RUŠENJE DŽAMIJE U ZEMUN POLJU

Ni nakon pola godine od rušenja nelegalno izgrađene džamije u Zemun polju, meštani islamske veroispovesti nemaju objekat za molitvu, a nema ni odgovora vlasti šta će preduzeti po ovom pitanju. U Beogradu postoji samo jedna džamija i više od 150.000 vernika

Dan uoči početka Ramazana, velikog muslimanskog praznika, u maju ove godine srušena je nelegalno izgrađena džamija u zemunskom naselju Plavi horizonti. Pola godine kasnije, u dvorištu u Kurirskoj ulici broj 14 u Zemun polju situacija je nepromenjena. Umesto verskog objekta, stoji urušena betonska konstrukcija sprata i potkrovlja zgrade sa ogoljenim gvozdenim šipkama i gomilom polomljenih cigala.

Izgradnja džamije započela je pre tri godine na placu koji je vlasništvo Islamske zajednice, a finansirali su je sami vernici, uglavnom Romi i Aškalije. Objekat nije imao građevinsku dozvolu, pa je nadležna inspekcija nekoliko puta obustavljala radove na gradilištu. Iako je u međuvremenu podnet zahtev za legalizaciju dela zgrade, opštinske vlasti u Zemunu nisu ispunile dogovor da se sruši samo krov i sedam redova cigala. Umesto toga, nedovršena građevina uništena je skoro do temelja.

Od tada se nekoliko stotina ljudi muslimanske veroispovesti, iz 500 okolnih kuća u ovom naselju moli u pomoćnoj kućici preko puta srušene džamije. Prostorija je suviše mala da bi primila sve ljude, naročito petkom kada na glavnu molitvu dolazi najveći broj vernika. Zbog toga su počeli klanjanje napolju, ispod nadstrešnice, u improvizovanom prostoru sa dva mala stola i nekoliko klupica od drvenih paleta.

- Država već pola godine ne preduzima ništa. Nema ništa od toga. Mogli su bar da nam kažu šta planiraju dalje, da se bar nečemu nadamo. Kada su došli da ruše, obećali su nam da će rešiti ovaj problem, ali odgovora do danas nema - kaže Fatmir Kopidi.

Fatmirov pesimizam deli i komšija koji je želeo da ostane anoniman.

- Odvojili smo parče hleba od usta da bismo nama i našoj deci izgradili mesto za molitvu. Kako je pravoslavna crkva, koja se nalazi nedaleko odavde, izgrađena bez dozvole? Ne potcenjujem nikoga, svi smo isti, ali ovo nije u redu prema pripadnicima islamske vere.

Odgovor na ova i još neka pitanja na temu srušene građevine, kao i na ključno pitanje da li ima zakonskih osnova da muslimani u Zemun polju dobiju svoju bogomolju, nismo dobili sa pozvane adrese - Dejana Matića, predsednika opštine Zemun.

    Dvostruki aršini

Pre godinu dana mediji su izveštavali o ozbiljnom primeru nelegalne gradnje na 1.000 metara kvadratnih u centru Novog Pazara, iza koga zvanično stoji Mešihat Islamske zajednice. Međutim, epilog priče o objektu koji je u okviru Fakulteta za islamske studije nikao bez građevinske dozvole, apsolutno nelegalno podignut, nije srušen. Samo šest meseci kasnije, uz prisustvo jakih policijskih snaga i Žandarmerije, tokom noći je srušen mali verski objekat u zemunskom naselju. Sa druge strane, policijska uprava u Novom Pazaru odlučila je da iz "bezbednosnih razloga" ne može da pruži pomoć opštinskim vlastima da sruše objekat na samom gradskom trgu. Inače, njegova izgradnja počela je pre desetak godina kada je na čelu Islamske verske zajednice bio Muamer Zukorlić, sadašnji predsednik Odbora za nauku i obrazovanje u Skupštini Srbije.

