ONI SU NEČIJA NOĆNA MORA: Kako obuzdati brutalnost i surovost maloletnika?

O porastu maloletničke delinkvencije u Srbiji je napisano hiljade novinskih članaka, snimljeno je na stotine emisija, objavljeno nebrojeno stručnih radova, ali problem ni izdaleka nije rešen, niti se rešenje uopšte nazire. Prema svedočenju svih koji se ovom oblašću bave na različite načine, slika je svake godine, u poređenju sa prethodnom, sve sumornija. I tome se, nažalost, kraj ne nazire.

Pojedini mediji uporno nastoje da prigrabe ovu temu kao svoj zaštitni znak, utrkujući se u pokušajima da površno definišu uzroke nasilja maloletnika i ukažu na pravac kojim bi trebalo krenuti put njegovog suzbijanja. S druge strane, stručnjaci ni približno nisu uvereni u to šta je pravi način da se, za početak, stopa nasilja, besa i brutalnosti koje maloletnici iskazuju gotovo bez ustručavanja, bar zadrži na postojećem, a razornom nivou. O načinima da se obezbedi njegovo značajnije smanjenje još ozbiljno ne razmišljaju.

Traženje krivca

Osim građana kojima se svakodnevno serviraju primeri nasilja maloletnika, ova tema odavno ozbiljno zaokuplja pažnju pravnika, psihologa, pedagoga, sociologa... Većina koja se profesionalno suočava sa ovom pojavom zatečena je sve većom brutalnošću s kojom sve mlađi izvršavaju krivična dela. Do pre deceniju i po uglavnom se radilo o zlostavljanju vršnjaka i sitnim krađama, nastavilo se fizičkim nasrtajima na nastavnike i roditelje, preraslo u brutalna premlaćivanja, silovanja, prostitucije po školama i snimanja divljaštva mobilnim telefonima, a potom preraslo u učestvovanje u lancu trgovine narkoticima i ubistvima.

Poslednji u nizu užasnih zločina je ubistvo Martina Barna iz Novog Kneževca, sedamnaestogodišnjaka kojeg su na smrt pretukla četvorica braće s kojima je i ranije dolazio u sukob, uzrasta između 15 i 19 godina. Martin je umro od batinanja tokom kojeg mu je pukla jetra, a njegovo telo je sutradan u parku videla prolaznica. Braća koja su uhapšena i ranije su bila nasilna, u Novom Kneževcu su maltretirali i decu i odrasle. Privođeni su, ali su prošli samo sa prekršajnim prijavama.

Uznemirujuće je i to što su Martina otac i majka, koji su razvedeni i žive na različitim adresama, izbacivali iz kuće jer je bio sklon alkoholu zbog čega se s njima često sukobljavao. Svi su za to znali, ali niko nije reagovao.
Samo tokom 2018. godine maloletnici su u Srbiji izvršili 13 ubistava. U pet slučajeva je ovaj zločin okarakterisan kao krivično delo teškog ubistva.

Maloletnici su tokom prošle godine počinili još 165 krivičnih dela nanošenja teških telesnih povreda i još šest puta toliko su drugima naneli lake povrede.

Zbog učestvovanja u tuči i ugrožavanja drugih oružjem, registrovana su 73 maloletna izvršioca, što je, kako se konstatuje u izveštaju tužilaštva za 2018. godinu, 82 odsto više nego 2017. godine.
Srbija nikako nije jedinstvena po ovom problemu. Nedavno se, primera radu, u Austriji zbog sve većeg broja maloletnih delinkvenata povela burna diskusija o tome na koji način smanjiti maloletnički kriminal. Prema zvaničnim podacima, u 2018. je u ovoj zemlji zbog počinjenih krivičnih dela u policiju priveden čak 6.241 maloletnik starosti od 10 do 14 godina, a još 990 je bilo mlađe od 10 godina.

Pročitajte još: 85 osuđenika služi kaznu od 40 godina zatvora

Zbog toga je doskorašnji ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl zatražio spuštanje starosne granice za kažnjivost sa 14 na 12 godina. Istovremeno su se čuli i predlozi da se, osim maloletnika, makar novčano kažnjavaju i njihovi roditelji, a ukoliko je reč o useljenicima da im se zabrani dobijanje austrijskog državljanstva.

