EKONOMSKA ANALIZA, AGAPIJEV: Kako dot-plotovi Americi povećavaju godišnji dug za kamate za 50 milijardi dolara

Nedelja otvaranja Svetskog prvenstva u fudbalu će biti takođe puna uzbuđenja i iznenađenja na tržištima. Počeće istorijskim sastankom predsednika SAD i Severne Koreje, koji će biti veliki medijski cirkus. Posle toga dolaze na red centralne banke , uključujući i Americki Fed, Evropsku  Centralnu Evropsku Banku kao i Banku Japana, koje bi trebalo da počnu da pričaju o tome kako će početi da gase svetla, dok ce Fed nastaviti svoju neumoljivu misiju podizanja kamata.

Već smo pomenuli pre da je neumoljivost stvarna u vidu plaćanja većih računa za kamate na ogromne dugove.  U Americi se nagađanja budućih tokova kamata od strane centralne banke zovu dot-plotovi ili slike tačkica da ih nazovemo tako. Te male tačkice su vrlo ozbiljne, posto svaka od njih Americi povećava godišnji dug za kamate za 50 milijardi dolara! To je lepa cifra i za Amerikance. Da ne pricamo da će Italiju da kosta jedna tačkica godisnje jedan kompletan nov novcat Beograd na vodi, ili oko 5 milijardi dolara.

Finansijski komentatori, agencije za procenu duga i razni drugi akteri su počeli da malo više pominju ove  da kažemo male problemčiće.

Tržista duga se još uvek ponašaju dosta pijano, mada ne za državne dugove na koje najviše utiče Fed. Kratkoročni su vec počeli da rastu dok se dugoročniji jos kao nešto protive.

Ali prava pijanka  je u obveznicama velikih kompanija koje šakom i kapom pozajmljuju pare da bih ih isplatile preko dividendi investitorima.  To se zove "vraćanje ulagačkog kapitala" mada tu ima detalj da je to vraćanje ipak na kredit tj. novi dug. Takođe je i velika fešta u tržistima "đubreta", koje je tipično američki eufemsitički izraz za dugove vrlo lošeg kvaliteta za koje je kamata veoma visoka posto se ne očekuje da ce biti (uvek) vraćeni.

Laicima neupućenim u finansije su takvi dugovi uvek bili vrlo misteriozni posto se postavlja očigledno pitanje zasto pozajmiti pare nekome za koga ne očekujete da će vam ih vratiti. Odgovor je da je kamata vrlo masna i lepa i da se onda koriste tržista preprodaja dugova gde se onda oni utrpaju sledećoj budali, pardon, investitoru.

Nije nikava misterija gde većinom takvi đubre dugovi završavaju na kraju, npr, u Evropi. gde su sada dobrim delom na imotnom listu centralne banke. Dakle tema neumoljivog šrafljenja se nastavlja, kao i navodno mangupsko ponašanje dužnika koji se prave ludi kako se to njih ne tiče.

Realnost u vidu većih računa koje plaćaju svaki mesec polako ali sigurno isplivava na površinu.

Mada je na tržištima glavna maksima da niste nije sigurno, tzv. pametni novac tj. navodno igrači koji sistem bolje razumeju od ostalih su počeli da povlače svoje klikere i da ih prebacuju u ruke maloprodajne klijentele, da ne upotrebimo malo ružnije termine koje takođe koriste.

Takvo ponašanje je jedan od nasigurnijih znakova da smo blizu kraja sadašnjeg dugogodišnjeg provoda.