POTRESNA ISPOVEST SRPSKOG PORNO GLUMCA: Ti još nisi umro od side?

U Srbiji je ove godine od ove bolesti umrlo sedam osoba i zabeležena su 124 nova slučaja HIV-a. Većina (83 odsto) dobila ga je seksualnim odnosom bez kondoma. Đurica Stankov jedan je od onih koji godinama žive sa ovim virusom

Svetle puti i svetlih očiju, Đurica Stankov proveo je detinjstvo u romskoj mahali kod Vršca. Iz nemaštine je pobegao u porno-industriju, koja mu je pored zarade donela i HIV. Danas je na čelu AS centra, udruženja koje se bavi podrškom mladima koji žive sa HIV-om i sidom, i drugima poručuje da treba da uče na njegovim greškama. Đurica Stankov ima 40 godina, a za to vreme kao da mu se desilo nečijih 10 života.

- Ja sam i kao klinac bio diskriminisan. U školi su me tukli Srbi, da kažem beli, jer živim sa Romima i očuh mi je Rom, a kad dođem u malu, onda me dočekaju i prebiju Romi jer sam beo, kao bela ovca među njima. U 16. godini prvi put sam dobio mogućnost da živim u nečemu što je sagrađeno, do tada sam bio u nečemu što je napravljeno od dasaka, pleha, kartona najlona, svega onoga što na deponiji može da se nađe. Majka mi je bila dijabetičar, upadala je u komu, četri puta smo je sahranili dok je bila živa - tako Đurica opisuje svoj život u Vatinu kod Vršca, život iz kog se 2000. godine uputio ka Beogradu.

- Nakon braka koji sam imao u ranoj mladosti i gubitka dvoje dece, otišao sam na tu gej stranu. Sada, kada me ljudi pitaju, uglavnom za sebe kažem da sam gej. Mada, ipak je bitna energija a ne pol - objašnjava i definiše sebe Đurica.
Ipak, pre 13 godina negov život je jednom dijaganozom dobio sasvim novi i drugačiji smisao.

- Nikada nisam mislio da ću se susresti sa takvim problemom, nikada nije postojao momenat HIV-a u mom životu. Nisam znao ono što danas znam o tom virusu, znao sam da postoji i da se prenosi seksualnim putem. S obzirom na to da sam se nekoliko godina pre toga bavio snimanjem porno-filmova, većina tih pornića bila je bez zaštite. Ipak, osećao sam sigurnost jer svaki put kada bi se radio novi film, išli bismo da se testiramo. Svi su zdravi i ti prosto ne brineš jer smatraš da je to sigurno - tako opisuje dane nekog drugog životnog filma i potpuno drugačijeg scenarija od ovog u kom danas živi.

Nakon uznemirujućih vesti od lekara, i agent mi je saopštio da mora odmah da se vratim u Beograd, "da se ne pročuje". Ne znam šta mi je bilo strašnije, da li to što sam čuo od doktora ili ovo što treba da bežim kao da sam kriv

Iako ova zemlja nije bila mnogo darežljiva prema njemu, nikada nije želeo da živi van Srbije i, kako kaže, voli da je uz svoj narod. Ipak, ukazala mu se prilika za snimanja u inostranstvu - radio je u Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj. Konačno se u Budimpešti prijavio na kasting za snimanje novog filma, tada je i saznao da su njegovi rezultati negativni, ali takvi da ipak ukazuju na mogućnost prisustva HIV-a u krvi.

Put u tunel

Nakon uznemirujućih vesti od lekara, i agent mu saopštava da mora odmah da se vrati u Beograd, "da se ne pročuje", a dodatne probleme može da prouzrokuje i to što je on strani državljanin.

- Ne znam šta mi je bilo strašnije, da li to što sam čuo od doktora ili ovo što treba da bežim kao da sam kriv. Bilo je i tmurno vreme, oblaci su se spojili sa zemljom, ja u onom autobusu, ne znam kako se zovem, gledam kao da se sve srušilo na mene - priseća se.

Đurica je šest meseci bio u takozvanom periodu "prozora", kada u njegovoj krvi još nije detektovan HIV.