Poslednjih godina kretanje kriminaliteta maloletnika pokazuje značajan porast u najtežim oblicima kriminala. Posebno zabrinjavajuće je evidentan rast krivičnih dela koja čine maloletnici u odnosu na punoletne prestupnike. Dok pojedini u Srbiji za takvo kretanje krive društvo u kojem živimo i raspad sistema vrednosti, drugi veruju da je za uzrok nasilja kriva porodica koja "ih nije vaspitala" i bliže okruženje u kojem stasavaju, treći krive političare, četvrti pravosudni sistem i policiju, peti moderno doba i tehnologije koje su otupele mlađe generacije i direktno uticale na kreiranje izopačene svesti.

Ali, ništa od nabrojanog, samo po sebi, nije jedino što može da predstavlja isključivi uzročnik, predstavi svojevrsno opravdanje, ili reši problem koji je još teško razumeti i sveobuhvatno sagledati.
Rukovodilac beogradskog Centra za smeštaj dece i omladine sa izrečenom vaspitnom merom Milan Jovković za postojeću situaciju navodi pre svega nemarnost roditelja i negativni uticaj društva, objašnjavajući da je povodljivost dece bitan razlog za njihovo uvlačenje u kriminal ukoliko prvenstveno roditelji, potom i društvo, o njima ne vode računa:

"Ako nemate kontrolu nad decom, oni pod uticajem društva, lošeg uzora u porodici i okruženja počinju sa lošim ponašanjem. Najčešće kreću sa krađama, teškim krađama i razbojništvima. Starosna granica dece koja čine ta krivična dela pala je na 14 i 15 godina".

Smisao nadzora

Deca do 14 godina starosti u našoj zemlji, kao i u većini drugih, ne mogu krivično da odgovaraju. Međutim, za maloletnike starije od njih kazne u Srbiji su, prema oceni pravnika, veoma blage i najčešće im se izriče mera pojačanog nadzora. Maloletnik kojeg policajci uhvate sa većom količinom tableta ekstazija tako će pred sudom biti kažnjen pojačanim nadzorom roditelja ili staratelja, dok će punoletni prestupnik za isto krivično delo u zatvoru provesti najmanje tri godine.

Pošto je svaki četvrti maloletnik u našoj zemlji registrovan kao povratnik u izvršenju krivičnog dela, brojni pravnici ismevaju pojačan nadzor roditelja kao iole smislenu kaznu. Njihovo odbacivanje ove mere moglo bi da se svede na konstataciju: "Da su uopšte brinuli o svom detetu, ono ne bi ni počinilo krivično delo".
S druge strane, predlog da roditelji u potpunosti snose odgovornost za činjenje dece ne bi imalo previše efekta, jer u najvećem broju primera iz prakse takva deca su odavno u sukobu s roditeljama, prema njima nemaju nikakve empatije, pa bi im ova vrsta kažnjavanja drugih zapravo odgovarala.

U sudskoj praksi nisu retki primeri da maloletnike do 14 godina starosti za preprodaju droge angažuju stariji kriminalci, ili ih pak za novac nagovore da na sebe preuzmu ovo delo iako ga nisu počinili. Tužilaštvo i policija su zbog toga dodatno pod pritiskom, jer su prinuđeni da sa posebnom pažnjom vode računa u situacijama kada maloletnici priznaju izvršenje dela, vodeći računa da li je priznanje u skladu sa svim drugim materijalnim dokazima.

Ni advokati nisu previše voljni da se upuštaju u zastupanje maloletnika pred sudom. Iako statistika govori da u ukupnom broju izvršenja krivičnih dela u zemlji maloletnički kriminal "stagnira" od 2010. godine, iskustvo advokata Dušana Mašića je drugačije:

