Mornari i karteli

Španija je evropski rekorder po zapleni narkotika, ali i zemlja iz koje najveće količine droge stižu u zapadnu Evropu. Zato je Španija baza najvećih i najjačih evropskih narko-kartela, a glavno pitanje je koliko je droge odatle otišlo dalje ako se zaplene u ovoj državi mere tonama.

Španski novinar Raghu Mandal u autorskom tekstu pod naslovom „Španija i njeni narko-dileri” navodi poslednje podatke španske policije, po kojima je u prošloj 2020. zaplenjeno 38 tona kokaina, 350 tona hašiša i zapanjujućih 1,5 miliona biljaka marihuane. Izvedeno je 20.437 akcija hapšenja, ali su i pored svih ovih aktivnosti policije, dileri droge pokazali majstorije u prilagođavanju novim okolnostima, uključujući vanredne okolnosti koje je doneo period pandemije.

To je, kako objašnjava Mandal, delom posledica široko zasnovanih kriminalnih aktivnosti istočnoevropskih mafija i megabum marihuane. Upravo u ovom poslu veliku ulogu u plantažama marihuane našli su srpski narko-dileri, koji su prošle godine hapšeni u nekoliko akcija španske policije, a čiji je sistem proizvodnje, prijema i distribucije marihuane funkcionisao kao dobro podmazana mašina.

-Zbog svog geografskog položaja Španija je uvoznik hašiša iz Maroka i kokaina iz Latinske Amerike, a takođe i veliki proizvođač marihuane - kaže šef policije Civilne garde koji je uključen u borbu protiv organizovanog kriminala. Za dalju distribuciju ka Zapadnoj Evropi od najveće koristi je drumski transport, i to kamionima koji obavljaju šverc narkotika pod maskom da prevoze voće i povrće.

-Možemo da uništimo jače ili slabije narko-grupe, ali će onda druge pokušati da se nametnu i popune vakuum, kao što se može videti u nasilnim sukobima između suparničkih organizacija na Kosta del Solu - kaže viši šef Nacionalne policije za drogu i Jedinice za organizovani kriminal.

Prema najnovijem izveštaju o trgovini drogom Obaveštajnog centra za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, u Španiji je prošle godine preovlađujući trend bio upravo deo narko-biznisa u kome su srpske narko-bande imale značajnu ulogu, a to je spektakularni porast useva marihuane, odnosno skanka, kako u zatvorenom tako i na otvorenom. U izveštaju se takođe ruta jug-sever sa Galicijom navodi kao glavni ulaz za narkotike iz Brazila i Kolumbije. U novembru 2019. na galicijskoj obali presretnuta je i prva narko-podmornica sa 3.000 kilograma kokaina na brodu, što je potvrdilo dugogodišnju sumnju policijskih inspektora da droga u Španiju ulazi podvodnim brodovima. I šverc hašiša, prema godišnjem izveštaju, u blagom je usponu, i to uprkos posebnom planu bezbednosti za gibraltarsku oblast koji je ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo u julu 2018. godine u borbi protiv neprestanog dolaska glisera na plaže usred bela dana. Tako se dešavalo da šverceri hašiša dolaze čamcima do obale, iskrcavaju pakete hašiša pred očima turista i fizički se obračunavaju sa policajcima. Novinar Mandal navodi da, prema policijskim podacima, trenutno desetine narko-brodova samo čekaju lepo vreme da utovare svoj teret. I nove i stare rute do istočne obale testiraju se za krijumčarenje droge u Španiju preko Almerije i Mursije - kao i dalje na sever ili zapad preko reke Guadalkuivir prema Huelvi i portugalskom području Algarve. Slično tome, pojavljuju se različita prevozna sredstva, od rekreativnih jahti koje se tovare na marokanskoj obali i švercuju narkotike u bilo koju luku na jugu ili istoku poluostrva.

Plantaže u 13 regija

Prošla godina dovela je do pune snage uzgoja i šverca marihuane, čije su plantaže otkrivene u 13 od 17 španskih regija. Uzgoj marihuane pokazao se kao manje rizično poslovanje koje je uglavnom u rukama istočnoevropskih bandi, a koje se sve više naseljavaju u Španiji, navodi se u godišnjem izveštaju španske policije. U tekstu “Španija i njeni narko-dileri” novinar Mandal objašnjava i biznis plan proizvodnje skanka po kome dileri prvom od najmanje tri berbe godišnje podmiruju troškove instalacije električne energije potrebne za useve u zatvorenom prostoru, odnosno laboratorijama. Da bi sakrili poslovanje, oni se ilegalno priključuju na elektromrežu, a španska sela u siromašnim delovima zemlje, u kojima je slab nadzor policije, pokazala su se kao savršena za prikrivanje ovih plantaža.

