LJUBITELJI ŽIVOTINJA UKAZALI NA UBICU: Policija nije ozbiljno shvatala upozorenje

Nakon što je na internetu objavio snimak ubistva studenta Lin Džuna, čiji je telo raskomadao i u paketima poslao na šest adresa, između ostalog i u sedišta Konzervativne i Liberalne stranke, Luka Magnota je pobegao iz Kanade.

Nalog za njegovo hapšenje izdala je policija Montreala, ali je ubrzo nalog proširen na celu Kanadu. Magnota je optužen za prvostepeno ubistvo, skrnavljenje leša, objavljivanje skarednog materijala, slanje nepristojnog ili nemoralnog materijala i uznemiravanje kanadskog premijera Stivena Harpera i nekoliko neimenovanih članova parlamenta.

Interpol je 31. maja 2012. za njim izdao crvenu poternicu, a njegovo ime i fotografija istaknuti su na vrh veb-stranice Interpola.

Shutterstock

Potera i izručenje

Magnota je rezervisao kartu za let iz Montreala u Pariz 25. maja, odmah posle zločina, koristeći pasoš sa svojim imenom. Nakon dolaska u Francusku signal njegovog mobilnog telefona praćen je do hotela u Banjoleu, ali ga je Magnota napustio pre nego što je policija stigla. U hotelskoj sobi pronađeni su pornografski časopisi i avionska kesa za povraćanje. Magnota je u hotelu koristio lažni pasoš na ime Kirk Tramel.

U Parizu je imao kontakte s ljudima koje je upoznao tokom prethodne posete ovom gradu 2010. godine. Policija je identifikovala dvojicu s kojima je kontaktirao. Jedan od njih, s kojim je proveo dva dana, nije znao ko je Magnota, koji je ubrzo pobegao za Berlin.
Nemačka policija ga je uhapsila 4. juna u berlinskom internet kafeu dok je čitao vesti o sebi. Koristio je nekoliko lažnih imena, ali je na kraju priznao ko je. Njegov identitet potvrđen je na osnovu otisaka prstiju. Magnota se dan posle hapšenja pojavio pred sudom u Berlinu. Nije se protivio izručenju Kanadi, a postojalo je dovoljno dokaza da ostane u pritvoru dok se ne završi pojednostavljeni postupak za izručenje.

Magnota je posle dve nedelje predat kanadskim vlastima u Berlinu. U Kanadu je prevezen avionom Kraljevskog kanadskog ratnog vazduhoplovstva, koji je sleteo na aerodrom Mirabel, severno od Montreala. Vlada je saopštila da je vojni transport bio neophodan zbog mogućih problema njegovog prevoza komercijalnim letom.

Shutterstock

Ubistvo kineskog studenta veoma je uznemirilo i javnost u Kini. Reakcije su bile veoma kritične, a pojedini su smatrali da je ubistvo Lin Džuna rasno motivisano. U sumnju je dovedena sigurnost Kineza u Kanadi, jer se radilo o drugom ubistvu kineskog studenta za nešto više od godinu dana. Ministar spoljnih poslova Kanade Džon Berd pozvao je kineskog ambasadora Džang Džunsaija da mu izjavi saučešće.

Dva dana posle izručenja Magnote porodica Lin Džuna doputovala je u Montreal. Kinesko udruženje studenata i stipendista Univerziteta Konkordija osnovalo je fond za nadoknadu troškova koje je imala porodica Lin Džuna dok je boravila u Kanadi i ustanovljena je nagrada u njegovu čast.

Povezane vesti - Misteriozna Aleksandra ugovorila ubistvo i nestala

Zahtev za porotu

Policija u Edmontonu optužila je 16. jula 2013. i vlasnika internet sajta Bestgore.com Marka Mareka za krivično delo protiv javnog morala zbog postavljanja video snimka pod naslovom "Jedan ludak, jedan nož za razbijanje leda" na kojem je prikazan zločin. Marek je promenio prvobitni iskaz u kojem je tvrdio da je nevin. Priznao je krivicu i osuđen je na uslovnu kaznu od šest meseci. Polovinu šestomesečne kazne izdržavao je u kućnom pritvoru.

Preliminarno saslušanje Magnote počelo je 11. marta 2013. Njegov tim za odbranu tražio je da se medijima i javnosti u potpunosti zabrani praćenje saslušanja, što je odbijeno. Lin Džunov otac prisustvovao je saslušanju, a u međuvremenu je jedan od Magnotinih advokata dao ostavku zbog mogućeg sukoba interesa.

Na saslušanju su svedočili brojni veštaci, uključujući forenzičkog patologa, forenzičkog toksikologa, forenzičkog odontologa, analitičara krvnih mrlja, stručnjaka za vraćanje podataka i službenika internetskih istraga. Tužilaštvo je takođe prikazalo video dokaze.

Shutterstock

Magnota je 12. aprila 2013. optužen za ubistvo prvog stepena, skrnavljenje ljudskog tela, distribuciju nepristojnih materijala, korišćenje poštanske službu za distribuciju nepristojnog materijala i krivično uznemiravanje.

Prvi put se Magnota, putem video veze, pred sudom pojavio 19. juna 2013. godine. Izjasnio se da nije kriv za sve optužbe koje su podignute protiv njega. Lično se u sudnici, pod izuzetnim obezbeđenjem, pojavio dva dana kasnije, 21. juna, zatraživši da mu se sudi pred porotom. Ponovio je da nije kriv, priznajući dela za koja je optužen, ali je tvrdio umanjenu odgovornost zbog mentalnih poremećaja.

