Svedok i kazna

Kada su u maju 2012. SBPOK i Tužilaštvo za organizovani kriminal izveli čuvenu akciju “Bazar” u kojoj je pohapšeno osam subotičkih carinika i 14 direktora i vlasnika privatnih preduzeća, zbog malverzacija sa uvozom robe, niko nije očekivao da će se u sudskom postupku ovaj slučaj završiti oslobađajućom presudom, za sve osim za okrivljenog saradnika Stevu Stojkova, koji je jedini priznao delo i potpisao sporazum sa tužilaštvom.

Stojkov je, po sporazumu o svedočenju, osuđen na dve godine zatvora, a ostao je i bez prilične sume novca, kao i nekretnina koje je zaradio krivičnim delom. Prilikom hapšenja, od Stojkova je oduzeto 37.930 evra, 774.500 dinara, a naređeno mu je i da u budžet Srbije uplati 130.000 evra. Od Stojkova su trajno oduzete i nekretnine u Pančevu, procenjene na ukupnu vrednost veću od 15 miliona dinara. Na Stojkova je, sporazumom sa tužilaštvom, pao i teret troškova krivičnog postupka od 450.000 dinara.

Povezane vesti - Čovek zvani Fascikla

Sve u svemu, sporazum Stojkova sa tužilaštvom koštao ga je dve godine zatvora i oko 35 miliona dinara.
Za razliku od njega, ostali okrivljeni u ovom postupku, sa biznismenima Žarkom Radonjićem i Dejanom Antićem na čelu, koji su bili optuženi za krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnih dela, kao i svi ostali, među kojima su i carinici subotičke ispostave, oslobođeni su krivice.
Ali da krenemo redom.
Krajem maja 2012, uz asistenciju Žandarmerije, inspektori SBPOK izvršili su pretrese na 45 različitih lokacija u Beogradu, Novom Pazaru, Pančevu, Kikindi, Subotici i Novom Bečeju, i uhapsili 14 direktora i vlasnika privatnih preduzeća i osmoro carinika. Kao vođa grupe označen je Žarko Radonjić, vlasnik firme „Moraveks“ iz Subotice.
„Uhapšeni se terete da su uvozili robu iz EU i umanjivali cene robe u dogovoru sa carinicima. Sačinjavali su fiktivnu dokumentaciju i oštetili budžet Srbije za milijardu dinara. Osumnjičeni se terete da se ovim radnjama bave od 2009. godine. Oni su sa službenicima carine u Subotici pri uvozu i carinjenju robe poreklom iz zemalja Evropske unije i evroazijskih država umanjivali cenu, a umanjenjem poreza i carina budžetu Srbije naneta je šteta od oko milijardu dinara“, izjavio je tadašnji direktor policije Milorad Veljović.
Među uhapšenima su i zaposleni u Upravi carine: Petar Rnić, Goranka Petričević, Pero Stević, Svetlana Raguž, Slavko Ninčević, Dragan Agatonović, Milan Sujić i Branislav Kecman.
Međutim, suđenje svima njima, i carinicima i biznismenima okončano je 2017. godine oslobađajućom presudom. Za sve osim Stojkova.

Prema odluci Apelacionog suda, u koju je “Ekspres” imao uvid, odluka o ponavljaju sudskog postupka doneta je na osnovu žalbi tužioca za organizovani kriminal, kao i na osnovu žalbi branilaca Steve Stojkova - okrivljenog saradnika.
„Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, s obzirom na to da je presudom optužba prekoračena, kao i bitne povrede na koje se osnovano u žalbama ukazuje da je izreka presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, pri čemu su u obrazloženju presude izostali razlozi o odlučnim činjenicama, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Pojedine odlučne činjenice za pravilno i zakonito presuđenje su ostale neutvrđene i nedovoljno razjašnjene, tako da se presuda zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju“, navodi se u odluci Apelacionog suda.
Apelacioni sud tako navodi da su prvo osnovani navodi žalbi kojima se ističe da prvostepeni sud osuđuje okrivljenog saradnika Stevu Stojkova za potpuno druge radnje od onih koje je priznao i o kojima je dao svoj iskaz, odnosno koje su mu stavljene na teret…
„Okrivljeni saradnik priznaje činjenično stanje iz opisa u sporazumu, gde je jasno označeno sa kojim to licima okrivljeni saradnik preduzima radnje, koje je priznao kao radnje krivičnog dela za koje odgovara, a koji opis odgovara opisu krivičnog dela iz optužnice, dok prvostepeni sud umesto svakog od tih imena navodi N. N. lica, izostavlja imena pojedinih lica koja su figurirala u opisu, menja radnje, pa izmena opisa krivičnog dela u presudi ne odražava činjenično stanje po opisu iz sporazuma koji je okrivljeni priznao“, navodi Apelacioni sud.

