Rođeni da bi odmah umrli

Zašto je morala da ubije dete? Zašto ga nije ostavila ispred Crkve kad je toliko drugih žena koje žele, a ne mogu da imaju dece i koje bi to dete usvojile, dale mu život? Prva su pitanja koje postavljamo sebi kada čujemo vest o čedomorstvu. Sudska praksa, a mnogi više sam život daju odgovore na ova pitanja. Odgovore koji su hiljadu puta složeniji od svakog pitanja.

"Mi ne govorimo o bedi i sirotinji, a puno je žena koje upravo zbog nemoći da izdržavaju to stvorenje koje su upravo rodile, urade tu najstrašniju stvar, usmrte svoje tek rođeno dete. Još bitnije od tog siromaštva i straha da neće moći da izdržavaju dete je psihičko stanje žene u tom trenutku. Ono je presudno pri izvršenju čedomorstva, a mi smo, nažalost i dalje sredina u kojoj porodice unutar svojih zidova kriju mnoge stvari, a posebno probleme sa psihičkim zdravljem. I onda, kao sredina osuđujemo ženu koja je počinila čedomorstvo, što je naravno za svaku osudu, ali se niko ne pita šta je tu ženu navelo da to uradi, u kakvnim je okolnostima živela, šta je doprinelo takvom stanju svesti u kome ona ubije živo biće koje je tek rodila, da ne pričamo o patnji koja je čeka kada se vrati u normalno stanje, kaže za "Ekspres" Vesna Stanojević, koordinator "Sigurne kuće".

Javnost Srbije, koja svakodnevno čita o humanitarnim akcijama za pomoć teško bolesnoj deci, o merama čiji je cilj pomoć bračnim parovima koji ne mogu da se ostvare kao roditelji posebno je osetljiva na slučaje čedomorstva. A upravo ta vest obeležila je ovu nedelju.