"Sve je više takvih slučajeva, ali se njima retko bavim. Prvo, advokatu je potrebna licenca da bi mogao da zastupa maloletno lice, što nije previše zahtevna stavka. Međutim, sve ostalo je komplikovano. U sve to su umešani roditelji s kojima je saradnja uglavnom teška, potom socijalni radnici, psiholozi, pedagozi... To je veoma nezahvalan posao".
Mašić kao primer komplikacija navodi mogućnost da, ukoliko neka od navedenih stručnih službi proceni da je mlađi punoletnik nedovoljno zreo, njemu može da se sudi kao maloletniku. A tu je onda teško zasnovati pravu odbranu. Kao dva osnovna uzroka koje bi izdvojio prvenstveno odgovornim za porast i brutalnost maloletničkog kriminala navodi:

"Raspad porodica, to je užas... I to je na prvom mestu. Drugi je, a mislim da mi to ne uviđamo, strahovit uticaj svakojakih društvenih mreža. O tome bismo mogli da diskutujemo unedogled, ali mislim da generalno nismo u stanju da shvatimo koliko one pogubno deluju na mlade".

Njegova koleginica Zora Dobričanin Nikodinović kaže da je samo u nekoliko slučajeva, po preporuci ili molbi prijatelja, zastupala maloletnike. Kaže da ne beži od te vrste angažovanja, ali da jednostavno nije imala veći broj takvih zahteva:

"Uglavnom se u slučajevima maloletnih počinilaca krivičnih dela advokati dodeljuju po službenoj dužnosti. Spadam u one koji veruju da se maloletnicima može pomoći na pravi način ako se oko njih potrudite. Za to imam i primer dečaka koji je ozbiljno ušao u činjenje krivičnih dela, ali je uz pomoć uspeo da shvati svoje zablude. Danas je izvanredan student".

Organizovane bande

Policija izvesno nije adresa na kojoj se može tražiti odgovor na pitanje o porastu i sve surovijem profilu maloletnih prestupnika. O tome su nebrojeno puta govorili sami policajci, ukazujući da na njima nije odgovornost, ali ni mogućnost, preventivnog rada sa prestupnicima. Nisu to ni pomenuti advokati po službenoj dužnosti, jer se oni u velikom broju slučajeva angažuju pošto porodice optuženih maloletnika nisu u stanju da plate angažovanje advokata.
Može li promena kaznene politike prema maloletnicima da učini pomak nabolje? Brojni su pravnici koji veruju da bi s tim svakako vredelo pokušati, ali ne žele javno da iznose takve stavove, jer veruju da bi to moglo pogrešno da se tumači. Ali su uvereni da će u skorije vreme morati ozbiljno da se razmišlja o pitanju krivice u maloletničkom krivičnom pravu i osnovi za utvrđivanje šta je prava starosna granica sposobnosti za snošenje krivice. Takve naznake neodoljivo asociraju na nimalo stidljive zahteve koji su se pojavili u navedenom primeru iz Austrije.

Kao ustanovljavanje osnove za ova razmišljanja potrebno je prvenstveno utvrditi kako terminološki odrediti maloletničko prestupništvo - korišćenjem izraza kriminalitet ili delinkvencija. Kao naredni korak je potrebno utvrditi socijalne činioce povezane sa maloletničkom delinkvencijom, uticaj porodice i porodični status, stepen urbanizacije, kriminogene tendencije u široj društvenoj zajednici, neadekvatnu društvenu reakciju...

Uprkos činjenici da se širom sveta uočavaju visoko razvijene forme organizovanog kriminala u koje su isključivo, ili pretežno, uključeni maloletnici, u stručnoj literaturi se i dalje retko govori o maloletnicima kao pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa.

Kao ovdašnji problemi mogu se navesti i nepostojanje posebnih sudova za maloletnike, što je u mnogim zemljama odavno praksa, zatim nadležnosti u pojedinim fazama postupka, učešća i uloge socijalnih službi, učešća branioca po službenoj dužnosti, pitanje pritvora, načela javnosti u postupku, uloga oštećenog u postupku prema maloletnicima...
Nadalje, faktor odrastanja opet spada u psihologiju. U tom uzrastu maloletnici izražavaju otpor prema autoritetu roditelja, prema kućnim, školskim i društvenim obavezama, normama ponašanja, dok s druge strane norme koje postavlja grupa vršnjaka prihvata bez diksusije.

Sve pobrojane oblasti i nedoumice zasad ostaju bez jasnog odgovora, zbog čega su i podaci o maloletničkom kriminalu onespokojavajući.

