Pogledajte koliko je LEPO

Kad majka za ćerkinu svadbu napravi ZGRADU OPERE, koja je pod UNESCO zaštitom

Bila jednom jedna princeza čija ćerka je trebalo da se uda. Za tu priliku srećni roditelji su rešili da naprave, ni manje ni više, nego zgradu opere! Danas je to prelepo zdanje pod zaštitom UNESCO. Evo kako se sve tačno desilo…

Pruska princeza Friderika Sofija Vilhelmina (3. jul 1709 - 14. oktobar 1758) bila je najstarija ćerka Fridriha Vilijama Prvog i Sofije Doroteje od Hanovera, kao i unuka Džordža Prvog, od Velike Britanije. Roditelji su je udali, 1731. godine, za Frederika - markgrofa od Brandenburg-Bajrojta (Nemačka).

Kada je došla na svoju novu adresu brzo je počela da menja izgled jednog malog i neuglednog mesta, a zahvaljujući tome što je njen suprug bio "lake ruke“ kada je novac u pitanju. Tako je Vilhelmina od Bajrojta napravila mali Versaj.

Renovirala je njihovu letnju rezidenciju, izgradila je pozorište, Univerzitet, ali i zgradu opere, a sve u veoma raskošnom stilu koji se danas zove - Bajrojtski rokoko. Tako je ovo malo mesto u bavarskom regionu Gornja Frankonija, postalo intelektualni i kulturni centar u koji su dolazili mnogi poznati umetnici, među kojima pesnik Volter i kompozitor Vagner.

Od sve zaostavštine ove naočite princeze najpoznatija je zgrada opere, koja je sagrađena povodom venčanja njene ćerke – Elizabete Frederike Sofije, koju je Kazanova opisao kao najlepšu princezu u Nemačkoj, a bila je udata za Karla Eugena, vojvodu od Virtemberga.

Markgrofovska opera u Bajrojtu, koju je dizajnirao poznati pozorišni arhitekta Đuzepe Gali Bibijena, je jedini primer potpuno sačuvanog tipa barokne operske građevine. Ovo remek-delo arhitekture sagrađeno je između 1745. i 1750. godine, za oko 500 osoba, a i danas su tu sačuvani svi autentični ukrasi i materijali - drvo od kojeg su napravljene raskošne lože, platno kojim je cela pozorišna konstrukcija ukrašena, 25 metara dugi, drveni krov, kao i 27 duboka pozornica.

Markgrofovska opera u Bajrojtu danas se nalazi pod UNESCO zaštitom, zbog čega je upotreba ovog zdanja veoma redukovana.