KAKO SMO SE OBRUKALI PRED NAVIJAČIMA VELSA: Ko tebe hlebom, ti njega...!

Iako su navijači Velsa dali krv za navijača Partizana i prikupljali humanitarnu pomoć za decu iz Zvečanske, domaći huligani na stadionu tokom meča Srbija-Vels napali su pristalice gostujućeg tima i oteli im zastave. Za ove nerede niko nije uhapšen, ali je loša slika o Srbiji ponovo poslata u svet

Pronicljivost i obazrivost srpskih huligana, koji su odrasli na epovima o Troji, a ne samo Kosovskom boju, ovih dana pokazale su se u punom sjaju. Oni znaju da stara poslovica kaže „ne veruj Velšanima ni kada ti darove nose!" Zato su se na utakmici Srbija-Vels hrabro suprotstavili hordi od 2.000 navijača gostujuće reprezentacije, jer su jedini znali da ako Velšani daju krv za navijača Partizana i sakupljaju humanitarnu pomoć, to ne znači da nisu došli da nas pokore.
U FSS-u muk...
Krenimo redom. U nedelju uveče na „Marakani" su se prvo pobili domaći huligani, a potom se ustremili na goste, kako sportski i olimpijski duh nalaže. Neposredno pre penala i pogotka Ostrvljana, došlo je do međusobne tuče pristalica Srbije na istočnoj tribini, istoj onoj na kojoj su se tradicionalno tokom večitih derbija tukli navijači Partizana i Crvene zvezde. Policija je uspela brzo da reaguje i smiri strasti (alkohol, drogu i steroide), ali su onda huligani označili novu metu - Velšane. Zbog velikog broja redara i prisutnih policajaca, na veliku žalost razularene mase, nije došlo do ozbiljnijeg krvoprolića i lomljenja inventara, ali su se „naši" lucidno dosetili bar da Velšanima otmu zastave zakačene na ogradu. U znak dobrodošlice, sa zapadne tribine u prostor za gostujuće navijače doletela su i dva topovska udara. Nek se zna ko je gostoljubiv narod koji poštuje tradiciju i voli epove.
Sad ozbiljno, umesto da Velšanima aplaudiramo jer je njih 2.000 došlo u Beograd i dva dana uživalo u prestonici, ne izazvavši pritom nijedan incident, pokazali smo se kao varvari. Jedino što mrzim više od šovinizma jeste autošovinizam, ali kad igra reprezentacija, nemoguće je izbeći te generalizacije - mali broj huligana stvara sliku o Srbiji, i to je neminovno. Velšane obučene u crvene dresove i sa obeležjima reprezentacije mogli ste sresti u brojnim kafićima po centru grada, a nisu propustili ni priliku da zapevaju „Kosovo je Srbija". Njih trideset je čak pre utakmice dalo krv za teško ranjenog navijača Partizana D. J. (19), koji se trenutno nalazi u KBC Zemun. Pritom su u Kulturnom centru „Grad" prikupljali pomoć za Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici. Ne treba zaboraviti da je udruženje navijača „Gol" iz Kardifa i pre godinu dana prikupilo pomoć za sirotišta u Srbiji, a potom je odvelo grupu nezbrinute dece na utakmicu Vels-Srbija. Pamti se i vreme kada je trebalo da Srbija i Crna Gora 2003. godine igra meč s Velsom, ali je utakmica otkazana zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, a Velšani su i pored toga došli u Beograd jer su bili pripremili humanitarnu pomoć koja nije mogla da čeka. Malo li je?

Država ne bi smela selektivno da primenjuje zakon, posebno zbog toga što ružne slike sa stadiona reprezentuju sve naše navijače, pa i čitavu Srbiju, iako je reč o svega nekolicini frustriranih mladića, kaže sociolog Ratko Božović

