Vakcina protiv predradsuda

U skoro svim krajevima Srbije opada broj dece koja su vakcinisana protiv zaraznih bolesti. Stručnjaci upozoravaju da nedostatak vakcina, ali i odbijanje roditelja da vakcinišu decu već ugrožava planove imunizacije i dovodi celo društvo u rizik od epidemija koje su već iskusile i neke zemlje EU

Bliži se polazak u školu i povratak mališana u vrtiće, pa samim tim raste i bojazan od pojave zaraznih bolesti poput malih boginja i zaušaka, od kojih jedan broj dece nije vakcinisan. Strah nije bez osnova. Sve manji broj dece u Srbiji prima MMR vakcinu protiv zaušaka, rubeola i malih boginja, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" za 2016. godinu. Brojke govore da je prošle godine u Srbiji MMR cepivom vakcinisano 81 odsto mališana, u centralnom delu 78,2, a u Vojvodini 89 odsto. Za kolektivni imunitet ili da nas ne bi snašla epidemija poput one od pre nekoliko meseci u Rumuniji, gde je od malih boginja 3.000 ljudi obolelo, a 23 umrlo, potrebno je da bude vakcinisano 95 odsto stanovništva.
„Batut" dalje u izveštaju navodi da analiza uspeha MMR vakcinacije po okruzima pokazuje da je obuhvat ispod 95 odsto imalo čak 80 odsto okruga od ukupno njih 25. U Beogradu je vakcinisano 65,2 odsto, a najniži obuhvat zabeležen je na Starom gradu - 35,3 odsto. Podsetimo, MMR vakcina daje se u drugoj i sedmoj godini života, kada se vrši revakcinacija, koja je u 2016. sprovedena sa obuhvatom od 91,1 odsto u celoj zemlji.
U „Batutovom" izveštaju piše i ovo:
„Prekidi u kontinuitetu sprovođenja imunizacije zbog nedostatka vakcina, ali i odbijanje imunizacije i antivakcinalni lobi doveli su u pitanje održivost dostignutih ciljnih vrednosti obuhvata vakcinama prema nacionalnom programu imunizacije, što stvara uslove za nagomilavanje osetljive populacije i epidemijsko javljanje, a to su, nažalost, dočekale mnoge zemlje Zapadne Evrope, uključujući i smrtne ishode od malih boginja i rubeola..."
Naš poznati epidemiolog prim. dr Predrag Kon kaže za „Ekspres" da je situacija nešto bolja nego što se očekivalo, pre svega jer Rumunija posle epidemije malih boginja početkom godine beleži najniži broj obolelih - 38.
- To ohrabruje i to su povoljne vesti. Videćemo šta će se desiti u narednom periodu, ali epidemijski potencijal u Rumuniji se gasi. To je važno za nas jer se smanjuje rizik od unosa virusa. Ipak, i dalje ostaje rizik ako virus uđe u predškolske kolektive. Po domovima zdravlja počela je ozbiljna dopunska imunizacija, i situacija se menja nabolje jer se smanjuje rizik od epidemije. U ovom momentu dobro je to što nemamo registrovane morbile pa nema šta da se širi. To daje prostora za pripremu za budućnost - kaže dr Kon.

Krug se zatvara
Prof dr Georgios Konstantinidis, zamenik predsednika Udruženja pedijatara Srbije, za „Ekspres" objašnjava koja je uloga kolektivnog imuniteta u sprečavanju epidemije.
- Kolektivni imunitet je važan u slučaju kada oboleli dođe u kontakt s drugim ljudima. Ako su svi oko njega vakcinisani, on nema kome da prenese zarazu i tu se krug zatvara, a ako njegovo okruženje nije imunizovano, kreće veoma opasno i brzo širenje zaraze. Male boginje su, recimo, čak pet puta zaraznije od gripa. Znamo kako se grip lako prenosi pa zamislite zarazu koja se širi pet puta brže i lakše, s komplikacijama koje često mogu da ugroze život. Iz tog razloga procenat obuhvata vakcinacijom mora da bude veliki - objašnjava dr Konstantinidis.