- Možda ste na samom počeku infekcije, pa test još pokazuje da ste zdravi, ali tek na kraju tunela dolazi sivilo - priseća se kako su mu objasnili medicinske sestre i lekari, i kako je tih dana, kako kaže, od neizvesnosti mislio da će poludeti.

Do kraja tog tunela, u Đuričinom slučaju, trebalo je pola godine preispitivanja, neverice, samoizolacije i nestanka prijatelja oko njega. Taj period pamtiće i po bizarnim situacijama, kada su ga na ulici pitali: "A ti još nisi umro od side?"

- Ja sam se nadao normalnim reakcijama i rekao sam svima sa kojima sam se družio, koji su dolazili kod mene. I onda doživim da svi ti ljudi kojima sam pomogao a ništa zauzvrat nisam tražio, niti sam dobio, smatrao sam da su mi pravi prijatelji, svi oni su odlepršali, nestali. I to nije bilo dovoljno, nego su upravo ti ljudi, kao da sam ih platio, širili informaciju, a dok ja još nisam dobio zvaničan rezultat, već je pola Beograda znalo. Zatvorio sam se u četiri zida i šest-sedam meseci nigde nisam izlazio. Zamenio sam dan za noć, a najgore mi je bilo noću. Ipak, ono što je mene iznenadilo jeste to što sam dobio podršku od ljudi koji mi nisu bili niko i ništa i nisam ih smatrao delom svog života. Oni su i dan-anas sa mnom. Od onih koji su se ogrešili, od onih koji su išli naokolo i širili priče, samo se jedna osoba izvinila, i to kada je i sama bila u veoma teškoj situaciji - seća se ovaj čedrdesetogodišnjak.

Katarza na klinici

Zvuči čudno, ali Đurica je osetio olakšanje kada je posle pola godine konačno dobio rezultat koji je potvrdio da ima HIV. Vratio se na Infektivnu kliniku, ovog puta nije bilo bežanja i skrivanja.

- Ono što me je zaprepastilo jeste mala čekaonica, koja je tada bila u ruiniranom stanju, puna ljudi svih uzrasta, i svi su bili smrknuti, nervozni, tužni i uglavnom su pričali strašne stvari, ništa lepo nisam čuo. Međutim, kada sam ušao u tu prijemnu ambulantu, među doktore i sestre, ja sam doživeo katarzu. Nisam mogao da verujem da je to ono mesto kog sam se toliko plašio, bilo je kao da sam ušao u porodicu koju sam mnogo pre toga izgubio. Toliko prijatni ljudi, srdačni - kaže Đurica.

Priseća se kako ga je sve zanimalo, imao je hiljadu pitanja, a niko nije mogao baš na sve da mu odgovori:
- Sad nisi za terapiju, pićeš lekove i biće sve okej. Tako su mi objasnili, a meni to nije bilo dovoljno, zanimalo me je sve živo.

Usledilo je suočavanje i sa onima koji su u istom problemu, koji baš kao i on imaju HIV.
- Postoje stigmatizacije i unutar same zajednice ljudi sa ovim virusom. Postoji dobar HIV i loš HIV, ja sam se seksao bez zaštite, pa je to verovatno loš HIV, zaslužio sam, a ako je neko to slučajno dobio, onda je to dobar HIV - objašnjava Đurica.

Iz svih nedaća došao je na ideju da osnuje AS centar, mesto gde će se osobe sa HIV-om okupljati družiti, razmenjivati iskustva i postavljati pitanja. I baš tako AS centar funkcioniše od 2009. godine. Cilj je pružiti podršku, pre svega onima koji su tek saznali za svoju dijagnozu i još ne znaju šta ih je snašlo.

- Počelo je od pružanja psihosocijalne pomoći osobama sa HIV-om. Imamo stručne saradnike, psihologe i pravnike, organizovali smo i grupe samopodrške. Profilisali smo se kao centar za osnaživanje mladih sa HIV-om. Oko nas se stvorila grupa ljudi koja nema granica. Glavna svrha jeste da se okupimo, družimo, da ne pričamo o ružnim stvarima, nus pojavama terapija. Ipak, 2015. godine ostali smo bez prostora, digli smo frku i kod premijera i kod gradskih vlasti. Beogradska kancelarija za mlade izašla nam je u susret i dobili smo prostor na šestom spratu Beograđanke - tako objašnjava muke sa kojima se bori NVO sektor i preživljava od projekta do projekta.

