"MREŽA": Akcija koju su zaustavili političari (IV)

Policijska akcija "Mreža", usmerena na istragu šverca cigareta koji je trajao punih 10 godina, bila je verovatno najznačajniji pokušaj da se razjasni ozbiljan finansijski kriminal u zemlji. "Ekspres" u četiri nastavka objavljuje kako je počeo i zašto je neslavno okončan ovaj pokušaj.

Ne zna se razlog koji je naveo ministra policije Dušana Mihajlovića da 1. marta 2004. godine, kada je već bila izvesna nova republička vlada, kao ministar iz stare Vlade Srbije podnosi izveštaj o radu policije Odboru za bezbednost u novom skupštinskom sazivu. Pre nego što je izveštaj i podnet, bilo je sasvim izvesno da neće biti prihvaćen. Međutim, najveće iznenađenje bilo je to što je izveštaj odbijen ne voljom stranaka nove poslaničke većine u republičkom parlamentu, već zahvaljujući tome što su, pre glasanja o usvajanju izveštaja, iz sale izašli članovi odbora iz redova Demokratske stranke! Oni koji su ostali u sali, pet poslanika Srpske radikalne stranke, glasali su za usvajanje izveštaja, dok su protiv bila četiri poslanika Demokratske stranke Srbije i jedan poslanik Socijalističke partije.

Šta je navelo poslanike DS da pomognu u odbacivanju izveštaja o radu policije koji se, pored rezultata istrage o švercu cigareta u akciji "Mreža", najvećim delom zapravo odnosio na delovanje policije tokom akcije "Sablja" i razjašnjavanje događaja vezanih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, nikome nije bilo jasno.

U pauzi sednice Odbora za odbranu i bezbednost trojica članova tog odbora održala su konferenciju za štampu. Tema njihovog obraćanja medijima su bili rukovodioci UBPOK-a. Dušan Proroković i Dragan Šormaz su protiv čelnika te uprave, generala Bore Banjca, njegovog zamenika Dragana Karleuše i pomoćnika Miodraga Vukovića, izneli potpuno besmislene optužbe vezane za pojedina rešenja iz akta o sistematizaciji radnih mesta u toj upravi!

Možda se sve to ne bi dogodilo, ili bar ne na taj način, da i u UBPOK-u nije bilo nekoliko ljudi koji su imali interesa da se akcija "Mreža" nikada do kraja ne realizuje. Njihovo lično angažovanje da se akcija kompromituje bilo je inicirano upravo od onih koji su tom akcijom bili obuhvaćeni. Sticajem okolnosti, upravo ti ljudi ubrzo će doći na čelne pozicije u toj upravi.

Ta konferencija za štampu poslanika iz Odbora za bezbednost trebalo je da podupre nastojanja da se akcija "Mreža" zaustavi. Na njoj nije izneto ništa što je moglo biti predmet bilo čije pažnje, a pogotovu ne pažnje poslanika i pažnje javnosti. Trebalo je, makar i tako nevešto, kompromitovati policajca koji je u tom momentu vodio akciju "Mreža". Time je bio otvoren put za njegovo smenjivanje, a potom i potpuno skretanje aktivnosti po toj akciji na sporedan kolosek do njenog potpunog obustavljanja. Sve se to dogodilo veoma brzo.
Miodrag Vuković koji je rukovodio "Mrežom" napisao je otvoreno pismo koje su 3. marta 2004. godine objavili gotovo svi mediji. Ubrzo je usledila politička reakcija. U saopštenju koje su potpisali tadašnji poslanici Dušan Proroković, Miloš Aligrudić, Dragan Šormaz i Branislav Ristivojević, traženo je od novog ministra policije da protiv Vukovića "pokrene disciplinski i eventualno krivični postupak zbog širenja lažnih vesti":

"Zahtevamo da Vuković objasni nadležnim organima koji finansijski moćnici i kakvu manipulaciju vrše prema poslanicima", stajalo je u saopštenju pomenutih poslanika.
Samo dan po objavljivanju saopštenja kojim je traženo pokretanje postupka protiv njega, Vuković je pozvan na razgovor u Generalni inspektorat. Tamo je otišao sa svojim advokatom Miroslavom Đorđevićem, inače bardom beogradske advokature koji je u advokaturu otišao 1981. godine pošto je smenjen sa pozicije pomoćnika načelnika tadašnje beogradske Uprave za suzbijanje kriminaliteta. Razlozi za njegovu smenu bili su mnogo više nesuvisli nego u Vukovićevom slučaju: pošto je Đorđević bio prijatelj Jove Obradovića, jednog od aktera tadašnje velike afere vezane za preduzeće "Beograd inženjering", samim tim je postao i kolateralna šteta pomenute afere.

O atmosferi koja je nastala nakon objavljivanja njegovog pisma i saopštenja poslanika, Vuković kaže:
"Po dolasku u Generalni inspektorat sa mnom su obavili razgovor ljudi iz službe za unutrašnju kontrolu. Razgovor je vođen samo na okolnosti dostavljanja mog otvorenog pisma medijima. Niko me ništa nije pitao ni o finansijskim moćnicima, a pogotovu ne o akciji 'Mreža' koju sam tada zvanično još vodio. Na svaki način su nastojali da tu temu ne otvaraju. Mislim da su na taj razgovor više gledali kao na formu koja se mora ispuniti, bez ikakve namere da se bilo šta razjasni. Nikakav postupak, naravno, nikada nije sproveden s obzirom na to da nisam širio lažne vesti, odnosno, u otvorenom pismu nisam izneo bilo šta što nije bilo istinito. Nakon toga, na tu temu u MUP-u nikada me niko više ništa nije pitao."

Nakon dolaska novog rukovodstva u MUP, sprovođenje akcije formalno je nastavljeno. Međutim, "razlika" je bila u tome što se za njeno sprovođenje više niko nije interesovao. U Republičkom javnom tužilaštvu u Beogradu 30. aprila 2004. godine održane su konsultacije s tadašnjim prvim zamenikom republičkog tužioca i dvoje zamenika. Na osnovu uvida u raspoložive dokaze, posle pune godine dana rada, zaključeno je da su prikupljeni dokazi dovoljni za pokretanje krivičnog postupka protiv više od 30 lica. S predstavnicima tužilaštva je dogovoreno da se u narednih mesec-dva dokazi sistematizuju, obave završne provere i sa nadležnim tužilaštvima dogovori početak realizacije.

Tih dana, bez obzira što sa Vukovićem niko nije razgovarao niti ga je bilo šta pitao, bilo je sasvim izvesno da sledi njegovo smenjivanje. Samo je bilo pitanje gde će biti raspoređen. Pre nego što je "prešao" u beogradsku policiju, predao je celokupnu dokumentaciju iz akcije "Mreža". Po reversu, dokumentaciju koja je imala ukupno 1.202 stavke i više od 20.000 različitih dokumenta, preuzeo je Vukovićev kolega iz UBPOK-a Dragan Cvetković. I on je dve godine kasnije penzionisan.
Akcija "Mreža" nije doživela sudski epilog.

KRAJ