Ruku na srce, većina prisutnih na stadionu „Rajko Mitić" u nedelju uveče i jeste zahvalila Velšanima. Štaviše, jedan momak je otete zastave ubrzo vratio gostujućim navijačima. Zbog najave o mogućim neredima, mediji su pisali da će na tom meču biti angažovano rekordno visok broj policajaca - njih oko 2.500, među kojima je oko 500 žandara, ali i pripadnika SAJ. U MUP-u Srbije, u Upravi policije već godinama radi Nacionalni fudbalsko-informacioni centar. Preko njega se 24 sata razmenjuju podaci bitni za održavanje domaćih i međunarodnih utakmica (koliko navijača se očekuje na kojem meču, kojim prevozom dolaze, iz kojih pravaca...). Međutim, kada je ta brojna policija reagovala prilikom izazivanja nereda, niko nje uhapšen, a očigledno da je bilo kršenja zakona. Šta to govori o odnosu države prema huliganima?
Komesar za bezbednost Fudbalskog saveza Srbije Ljubisav Sekulić, koji je pre utakmice ponosno isticao da je angažovano 770 redara na ulazima, kao i da su FSS i MUP „preduzeli sve mere bezbednosti kako bi utakmica protekla bez incidenata", za „Ekspres" nije rekao ni reč o potonjim neredima. Iako je u više navrata u telefonskom razgovoru obećao da će nam dostaviti sve odgovore i da su „spremni", samo da ih uputimo preko portparola FSS Milana Vukovića, ni posle deset poziva u naredna dva dana nismo dobili odgovore. To nam ostavlja prostora da posumnjamo u njihove namere. Prema Zakonu o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, „organizator sportske priredbe, u saradnji s Ministarstvom za unutrašnje poslove, dužan je da osigura bezbedno održavanje sportske priredbe i da preduzme mere kojima se predupređuje i onemogućava izbijanje nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca", što znači da je FSS bio dužan da uradi sve što je u njegovoj moći da ne dođe do nereda. Zbog ovakvog ponašanja prema medijima stiče se utisak da žele da zataškaju svoju odgovornost za sve što se dogodilo u nedelju, ali i mnogo puta pre toga na stadionima u Srbiji. Zanimljivo, ni iz MUP-a niko nije bio raspoložen da odgovori na naša pitanja.
U dosluhu s vlastima
Sociolog Ratko Božović smatra da bi država trebalo ozbiljno da se suprotstavi huliganima, kao što su to uradile uređene države.
- Mi imamo zakon, ali se stalno traži rupa u zakonu i kako da ga izigramo. Očigledno su huligani potrebni politici i vlasti ih čuvaju za ne daj bože pa im se zato retko suprotstavljaju. Iako iza kulisa, čini mi se da vlast vrlo lepo komunicira s vođama navijača. Država ne bi smela selektivno da primenjuje zakon, posebno zbog toga što ružne slike sa stadiona reprezentuju sve naše navijače, pa i čitavu Srbiju, iako je reč o svega nekolicini frustriranih i neostvarenih pojedinaca. Navijači na tribinama postaju gomila koja identitet i pripadnost grupi dokazuje kroz mržnju drugog i isključivost, kao i kroz agresivno ponašanje. A čim ima previše strasti, gubi se mera, te nastaju haos i nasilje - objašnjava Božović i dodaje da je sve to deo tranzicionog anomičnog društva.
- Nadležni ne bi trebalo da budu sentimentalni prema divljacima koji ruže sliku cele nacije. Pritom, sport bi trebalo da bude antitragedija i fer-plej, a incidentima se negira sama suština sportskih nadmetanja. Ne možete protivnika gledati kao neprijatelja, čak i ako u sebi nosite ratničke gene, a to naročito važi za „neprijatelje" koji daju krv za vaš narod - napominje Božović.

ŠTA KAŽE ZAKON?
Pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama, prema Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, smatra se naročito:
* fizički napad na učesnike sportske priredbe, odnosno fizički obračun između učesnika na sportskoj priredbi;
* bacanje predmeta na sportski teren ili u gledalište;
* unošenje u sportski objekat obeležja kojima se vređaju nacionalna, rasna, verska ili druga osećanja ili na drugi način izaziva mržnja ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba;
* oštećivanje sportskog objekta, opreme, uređaja i instalacija na sportskom objektu gde se održava sportska priredba;
* izazivanje nereda ili uništavanje imovine prilikom dolaska na sportsku preredbu, odnosno odlaska sa sportske priredbe ili u sportskom objektu, remećenje toka sportske priredbe, ugrožavanje bezbednosti učesnika sportske priredbe ili trećih lica;
* neovlašćeni ulazak na sportski teren, odnosno u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta ili u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima;
* pokušaj unošenja, odnosno unošenje u sportski objekat, posedovanje ili upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava;
* pokušaj unošenja, odnosno unošenje u sportski objekat ili korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok;
* paljenje navijačkih rekvizita ili drugih predmeta;
* nošenje navijačkih šalova, kapa ili drugih predmeta u nameri da se krije identitet lica.
Za kršenje odredbi ovog zakona za fizička lica predviđene su kazne zatvora od 30 do 60 dana i novčane do 150.000 dinara.