Sada se intenzivno zalaže za standardizaciju usluga socijalne zaštite za osobe koje žive sa HIV-om, a cilj mu je i da se proširi lista lekova dostupnih pacijentima u Srbiji. Kako tvrdi, postoji 15 lekova na pozitivnoj listi, a njih 12 je dostupno. Od tih 12, šest lekova više se nigde ne primenjuje.

- Mi u Srbiji još koristimo prvu generaciju lekova. Oni daju rezultate, ali ta terapija ima milion neželjenih efekata, postoji spisak mnogo teških stvari. Posle godina uzimanja ovih lekova, ljudi počinju da se razboljevaju od terapije a ne od HIV-a. Mi tim lekovima koštamo državu, a lečimo se napamet jer ne postoje testovi koji prate efekte terapije. Ako uspem nešto da promenim, uspeo sam za sve nas, a ne samo za sebe - kaže Đurica, i dodaje da je željan da odspava duže od pet sati jer od brojnih obuka, okruglih stolova i sastanaka to ne stiže:

- I dalje sam pun entuzijazma i dalje guram i srećan sam. Imam oko sebe i mnogo ljudi koji nisu iz moje HIV ili gej zajednice. Danas se sa HIV-om živi najnormalnije. Ja primam terapiju i nemam nikakve probleme, za 13 godina nisam ni grip imao. Ipak, kondom treba koristiti i zbog svih drugih polno prenosivih bolesti. Brinite se o svom zdravlju, tako se brinete i o drugima oko vas.

OBOLELIM OD HIV ISTA PRAVA KAO I OSTALIM PACIJENTIMA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u izjavi za Ekspres ukazuje na to da je svakodnevni život osoba sa HIV-om u velikom broju slučajeva pod teretom stigme i suočavanja sa diskriminacijom u svim oblastima, od obrazovanja, zdravstvene zaštite i zapošljavanja, i odbacivanjem sredine.

- Poverenik je izdao preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti Ministarstvu zdravlja, koje nas je obavestilo da je obavezno uputstvo prosledilo svim zdravstvenim ustanovama: da podatke o HIV statusu ne upisuju van rubrike koja je u zdravstvenom kartonu predviđena za upisivanje ovakvih podataka i da, ukoliko su od značaja za terapiju, podaci o HIV-u treba da budu upisani u rubriku koja je predviđena za upisivanje dijagnoza, istom veličinom i bojom slova kao i ostale dijagnoze i stanja. Jedan od brojnih primera odnosio se na rad stomatoloških ordinacija. U jednoj od njih, nakon saznanja da je pacijent osoba koja živi sa HIV-om, odbili su da zakažu intervenciju sa obrazloženjem da ne rade sa "takvim pacijentima". Toj stomatološkoj ordinaciji preporučeno je da postupaju u skladu sa antidiskriminacionim propisima - rekla je Jankovićeva.

Jedan od skorašnjih primera odnosi se na situaciono testiranje koje je obuhvatalo veliki broj zdravstvenih ustanova. U nekoliko slučajeva u pitanju je bilo diskriminatorno postupanje jer su zaposleni odbijali da zakažu pregled samo zato što je u pitanju osoba sa HIV-om.
- Posebno bih istakla problem ljudi koji su izloženi višestrukoj diskriminaciji. Tako imamo romske porodice sa članovima koji žive sa HIV-om ili osobe sa invaliditetom koje takođe žive sa HIV-om. Sve ovo ukazuje na to da je neophodan sistematski pristup edukaciji kako zdravstvenih radnika, tako i svih drugih pružaoca usluga, koji treba da promovišu podršku i rade na suzbijanju predrasuda o osobama koje žive sa HIV-om - navela je poverenica.if (document.currentScript) {