ENIGMA AUTIZAM: Integrativni pristup od najranijeg uzrasta daje rezultate

Jedan od pristupa koji u svetu daje dobre rezultate jeste integrativni pristup ovoj deci, u kojem se njima bave stručnjaci različitih profila. Cilj je da se i fizičko i psihičko stanje deteta podigne na što viši nivo. Počev od nutricionista, logopeda, defektologa, stručnjaka za psihomotoriku...

Da li se svet suočava sa „epidemijom" autizma i šta može biti uzrok sve većem broju osoba sa simptomima iz autističnog spektra poremećaja (ASD - Autism Spectrum Disorders)? S relevantnih medicinskih i stručnih adresa u svetu za sada, umesto konkretnog odgovora, uglavnom stižu brojke, i to zabrinjavajuće.
Krenimo od podataka zvaničnih udruženja roditelja i grupa koje se bave pitanjem autizma u SAD. Oni tvrde da jedno od 68 rođene dece spada u spektar autizma, dok su ti podaci za Južnu Koreju još dramatičniji - jedno na 43 dece ima simptome iz spektra ASD. Evropske brojke: na 100 dece, jedno je s autizmom. Podaci se, definitivno, razlikuju od zemlje do zemlje.
Brinu, dakle, prognoze. Evo šta kažu Amerikanci. Prema prognozama instituta u SAD koji se bave proučavanjem ASD, do 2025. godine svako drugo dete u SAD patiće od nekog poremećaja iz ovog spektra.
A Srbija? Prema podacima Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, u našoj zemlji ima između 30.000 i 60.000 osoba sa autizmom. Toliko rastegljiv podatak da je čak 30.000 ljudi „negde između" ove dve granične brojke. To nije iznenađujuće za zemlju koja nema ni nacionalni registar osoba sa ovim poremećajem, niti ikakvu strategiju, počev od dijagnostikovanja, savetovališta za roditelje, do obrazovanja, integracije ovih ljudi u društvo i, konačno, njihovog zapošljavanja. Roditelji su od početka uglavnom sami sa svojom mukom i borbom.
U Americi se čak 60 odsto dece sa autizmom uključuje u redovno školstvo, i oni uz sveobuhvatni tretman od momenta uspostavljanja dijagnoze mogu da žive skoro bez simptoma. Tamo je, međutim, veoma razvijen sistem ranog otkrivanja poremećaja i usmeravanja i podrške roditeljima, dok u Srbiji nema čak nijednog mesta gde bi roditelji mogli da povedu decu da se zabave, a kamoli da dobiju ozbiljniju podršku nakon uspostavljanja dijagnoze. Koliko je samo primera da deca stasaju za prvi razred a da još niko od lekara u zemlji nije uspeo da uspostavi pravu dijagnozu?
Manjak ustanova
Ohrabruje, doduše, najava ministra zdravlja Zlatibora Lončara da će Srbija uskoro imati registar dece sa smetnjama u razvoju. Izradiće ga Institut za javno zdravlje u saradnji sa eminentnim stručnjacima iz ove oblasti, pa će se i precizniji podaci o autizmu verovatno znati već krajem 2017. godine. Ali to je tek početak.
Pogledajmo u kakvom ambijentu se deca koja imaju autizam i njihovi roditelji bore sa ovim poremećajem. Prema podacima Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, u Srbiji postoji dvadeset jedna državna ustanova za lica ometena u razvoju. Tu se ne računaju specijalne škole i zdravstvene ustanove u kojima se vrši dijagnostika. Tih dvadesetak ustanova nije dovoljno, tim pre što dnevni boravci nisu u obavezi da pružaju uslugu obrazovanja, već se njihova uloga uglavnom svodi na čuvanje dece tokom dana. Sve ovo primorava roditelje da se snalaze i idu u privatne logopedske centre ili u centre za reedukaciju psihomotorike. Međutim, ni tamo nema kontinuirane podrške, odnosno timova koji se bavi praćenjem svih potreba deteta i pružanjem neophodne podrške.
Jedan od pristupa koji u svetu daje dobre rezultate jeste integrativni pristup ovoj deci, u kojem se njima bave stručnjaci različitih profila. Cilj je da se i fizičko i psihičko stanje deteta podigne na što viši nivo. Počev od nutricionista, logopeda, defektologa, stručnjaka za psihomotoriku...