Šest alatki koje je Magnota koristio, makaze, dva noža, šrafciger, motorna testera i čekić, pronađeni su blizu njegovog stana. Balistički stručnjak koji ih je analizirao rekao je da nijedan trag na skeletu ubijenog nije sugerisao da su korišćeni šrafciger i makaze, ali da su neki tragovi bili u skladu sa povredama testere i noža.

Tokom suđenja branilac Luk Lekler tvrdio je da je Magnota u vreme zločina bio u psihotičnom stanju i da ne može biti odgovoran za svoje postupke. Tužilac je, međutim, tvrdio da je ubistvo bilo organizovano i umišljeno i da je Magnota "namenski, svesno i organizovano odgovoran za svoje postupke".

EPA/ANDRE PICHETTE

Magnota je odlučio da ne svedoči tokom suđenja.

Mentalno zdravlje

Postupak je trajao 12 nedelja, a obuhvatao je 10 nedelja saslušanja. Porota je bila sastavljena od osam žena i četvorice muškaraca. Konačnu odluku doneli su osmog dana rasprave, kada su se u sudnicu vratili sa zaključkom da je optuženi kriv po svim tačkama optužnice.

Magnota je osuđen na doživotnu kaznu zatvora s pravom da zatraži uslovnu slobodu nakon 25 godina. Ujedno je osuđen na 19 godina zatvora po drugim optužbama koje služi istovremeno. Magnota je podneo žalbu da se presude ponište i tražio novo suđenje. Žalbu je Apelacionom sudu u Kvebeku podneo Magnotin branilac Luk Lekler, pozivajući se na sudsku grešku u instrukcijama poroti. U žalbi je navedeno da su "presude nerazumne i da ih ne podržavaju dokazi i uputstva". Ovu žalbu Magnota je povukao 18. februara 2015. godine.

Nezavisni sudski veštak napravio je dijagnozu poremećaja Magnotine ličnosti. Ustanovio mu je antisocijalni poremećaj, histrionični poremećaj ličnosti i narcistički poremećaj ličnosti.

Svedoci odbrane su tokom suđenja tvrdili da je Luki Magnoti dijagnostikovana paranoidna šizofrenija još kao tinejdžeru. Stručnjak za odbranu dr Džoel Vots svedočio je da Magnota pokazuje znakove epizodne šizofrenije, histrionskog poremećaja ličnosti, graničnih osobina ličnosti i parafilije koje drugačije nisu specifikovane.

EPA/ANDRE PICHETTE

Međutim, tužilaštvo je otkrilo da je Magnota koristio ilegalne droge tokom svojih tinejdžerskih godina, što je dovelo do simptoma koji oponašaju šizofreniju, kao i da je dr Džoel Paris u Jevrejskoj opštoj bolnici u Montrealu u aprilu 2012. Magnoti dijagnostikovao granični poremećaj ličnosti.

Dr Rene Roj, forenzički psihijatar koji od novembra 2012. godine leči Magnotu, dijagnostikovao mu je granični poremećaj ličnosti sa histrionskim osobinama. Brojni psihijatri tokom godina primetili su da Magnota pokazuje antisocijalne, granične, histrionske i narcističke osobine. Tužilaštvo je na kraju Magnotu optužilo da se pretvarao da je šizofreničan jer se njegova odbrana izjasnila da je imao smanjenu odgovornost zbog navodne šizofrenije.

"Božićni piton"

Luka Magnota je navodno osoba koja stoji i iza niza video snimaka na kojima se prikazuju okrutnost prema životinjama, a koji su objavljeni na Jutjubu 2010. godine, uključujući i jedan pod nazivom „1 dečak, 2 mačeta" koji je pokazuje kako čovek usisivačem guši dva mačeta.

Pre nego što je ubio kineskog studenta, u januaru 2011, privatna Fejsbuk grupa identifikovala je Magnotu kao osobu u ovim video snimcima. Grupe za prava životinja naknadno su ponudile nagradu od 5.000 dolara za njegovo dovođenje pred sud. U februaru 2011. godine policija u Torontu započela je istragu Magnote u vezi sa video snimcima nakon što je primila žalbu od Udruženja za sprečavanje surovosti prema životinjama iz Ontarija, ali bez rezultata. Ovo udruženje je kontaktiralo i Kraljevsko društvo za sprečavanje okrutnosti prema životinjama u Engleskoj, FBI i policiju u Montrealu zbog čestih putovanja osumnjičenog.

Povezane vesti - ALTERNATIVNA ROBIJA: "Privilegije" uživa 2.208 osuđenika

Alek Vest, novinar britanskog tabloida "San", upoznao je Magnotu dok je živeo u Londonu 2011. godine, nakon tvrdnji da je napravio "Božićnog pitona", video snimak na kojem se vidi kako žive mačiće guta burmanski piton. San je kontaktirao Skotland jard koji je negirao da se incident sa video snimkom pitona dogodio u njihovoj nadležnosti, navodeći da je video "objavljen negde u Severnoj Americi". Nakon sastanka sa Magnotom, Alek Vest rekao je da je primio preteći mejl za koji je verovao da ga je poslao Magnota.
Magnota je takođe bio pod istragom zbog mogućih veza sa serijskim ubistvima u Torontu od 2010. do 2017. godine, ali je ta istraga obustavljena zbog nedostatka dokaza.