidi okvir), poenta kompletnog ovakvog finansijskog inženjeringa je bila da se pre svega izbegne oporezivanje i da se sakrije vlasnička struktura.

Opširniji tekst o Draganu Šolaku suvlasniku SBB možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji na kioscima