Mimo kontrole

U popravnim domovima u Srbiji svake godine završi više od 150 maloletnika. Ogromnu većinu čine dečaci. Krivična dela zbog kojih su upućeni na prevaspitavanje, odnosno svojevrsno izdržavanje kazne, odnose se na narkotike, teške krađe, teške telesne povrede, naravno i ubistva. U opisu njihovih profila navode se elementi poput sniženog praga tolerancije i stepena odgovornosti, poremećaja ponašanja, u značajnom broju slučajeva radi se o maloletnicima iz disfunkcionalne porodice, gotovo bez kontrole impulsa... U najvećem broju slučajeva maloletnici potiču iz socijalno i ekonomski ugroženih porodica.

U pojedinim gradovima širom Srbije čak polovinu krivičnih dela iz takozvanog opšteg kriminaliteta počinili su maloletnici. Od ukupnog broja teških krađa blizu 14 odsto predstavljaju krađe počinjene na naročito drzak ili opasan način, koje maloletnici čine i u toku dana i na javnim mestima, a na meti su im prolaznici, uglavnom starije osobe, žene i deca.

U toku 2018. godine registrovana su 7.562 maloletna počinioca krivičnih dela, najviše na teritoriji Novog Sada - 2.333, što je nekoliko stotina više nego na području Beograda. Po broju prestupnika slede Niš i Kragujevac.
Od ukupnog broja prijavljenih maloletnika čak 1.435 bilo je mlađe od 14 godina, pa pošto ne podležu krivičnom progonu odbačeno je 3.246 prijava.

Mada se kroz analize provlači stav o "stagnaciji" maloletničkog prestupništva, već pomenute drastične primere iz 2018. godine vredi uporediti sa onom pre nje.

Tokom 2017. desetoro maloletnika je osuđeno zbog ubistva, a njih osmoro zbog teškog ubistva. Više od 1.500 mladih u starosnoj dobi od 14 do 17 godina u toj godini oglašeno je krivim za neko krivično delo, među njima 142 devojčice, od kojih je čak 50 imalo samo 16 godina...

U isto vreme zbog nasilja u porodici je osuđeno njih 61 u toj starosnoj dobi. Podaci pokazuju da je protiv maloletnika ukupno podneta 3.465 prijava, odnosno 1.992 optužnice. Osuđena su 1.633 maloletnika, od čega je sedmoro dobilo najtežu kaznu - maloletnički zatvor, a ostali su kažnjeni vaspitnim merama.

Tinejdžeri su odgovarali za krađe i teške krađe, dela protiv javnog reda i mira, neovlašćeno posedovanje opojnih droga, nanošenje telesnih povreda, učestvovanje u tuči, silovanje, nedozvoljene polne radnje...

Kao vrhunac morbidnosti može da posluži primer iz Bečeja, kada su trojica maloletnika pokušala da opljačkaju staricu od 86 godina. Upali su joj u kuću ujutru dok je bila sama, mučili je, tukli, gušili i na kraju, misleći da je mrtva, sa njom napravili selfi. Otišli su tek kada su izvršili kompletnu premetačinu, ali u kući nisu pronašli ništa vredno. U zločinu su učestvovala dvojica dvanaestogodišnjaka i jedan četrnaestogodišnjak.

Osim vaspitnih mera, što podrazumeva sudski ukor, mere pojačanog nadzora roditelja, pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi, upućivanje u vaspitno-popravni dom, prema maloletnim učiniocima primenjeni su i vaspitni nalozi, koje je izrekao tužilac ili sudija za maloletnike. Reč je o poravnanju sa oštećenim radi naknade štete, redovnom pohađanju škole, humanitarnom radu, odvikavanju od bolesti zavisnosti...

Statistički pokazatelji o maloletnim prestupnicima od početka ove decenije do kraja 2018. godine daju okvirno zbir od više od 50.000 krivično prijavljenih maloletnika.

Podaci Republičkog javnog tužilaštva izneti u godišnjim izveštajima o radu javnih tužilaštava, pokazuju da je u tom periodu od ukupnog broja maloletnih delinkvenata bilo oko 13 odsto mlađih od 14 godina.