Kod marihuane kazne su prilično lagane. One se kreću od jedne do tri godine zatvora, a četiri godine zatvora ukoliko se dokaže da ste član kriminalne organizacije.

Povezane vesti - 4 asa za 4 puta nižu cenu kokaina

Iako je hašiš i dalje droga koja se u količinama najviše švercuje, a prati je kokain, marihuana beleži najbrži rast zbog broja uključenih različitih organizacija, od španskih i britanskih do kineskih i istočnoevropskih, zbog čega su i sve učestaliji obračuni bandi.

-Operacija „Verde“ (u prevodu “Zelena”) pokrenuta je početkom 2019. nakon što se ispostavilo da su mnoge policijske racije protiv uzgoja i šverca marihuane u evropskim zemljama, poput Britanije, Francuske, Holandije, Italije, Portugalije ili Srbije, imale Španiju kao tačku porekla - objavio je novinar Mandal. U ovoj akciji, kako navodi, učestvovalo je više od 2.000 specijalizovanih oficira, a racija je rezultirala zaplenom pola miliona biljaka kanabisa u 800 laboratorija, težine 25,6 tona, vredne 7,6 miliona evra i to u periodu od avgusta 2019. do oktobra 2020. godine. Za to vreme, dileri su oštetili državu za sedam miliona evra neplaćene električne energije.

Novinar Mandal navodi da uprkos porastu broja akcija hapšenja, i broj bandi koje se bave švercom narkotika nastavlja da se množi. U 2019. u Španiji su bile registrovane 504 narko-bande, što je porast od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Od ukupnog broja kriminalnih organizacija, njih 109 je posvećeno prevashodno švercu kokaina. U izveštaju za 2020. navodi se da je Malaga središte distribucije i transporta španskih narko-dilera, i provincija u kojoj je organizovani kriminal najaktivniji. Istočna obala i Kadiz, koji imaju morske luke, kao i Sevilja, sa svojom rečnom lukom, koja su sve važna logistička i komunikaciona čvorišta, ocenjena su kao strateška mesta ulaska narkotika u Španiju, i to u količinama koje se mere kontejnerima.

Petsto četiri narko-bande

-Kosta del Sol je polazna tačka za distribuciju, jer tu ulazi većina narkotika, a dalje se u Evropu švercuje na isti način na koji se šalje i paradajz - kaže jedan od oficira Civilne garde.

Povezane vesti - Dostava šleperom

U tekstu “Španija i njeni narko-dileri” navodi se i slučaj u provinciji Kadiz, koja važi za centar uvoza i dalju distribuciju hašiša, a u kome je srž problema činjenica da je novac dobijen od šverca narkotika utkan u samu strukturu društva.

-U populaciji sa stopom nezaposlenosti od 30 odsto, možda čak i većom među mladima, mladić može zaraditi 1.000 evra samo ako je stražar u kriminalnoj organizaciji, 3.000 evra za istovar paketa sa čamca na plaži i 30.000 evra za prevoz droge. Pokušajte da ih ubedite da bi trebalo da traže alternativno zaposlenje - objašnjava problem jedan od glavnih inspektora Nacionalne policije. On kaže i da novac koji stiže do banaka i velikih i malih preduzeća uglavnom dolazi od trgovine drogom. Interni izveštaj španske policije kriminalne organizacije koje su uključene u šverc narkotika kategoriše prema nacionalnosti. Prema tom izveštaju, Španci su glavni igrači kada je reč o kokainu i hašišu, a za njima slede Marokanci i Kolumbijci. Kineski državljani su umešani u trgovinu marihuanom, mada je ove godine njihovo učešće znatno opalo, a ostale grupe su preuzele Britanci, Litvanci i Poljaci.

U prošloj godini i broj hapšenja je porastao za 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tome su pre svega doprinele akcije hapšenja Marokanaca, dilera hašiša, u oblasti Gibraltara, kao i hapšenja Kolumbijaca čija je glavna kriminalna aktivnost trgovina kokainom. Hapšenja Albanaca su se učetvorostručila, pogotovo onih umešanih u dilovanje marihuane. Ali, kako objašnjava jedan od šefova Civilne garde, hapšenje nema svrhe ako pravosudni sistem nije u mogućnosti da procesuira uhapšene.

-Pravosudni sistem je preopterećen i postoji jak osećaj nekažnjivosti. Uz to, mnogim narko-dilerima posao ide tako glatko da nastavljaju sa aktivnostima i iza rešetaka i izlaze uz kauciju koristeći novac od šverca droge - kaže šef Civilne garde.