Povezane vesti - Vatrogasci na teškim drogama

Detaljno, apelacija navodi da je Stojkov oglašen krivim jer je od septembra 2009. do 31. maja 2012. na teritoriji Srbije, Mađarske, Rumunije i Turske, postupajući po planu i dogovoru, u svojstvu vlasnika i direktora preduzeća “As prom plus” d.o.o. Kikinda i “Flash royal” d.o.o. Kikinda”, a u nastavku izreke prvostepeni sud ne navodi po čijem planu, niti u dogovoru sa kim je Stojkov postupao.
„Prvostepeni sud navodi da je iskaz Stojkova cenio u skladu sa ostalim izvedenim dokazima, ali je posebno imao u vidu da se veći deo njegovog iskaza bazira na njegovim posrednim saznanjima, da je čuo od svojih radnika ili Žarka Radonjića ili od optuženih Branislava Miloševića ili Danijela Mandića, kao i na njegovim zaključivanjima i pretpostavkama - čim roba nije oduzeta, carinici mora da su uzeli ’čast’, jer, kako kaže, ’nisu puštali za džabe, niko ne radi za džabe’“, navodi Apelacioni sud.
Međutim, apelacija u obrazloženju navodi da je “nejasno zbog čega prvostepeni sud zaključuje da je okrivljeni saradnik Stojkov imao samo posredna saznanja, kao i da se njegov iskaz zasniva samo na zaključivanju i pretpostavkama, s obzirom na sve izvedene dokaze, odnosno činjenicu da je Stojkov učestvovao u telefonskim razgovorima, da iz njegovog iskaza proizlazi da je lično sa Žarkom Radonjićem dogovorio koliko mu je dužan po svakom artiklu uvezene robe, da je u njegovom prisustvu okrivljeni Radonjić svaku od tri zapisane strane zelenog rokovnika, koji je vodio Stojkov, overio pečatom preduzeća ’Metropolit’ d.o.o. Subotica, da je lično kupovao i platio robu u Turskoj i Mađarskoj, kao i da ima neposredna saznanja koja se tiču kupovine zbirne fakture, a što proizlazi iz razgovora koje prvostepeni sud nije analizirao. Tako, dana 4. aprila 2012. okrivljeni saradnik Stojkov poziva optuženog Ismeta Pejića i traži da mu pošalje broj telefona N. N. Dženana jer mu od prošle ture nedostaje faktura velikog kamiona, a zatim poziva N. N. Dženana, koji mu govori da će mu odmah poslati fakturu za robu koja je bila u velikom kamionu, što ukazuje da je imao neposredna saznanja u vezi sa zbirnom fakturom”.
„Pored toga, prvostepeni sud nije uzeo u obzir da je na glavnom pretresu okrivljeni svedok Stojkov naveo da je jednom prilikom na pregled došao carinik Dragan Agatonović zvani Aga svojim automobilom ’golf 5’, a kamion sa njegovom robom je bio do pola istovaren, i da je imao u tom uvozu 20 džakova firmirane robe u kamionu, pa je Agatonović ušao u magacin, rovario je po robi ne bi li našao neku nepravilnost, a pošto ništa nije našao među robom koja je bila izbačena iz kamiona, popeo se na kamion, našao ovih 20 džakova robe, napunio dve pune kese za sebe, stavio u svoj automobil i otišao. Pored svih ovih činjenica, zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni saradnik Stojkov imao samo posredna saznanja o činjenicama koje su predmet dokazivanja, ovaj sud ne može prihvatiti“, navodi se u obrazloženju Apelacionog suda.

Apelacija zamera prvostepenom Specijalnom sudu i to što je sud na glavnom pretresu 17. aprila 2015. doneo rešenje da se suoče Stojkov i Radonjić, a pri tom nije naveo ni na koje okolnosti je izvršeno suočenje, već samo na “one suštinske okolnosti koje su važne”, a zatim je u presudi naveo samo da je izveo ove dokazne radnje i da svako ostaje pri svojim navodima, a pri tom je propustio da analizira ovaj dokaz, nije ocenio držanje suočenih lica, niti je naveo činjenice koje je ovom dokaznom radnjom utvrdio.
„Prvostepeni sud propustio je da analizira kao dokaz internu evidenciju koju je vodio Stojkov, posebno što Stojkov ukazuje da je bio dogovor sa okrivljenim Radonjićem da cena na fakturi bude umanjena od 150 do 500 odsto, a da su u zeleni rokovnik, koji se nalazi u spisima predmeta, upisivane cene koje je po artiklu plaćao Radonjiću, pa je sud trebalo da ceni ovaj dokaz i poveže sa ostalim dokazima, posebno sa telefonskom komunikacijom između Radonjića i Stojkova, kako bi potpuno utvrdio činjenično stanje. Kako iz telefonskih razgovora proizlazi da su fakture pravljene sa manjim iznosom od stvarne carinske vrednosti, to je sud trebalo da poveže ove dokaze međusobno i uvidom u fakture analizira iste, te na taj način utvrdi da li cene iz internih evidencija, rokovnika, odgovaraju cenama koje su navedene u fakturama“, navodi se u odluci Apelacionog suda.
Specijalni sud tako u oslobađajućoj presudi navodi da “postoje određene indicije da su carinici preduzimali određene protivzakonite radnje, ali da telefonski razgovori nisu dokaz da su preduzimali radnje koje im se optužnicom stavljaju na teret”.
„Žarko Radonjić se viđao sa carinskim službenicima, a iz presretnutih razgovora proizlazi i da su carinici uzimali robu za sebe, kao i da su robu iz magacina birala i lica koja uopšte nisu zaposlena u carini, kao što je žena okrivljenog carinika Petra Rnića, kao i da je Radonjić davao naloge okrivljenima Danijelu Mandiću i Branislavu Miloševiću da popisuju robu koju carinici uzimaju, da ne ispadne da smo ’krali navodno’. Iz razgovora proizlazi i da je okrivljeni carinik Petar Rnić čak naručivao šta da mu se od robe odvoji, kao i da mu je ta roba nošena kući, ali ne može se izvući zaključak da carinski službenici zarad poklona u novcu i u stvarima nisu preduzimali mere iz svoje nadležnosti. Iz razgovora proizlazi da su carinici samoinicijativno prisvajali robu, a povodom čega su se ljutili Radonjića i Dejana Antića“, zaključio je Specijalni sud u oslobađajućoj presudi.