Doc. dr Momir Dunjić, predsednik Srpskog i potpredsednik Evropskog udruženja za integrativnu medicinu i profesor integrativne medicine na Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu, kaže za „Ekspres" da se u svetu još luta kada su uzroci autizma u pitanju. Nauka i medicina još nisu, dakle, dale konačni odgovor. Ipak, zaključci do kojih se do sada došlo navode da na nastanak autizma uticaj imaju, pre svega, faktori okruženja koji počinju da deluju dok je beba još u majčinom stomaku.
- Danas se za autizam optužuju toksini, majčino korišćenje lekova i nejonizujuće zračenje, pre svega mobilni telefoni, kompjuteri, wi-fi antene i drugi bežični prenosi. Sve više se govori da na razvoj autizma može ukazati i povišena vrednost enzima nagalaze u serumu deteta. Vrednosti ovog proteina se povećavaju kada dođe do poremećaja metaboličke apsorpcije vitamina D. Zbog toga je kod ove dece smanjena proizvodnja proteina GcMAF, koji direktno utiče na aktivaciju NK ćelija, odgovornih za celularni imunitet, pa bi davanje ovog proteina bila jedna od mogućnosti popravljanja simptoma autizma. Ima puno kontroverznih priča o ovom proteinu i on se trenutno slobodno proizvodi i primenjuje samo u Japanu - kaže dr Dunjić.
Upravo narušeni metabolički procesi i slabiji imunitet, uz genetski faktor, navode se kao pogodan teren za razvoj autizma. Ako se uz sve to doda velika izloženost štetnim zračenjima, teškim metalima, pesticidima, dobijamo jedno krhko malo biće koje je sa svih strana bombardovano štetnim agensima i uticajima, i to još u maminom stomaku.
Prihvatiti ličnost deteta
Noviji radovi na eksperimentima na životinjama ukazuju da nejonizujuće zračenje ruši krvno-moždanu barijeru zaštite mozga pa toksini i infektivni agensi prelaze u mozak i deponuju se u hipokampalnoj zoni. Drugo, remete komunikaciju između centara mozga i pankreasa te remete rad enzima za varenje.
- Najmlađe dete kod kojeg smo dijagnostikovali rizik za razvoj autizma pomoću BDORT metode bilo je staro šest meseci i bilo je samo na majčinom mleku. Majka, koja je inače bila naš pacijent odranije, insistirala je da pregledamo bebu koja je imala čudne grčeve jer je htela da proverimo da li ima nešto što bi detetu smetalo u ishrani pre uvođenja čvrste hrane. Dete je imalo sve parametre rizika za razvoj autizma i u krvi joj je detektovan visok nivo enzima nagalaze. Grčevi su stali čim je majka prešla na bezglutensku i bezmlečnu ishranu - navodi dr Dunjić.
Kad se rode, ova deca su najčešće intolerantna na jaja, mleko i mlečne proizvode, gluten, šećer, pa korigovana ishrana može biti od velike pomoći.
- Zato se u lečenje ove dece uvodi specifična dijeta i detoksikacija. Treba da se leče i postojeće infekcije, da se dodaju vitamini i minerali u optimalnoj dozi, da se radi na popravljanju crevne flore, ali i na lečenju emotivnog stresa i pridruženih oboljenja. Veoma je važna i zaštita prostora od elektromagnetnog zračenja. Lečenje je najbolje započeti sto ranije, pre treće godine, kada su i rezultati lečenja najbolji - navodi sagovornik „Ekspresa".
Logoped Olja Njaradi iz BDORT centra za funkcionalnu suplementaciju kaže za „Ekspres" da deca sa ASD ne prepoznaju mnoge znakove iz svoje okoline i da je zadatak defektologa i roditelja da ih nauče kako da ih prepoznaju, odreaguju na njih i promene svoje ponašanje u odnosu na njih.
- Ovaj proces se odvija tako što detetu omogućavamo da „vidi" ono o čemu će učiti, ponekad čak i da iskusi, a potom da stvori pojam o tome, označi ga i uskladišti, i na kraju da ga razume. Proces učenja odvija se kroz jasno označen početak aktivnosti, od kojih se svaka sastoji iz sekvenci, i jasno označen kraj aktivnosti, čija je predvidivost od velikog značaja za osobu sa ASD. Fokus je na oblastima razvoja u kojima je neophodna modifikacija, ali ne smemo zaboraviti da je svako ovo dete jedinstvena ličnost sa sebi svojstvenim vrlinama i manama. Još jedna uloga defektologa-logopeda je bezuslovno prihvatanje ličnosti deteta koje podučava, i traganje za njegovim interesovanjima i očuvanim sposobnostima kako bi ih nadograđivao, a ne jednostavno ispravljanje njegovih deficita. Samo se interakcijom biološkog potencijala i pozitivnog uticaja sredine gradi kapacitet za prevazilaženje teškoća u razvoju. Konačni cilj bilo koje intervencije i tretmana jeste da pripremi osobu da vodi produktivan i ispunjen život - pojašnjava logoped Njaradi.
Autizam je, podsetimo, biološki, razvojni poremećaj mozga. Glavne karakteristike su slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Velika enigma za medicinu i teška muka za obolelu decu i njihove roditelje.
Za sada se samo ređaju pitanja, pa i ona o tome u kakvom okruženju živimo, šta jedemo, kakvu vodu pijemo, kakvim smo zračenjima izloženi... Mi u Srbiji neke odgovore znamo još od 1999. godine. Zato je evidencija dece sa autizmom od nacionalne važnosti, a onda mora da sledi i sistemska podrška roditeljima, kao i jedan sveobuhvatni pristup u tretiranju ovog poremećaja. Zbog svih naših mališana sa autizmom, i ne samo njih.

BDORT METODA PO PUPINOVOM PRONALASKU

Svet se sve više okreće rezonantnoj dijagnostici autizma. Jedna od njih je u svetu priznata BDORT metoda (Bi Digital O Ring Test), koju je uspostavio ugledni japanski lekar Jošijaki Omura. Reč je o neinvazivnoj metodi koja je zasnovana na rezonanciji elektromagnetnih talasa, fenomenu koji je otkrio Mihajlo Pupin. Reč je veoma senzitivnoj dijagnostičko-terapeutskoj metodi, pogodnoj za ranu dijagnostiku i prevenciju mnogih oboljenja, pa tako i autizma u najranijem dečjem uzrastu, kada su moguće mnogo efektnije korekcije i u metaboličkom i u psihičkom pogledu.