Povezane vesti - Srpski dileri u mreži DEA

Veliki šefovi su sada Holanđani, Šveđani i Belgijanci severnoafričkog porekla. Oni su ti koji preusmeravaju veliki broj poslova u evropskim razmerama nakon što su uspeli da preuzmu kontrolu nad glavnim lučkim područjima. Prevoznici, distributeri i osobe zadužene za pranje novca dolaze iz istočnoevropskih bandi, uglavnom su to Srbi i Rusi koji su se nastanili u Valensiji i Alikanteu i imaju veze na Kosta del Solu. Španska policija registrovala je i bosove Azijate u Kataloniji koji se bave heroinom i uzgajanjem kanabisa.

Preuzimanje kontrole

Policijski šefovi navode i da se novi narko-bosovi, za razliku od tradicionalnih narko-bosova - Sita Minanca, Laureana Oubina i El Pastelera u Galiciji; ili braće Kastana, Mesi i El Tomate na jugu - drže nisko, iako koriste istu infrastrukturu, a stvaranje buke samo bi ih učinilo lakim metama.

-Piramidalna šema prošlih mafijaških grupa koje su otvorile kolumbijsko tržište kokaina za Evropu polako se raspadala i gotovo nestala, ustupajući mesto malim i otpornim grupama koje deluju kao uslužne kompanije, nudeći svoju pomorsku infrastrukturu i znanje o okruženju za prevoz robe. Ipak, Galicija je ponovo, prema poslednjim podacima, glavna tačka ulaska kokaina u Španiju - navode zvaničnici španske policije.

I za našu javnost najznačajniji deo podataka španske policije odnosi se na globalni šverc kokaina koji su, kako se navodi u izveštaju, preuzele moćne mafije iz istočne Evrope.

-Iskusni i nasilni, koriste mreže u Severnoj Africi za skladištenje i otpremu, a mreže u Belgiji i Holandiji za distribuciju. Oni su naslednici galicijskih krijumčara droge koji su nekada delovali kao autentični karteli, oponašajući svoje dobavljače moćnim kolumbijskim gospodarima droge u Kaliju i Medeljinu. Ove balkanske bande iskoristile su vakuum koji su ostavili razmetljiviji lokalni narko-bosovi, od kojih su neki još u zatvoru, dok su drugi ili prestari ili previše oprezni prema pažnji medija. I premda je Galicija i dalje magnet za pošiljke kokaina, profil novog galicijskog trgovca kokainom, gotovo anonimna sekundarna figura u trenutnoj hijerarhiji, pokazatelj je tla koje su izgubili na međunarodnoj sceni šverca droge, gde se ekonomski potencijal i minimalni rizik ceni pre svega - kažu rukovodioci Nacionalne policije.

Povezane vesti - Sigurna luka za biznis i beg

Prema Europolu, nove mafije su na vrhuncu organizovanog kriminala. Oni su višestrani i, iako im nedostaje specijalizacija za transport droge, oslanjaju se na galicijske mornare, imaju svoje predstavnike u Južnoj Americi sa kojima pregovaraju o direktnoj kupovini kokaina, baš kao što su to činili bivši galicijski gospodari droge. Njihova strateška prednost leži u logističkim lancima koje koriste za krijumčarenje droge, kao i odeće i oružja - ali postoje i drugi aspekti njihovog poslovanja poput kockanja, pranja novca, nekretnina, prostitucije i ilegalne imigracije.

Nekadašnji sudija Huan Karlos Karbaljal kaže da mafije iz istočne Evrope ne deluju samo u Galiciji, već i u Andaluziji i širom Evrope.

-Njihova struktura je impresivna i teško ju je kontrolisati u neizmernom okeanu i u intenzivnom prometu luka - kaže on. Oni nemaju za cilj da se takmiče sa južnoameričkim kartelima, već da sarađuju sa njima, kaže sudija Karbaljal. Iako je stvarni broj izvlačenja droge u Galiciji opao u poređenju sa proteklom decenijom, pošiljke koje se trenutno presreću su veće, a čistoća kokaina mnogo veća zbog viška zaliha kokaina u Kolumbiji. Stalno kretanje robe bilo je evidentno i tokom zaključavanja usled pandemije Covid-19, kada su dve uzastopne policijske akcije dovele do zaplene više od sedam tona kokaina duž galicijske obale.

Diskrecija

Španija je odabrana teritorija za dilere droge zbog svog geografskog položaja, blizine Maroka i mnogih velikih luka koje nude ulaz u Evropu - Algesiras, Barselona i Valensija. Tome treba dodati i švercersku tradiciju u Kampo de Gibraltaru i Galiciji, anonimnost koju nude turistička područja poput Kosta del Sola ili istočne obale i dobru infrastrukturu, uključujući značajnu povezanost i brodski kapacitet u Andaluziji.

Obrt od šest milijardi

Prema podacima španske policije, aktivnost narko-kriminalnih organizacija u ovoj zemlji je šest milijardi evra na godišnjem nivou, što je 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda Španije.