Povezane vesti - Akcija “Braća Grim”

Međutim, Apelacioni sud ovakav zaključak smatra “nejasnim i neprihvatljivim”.
„Sud nije dao jasne razloge na osnovu čega zaključuje da su se Radonjić i Antić ljutili zbog samoinicijativnog prisvajanja robe carinika. Nejasno je i kako se traženje određenih stvari od Radonjića ne može dovesti u uzročno-posledičnu vezu sa radnjama koje se cariniku Rniću optužnicom stavljaju na teret, kada je Rnić u celom periodu preduzimao radnje izvršenja, posebno što je od marta 2011. bio šef Odseka za krijumčarenje u Carinskoj ispostavi Subotica.“
Apelacija posebno navodi i da nisu analizirani razgovori od 6. oktobra 2011. u 14.41 između Radonjića i njegovog saradnika Branislava Miloševića, koji ga pita: “Ti si se čuo sa Petrom Rnićem?”, a Radonjić mu odgovara da nije i pita ga zašto ga to pita, a Milošević mu odgovara: ”Trebamo ići isto kao prošli put”. Na Radonjićevo pitanje ko mu je to rekao, odgovara: ”Daca”, a Radonjić traži da dalje razgovara sa Dacom, i pita ga: ”… Šta Pera izlazi sutra ponovo ženu njegovu”, a Daca (okrivljeni Danijel Mandić) odgovara: ”Ne sutra, nego danas”, a Radonjić odgovara: ”Dobro, neka ode neko po njega, po nju, samo niko ne sme da bude u magacinu onda”. Na kraju razgovora se Mandić žali kako imaju puno posla i da sutra dolaze četiri kamiona, tri Turčina i jedan Mađar, a Radonjić mu odgovara: ”Tu će biti i Ribika, reći ću mu ja”, a zatim okrivljeni Branislav Milošević poziva okrivljenog Petra Rnića u 14.50 sati i pita ga: ”Je l’ spremna gospođa?”. Rnić potom govori: ”Ajde, nemoj da bude gužve kave tamo”, a Milošević: ”Neće, neće, ja ću sad javiti da svi izađu iz magacina”.
Drugi razgovor, na koji upućuje Apelacioni sud, vođen je 7. marta 2012. u 10.48 sati između okrivljenog Danijela Mandića i Branislava Miloševića, u kome Mandić obaveštava Miloševića da sa “kecom” ide na pregled, pa ga pita: ”Bane, jesi tamo neke papire stavio, one znaš”, a Milošević mu na to odgovara: ”Nisam, pišite na papir, samo Vlada nek pregleda kese i to je to”, a Milošević razgovor završava tako što kaže Mandiću: ”Neka Vlada samo pregleda šta je i nek upiše na papir, potpiši ti, i nek potpiše on”. Treći, nedovoljno analiziran razgovor vođen je 25. novembra 2011. u 16.39 sati između Danijela Mandića i Branislava Miloševića. Mandić u tom razgovoru kaže Miloševiću: ”Ja sam ti napisao spisak i ostavio sam ti tamo, bio Srđan tu, bila Goranka, Slavko, ja sam sve napisao šta su uzeli…”.

Optužnica za carinike

Okrivljenim carinskim službenicima optužnicom se na teret stavlja da su u postupku carinjenja tekstilne robe koju je uvozilo preduzeće “Moraveks” postupali suprotno Carinskom zakonu, i za poklone u novcu i stvarima utvrđivali manju carinsku vrednost uvezene robe, odnosno nisu utvrđivali stvarnu carinsku vrednost robe poređenjem sa najniže utvrđenom vrednošću slične robe, prethodno carinjene na drugim carinarnicama Srbije.

Nalog apelacije

Predsednik veća sudija Apelacionog suda Zoran Savić posebno je zatražio da se u ponovljenom postupku utvrdi pravilna carinska vrednost, izvrši poređenje cena u internim evidencijama okrivljenih sa cenama fakture, utvrdi iznos štete, pojedinačne radnje za svakog okrivljenog, kao i da li je bilo kopije originala kojom su povređena intelektualna prava.