Nakon rušenja džamije u Zemunu, još jednom je aktuelizovano pitanje da li zakon važi jednako i za  sve i da li treba biti obazriviji kad su u pitanju bogomolje srpske, katoličke ili islamske?!

- Svi se sećamo kako je srušen verski objekat u Zemun polju. To je bila i ostala neoprostiva greška, jer većina kuća koje su tu izgrađene su bile nelegalne. Naravno, treba poštovati zakon protiv divlje gradnje, ali država ne sme selektivno da primenjuje zakon. Mislim da je važno da grad što pre pronađe neku lokaciju za izgradnju bogomolje za muslimane u Zemunu. Ne samo tu, obaveza države je da obezbedi adekvatne verske objekte u svim opštinama u Srbiji gde žive pripadnici muslimanske veroispovesti. Bilo da je to Mali Zvornik, Subotica ili Bačko Novo Selo, u opštini Bač, u kojem na primer ima oko dve hiljade Bošnjaka. Na kraju, šta da očekujemo od siromašnih opština poput Vladičinog Hana ili bilo koje druge opštine na jugu Srbije i u Vojvodini, u kojoj živi određeni broj građana muslimanske veroispovesti, ako glavni grad nema dovoljno sluha za ovo pitanje - kaže za "Ekspres" Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Srbije.

Mesdžid po kućama

Više od 150.000 muslimana, koliko ih nezvanično živi u Beogradu, ima samo jednu bogomolju sa minaretom, Bajrakli džamiju na Dorćolu, koja prima maksimum 500 vernika. Osim toga, verska služba se obavlja u trinaest kuća za molitvu - mesdžida, koje se nalaze u gotovo svim beogradskim opštinama. Uglavnom se radi o objektima koji nisu upisani u katastar, poput onih u Borči, Sremčici, Krnjači i Ledinama. Osim nedostatka molitvenog prostora, muslimani se u glavnom gradu suočavaju i sa problemom neadekvatnog sahranjivanja, jer nemaju svoje groblje. Iako je gradska vlast u Beogradu još 2012. godine najavila da će rešiti pitanje uređenja muslimanskih grobalja u islamskom duhu, do danas ništa nije urađeno. Umesto na posebnim parcelama, muslimani svoje pokojnike i dalje sahranjuju po beogradskim grobljima, i to u skladu sa pravoslavnim običajima.

Sa druge strane, ima i onih koji smatraju da je muslimanska vera suviše komplikovana, kao i da "nije praktično svuda upražnjavati molitvu pet puta na dan"! Baš ovakav komentar, na putu do srušene džamije u Zemunu, čula je i ekipa "Ekspresa". Vozač taksija, inače bivše vojno lice, priča kako je imao dosta prilika da se upozna sa islamskim svetom, ali njihov "način vere ne podržava".

- Nemam ništa protiv drugih vera, ali smeta mi kada neko previše nameće svoj način života i vere. Neka svako radi kako smatra da treba, ali ja bih se osećao ugroženo kada bi kolega nekoliko puta dnevno prekidao posao da bi se pomolio. Nije to isto kao kada se naši ljudi prekrste kada prevozom prođu pored crkve. To oduzme tri sekunde, a zamislite da vam radnik na benzinskoj pumpi samo izvadi ćilim za molitvu, a vi čekate sa još pet automobila u redu - zaključuje taksista.

 U Beogradu zvanično 31.914 muslimana

Iako se prema poslednjem popisu stanovništva 31.914 ljudi u Beogradu izjasnilo kao muslimani, nezvanični podaci pokazuju da ih ima skoro 200.000. Zvanična statistika kaže da od ukupnog broja građana muslimanske veroispovesti, Roma ima 25.000, dok u glavnom gradu živi više od 5.000 Bošnjaka. Najviše muslimana, 8.985, ima u opštini Palilula, dok ih je u Zemunu 7.028. Najmanje broji opština Sopot, oko osamdeset, i Barajevo, gde ih živi oko 150.