U uslovima epidemije sve staje - deca ne idu u školu, roditelji ne idu na posao, i stoga je imunizacija zakonom regulisana jer omogućava funkcionalnost celog društva

On dodaje da pojedini roditelji veoma olako shvataju važnost imunizacije dece i kada je zdravlje te dece, ali i zdravlje okruženja i celog društva u pitanju.
- U uslovima epidemije sve staje: deca ne idi u školu, roditelji moraju da odsustvuju s posla, i stoga je imunizacija zakonom regulisana jer omogućava funkcionalnosti društva u celini. Drugo, mi se danas pozivamo na neku humanost, sakupljamo novac za decu obolelu od retkih i teških bolesti, a malo se govori o tome da upravo ta deca spadaju u grupu koja često ne može i ne sme da se vakciniše i da su ona najpodložnija malim boginjama i ostalim zaraznim bolestima. Zdrava deca i zbog njih treba da se vakcinišu - kaže dr Konstantinidis.
Sagovornik „Ekspresa" dodaje da je važno podizati svest o važnosti vakcinacije po zdravlje dece i navodi primer Nemačke, gde vakcinacija nije obavezna.
- Tamo je procenat obuhvata vakcinacijom veći od 97 odsto jer je kolektivna svest na visokom nivou. Roditelji su ovde zatrpani pričama o vezi MMR i autizma koje su potpuno netačne, i to je rezultiralo ovakvim stanjem - navodi dr Konstantinidis.
Srbija je, dakle, donekle zaštićena sve dok u zemljama u okruženju nema masovnog obolevanja. Podsetimo, pre nekoliko meseci epidemija malih boginja se iz Rumunije veoma brzo proširila i na pogranični deo Mađarske. Nas je spasla činjenica da je u Severnobanatskog okrugu obuhvat vakcinacijom protiv malih boginja veći od 97 odsto. Inače, u 98 odsto slučajeva oboleli u Rumuniji su bili nevakcinisani.
Pad broja vakcinisane dece veoma ozbiljno shvatili su i lekari i zdravstveni radnici u Novom Pazaru, gde je u prvih šest meseci MMR vakcinu primila tek svaka peta beba. To je bio alarm za nadležne, kaže za „Ekspres" direktor Zavoda za javno zdravlje Novi Pazar dr Šefadil Spahić.
- Direktan uvid u vakcinalni status dece u Novom Pazaru u 2016. pokazuje obuhvat vakcinacijom od 64 odsto, a obuhvat revakcinacijom u sedmoj godini 87 odsto. Procenat imunizacije u Tutinu je zadovoljavajući, a u Pazaru na granici, nešto ispod poželjnog. Nas je zaista uplašila činjenica da je u zemljama u okruženju, ali i u Italiji i Španiji došlo do epidemije, kao i to da je samo 19 odsto dece u prvih šest meseci ove godine primilo MMR vakcinu. Odmah smo oformili komisiju i kada smo malo detaljnije analizirali situaciju proteklih godina, videli smo da je to uglavnom trend u prvoj polovini godine i da roditelji posle leta dovode decu na vakcinaciju. Načelnica Dečjeg dispanzera me je skoro obavestila da se situacija poboljšava i da se broj vakcinacija povećava - kaže dr Spahić.

Epidemijski potencijal u Rumuniji se gasi. To je važno za nas jer se smanjuje rizik od unosa virusa. Ipak, i dalje ostaje rizik ako virus uđe u predškolske kolektive, kaže dr Predrag Kon

Lekarska komisija u kojoj je i dr Spahić saslušala je pedijatre i dobila sliku s terena.
- Roditelj dođe i kaže: neću da vakcinišem dete pa da sutra ono ne može da ima svoju decu. A boje se i autizma. Sada smo dali instrukcije pedijatrima kako da reaguju, a u isto vreme pojačaćemo vaspitno-obrazovni rad. Pedijatri su trudnicama već održali predavanje kako bi shvatile važnost vakcinisanja. Pojačaćemo rad po školama, pričaćemo u svim dostupnim medijima o važnosti vakcije - kaže doktor Spahić.
On takođe upozorava na brzo širenje zaraznih bolesti, posebno malih boginja:
- To je kapljična infekcija. Ako je 100 osoba u prostoriji sa jednim obolelim, onda će njih 90, ako nije zaštićeno, da se zarazi - objašnjava sagovornik Ekspresa.

Otpor vakcinisanju
Već duže vreme u svetskoj, ali i u domaćoj javnosti polemiše se o navodnoj štetnosti MMR vakcine i njenoj povezanosti, između ostalog, sa autizmom. Iako nijedno relevantno istraživanje u poslednjih 15 godina nije utvrdilo povezanost između MMR vakcine i autizma, roditelji čija deca imaju neki od poremećaja iz spektra autizma tvrde da je upravo MMR vakcina odgovorna za to. Roditelji autistične dece u Srbiji su o tome govorili u medijima tvrdeći da su im se deca razbolela posle primanja vakcine, a polemiku na tu temu je 1998. godine zapravo pokrenula studija koja se bavila povezanošću MMR vakcine i autizma, za koju je kasnije utvrđeno da ima ozbiljne nedostatke.
Regionalni trend otpora MMR vakcini osetan je i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Podaci Instituta za javno zdravlje Crne Gore govore da je obuhvat vakcinisane dece rođene 2015. godine samo 51 odsto. Tamošnji epidemiolozi upozorili su da, ako se taj trend nastavi, nije pitanje da li će Crna Gora imati epidemiju malih boginja, nego kada će se ona javiti. RS je već bila suočena s velikom epidemijom morbila 2014. i 2015. godine, sa više od 4.000 obolelih. Zaraza je počela među osobama koje su rođene u toku rata u BiH i nisu vakcinisane MMR cepivom. Zbog nevakcinisanja, Srpsku je pre toga zahvatila velika epidemije rubeola i zaušaka.
U Srbiji je do sada izrečeno nekoliko novčanih kazni roditeljima koji nisu imunizovali decu MMR vakcinom. Pošto je primanje te vakcine obaveza propisana Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, roditelji se suočavaju sa globom od 30.000 do 150.000 dinara ukoliko ne vakcinišu svoju decu.
Neki, međutim, ne mare za kazne. Rastrgnuti između antivakcinalne histerije, straha od zaraze, ali i realnih životnih primera u kojima su neki sudski procesi pokazali povezanost MMR vakcine sa autizmom, odbijaju ili oklevaju da vakcinišu decu, što je razumljivo. Možda bi jedna ozbiljna studija o tome koliko su nam deca izložena negativnim zračenjima, štetnim agensima u vazduhu, hrani, vodi mogla da pomogne da se bolje razume u kakvom ambijentu se, uz genetsko nasleđe koje nosi, razvija i bori dečji imunitet i kako još i vakcine utiču na njega. Da se u tom svetlu ponudi objašnjenje roditeljima o istini i zabludama vezanim za imunizaciju. Nepristrasno. Samo činjenice, zbog zdravlja i budućnosti naše dece.

KAKO ZAŠTITI NEVAKCINISANO DETE

Dr Srđan Pašić, načelnik Odeljenja za kliničku imunologiju i alergologiju na Institutu za majku i dete, kaže da bi u slučaju epidemije malih boginja nevakcinisana deca mogla da budu zaštićena tako što bi najkasnije 72 sata po kontaktu sa zaraženim primila vakcinu.
- Tada bi se pristupilo planskoj imunizaciji, koja bi zaštitila i decu koja nisu primila MMR vakcinu. Tu bi nastao problem za decu koja su alergična na belance i ne mogu da prime MMR jer se ta vakcina priprema na embrionu jajeta - kaže Pašić.