Vozači strahuju od kazne, a ne od nesreće

Na srpskim putevima su ove godine poginule 202 osobe, a 5.654 su povređene u saobraćajnim nesrećama. Četvrtak, 18. jun, bio je crni dan na srpskim drumovima. Za nekoliko sati dogodile su se četiri teške saobraćajne nesreće u kojima je život izgubilo pet osoba, a njih 12 je povređeno, među kojima i dvogodišnje dete. Tragični niz počeo je u rano jutro, oko šest sati, teškom nesrećom u centru Beograda, kada je na uglu Kneza Miloša i Nemanjine ulice, inače profesionalni vozač Rade Novitović (42), BMW-om prošao na crveno svetlo i zakucao se u pun kombi koji je prevozio radnike.

U nesreći su poginuli njegov sin iz prvog braka Nikola Novitović (20) i supruga Jelena Petković (35). Oni su tog jutra krenuli iz sela Dobrača kod Arilja u Beograd kako bi Radetovog i Jeleninog dvogodišnjeg sina Viktora dovezli u bolnicu gde je imao zakazanu operaciju. Nesrećni dečak je sa teškim povredama glave i ekstremiteta prevezen u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, dok je Rade, takođe sa teškim povredama prevezen u Urgentni centar. U nesreći su povređene još četiri osobe koje su se nalazile u kombiju.

Istog dana, tri sata kasnije, na delu puta Beograd-Obrenovac, kod obilaznice u Ostružnici, kamion sa prikolicom je udario u nadvožnjak i prevrnuo se, a vozač je poginuo na mestu nesreće.

Oko 9.30 sati na putu Kovin-Bavanište, u sudaru dva putnička vozila i jednog kombija poginula je jedna osoba, a tri su povređene.

Dvadeset minuta kasnije, na lokalnom putu Nikinci-Platičevo, blizu Rume, došlo je do nesreće u kojoj su učestvovali putnički automobil, motocikl i teretno vozilo.

Motociklista je preminuo pre dolaska ekipe Hitne pomoći.

Zakon o bezbednosti saobraćaja donet je 2009. godine i od tada je više puta menjan. Najveće i najtemeljnije izmene ovog zakona donete su 2018, zbog čega je u javnosti nazvan novim Zakonom o saobraćaju.

Ali šta nam se na putevima dešavalo od tada?

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, za „Ekspres” kaže da je pre donošenja zakona država po pitanju bezbednosti saobraćaja pristupala po principu da su saobraćajne nesreće nužna posledica drumskog saobraćaja.

„To je bio princip: postoji saobraćaj, znači ima nesreća i mrtvih. To je sistem kontrolisanog haosa. Tek 2009. godine taj princip se u Srbiji promenio i to na osnovu iskustava drugih država koje su na ovom polju ostvarile dobre rezultate. Tek tada je promenjena početna tačka da saobraćajne nesreće nisu samo nužda i nisu slučajne već da se mogu sprečiti, kao i da je bezbednost saobraćaja sistem kojim se može, a i mora upravljati. Tako je i cilj zakona iz 2009. godine bio da se omogući izgradnja sistemskog upravljanja bezbednosti saobraćaja i da se iz jednog stanja kontrolisanog haosa pređe u stanje uređenog sistema“, kaže Okanović.

Prema njegovim rečima, sistem koji je utvrđen zakonom iz 2009. godine podrazumeva pet ključnih oblasti rada.

„Prva je upravljanje bezbednošću od izgradnje institucija i obezbeđivanja finansijskih i pravnih kapaciteta za upravljanje, zatim obezbeđivanje bezbednih puteva, bezbednih vozila, bezbednih učesnika u saobraćaja i delovanje sistema nakon saobraćajnih nezgoda“, kaže Okanović.

Kada je u pitanju prvi stub delovanja, Okanović kaže da je zakonom urađena velika institucionalna reforma, pre svega uspostavljanjem vladinog tela za koordinaciju bezbednosti saobraćaja, kao i formiranjem Agencije za bezbednost saobraćaja i lokalnih tela sa istim zadatkom. Zakon je zaokružen i u pravnom delu, a najviše u finansijskom, kojim je predviđeno da se novac od saobraćajnih kazni sliva u poseban Fond za unapređenje bezbednosti saobraćaja.

Povezane vesti - AUTOMOBIL SE PREPOLOVIO: Dva mladića poginula u udesu u Batajnici

Od donošenja zakona 2009, u Srbiji je od saobraćajnih kazni, prema nezvaničnim informacijama, naplaćeno oko 300 miliona evra. Pitanje je samo da li je sav taj novac otišao za ono za šta je i predviđen zakonom.

Okanović kaže da je prema zakonu predviđeno da da 30 odsto tog novca ide jedinicama lokalne samouprave, 52 odsto Ministarstvu unutrašnjih polova, dok za preostalih 18 procenata nije jasno definisan dalji tok.

„Ali sav taj novac je generalno predviđen za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja. Moto je bio da oni koji su nebezbedni, oni koji krše zakon, plaćanjem kazni finansiraju bezbednost saobraćaja. Problem je, međutim što su se ta sredstva nenamenski koristila, i taj problem postoji i sada“, kaže Okanović.

A onda je zakon pooštren 2018. godine. Ključne promene odnosile su se na drastično pooštravanje kazni prema prekršiocima saobraćajnih propisa.

„Pooštravanje novčanih kazni, kao i uvođenje kaznenih poena je imalo veliki efekat, i ljudi su počeli da vode računa o svom ponašanju u saobraćaja, i vozači i pešaci. To je dovelo da smo posle stalnog porasta broja mrtvih u saobraćajnim nesrećama, a koji je trajao od 2015. do 2018. godine, u 2019. taj broj spustili na nivo iz 2014. godine (534 osobe). Nažalost, to je sve bilo kratkog daha i brzo smo se po pitanju bezbednosti saobraćaja vratili na staro“, kaže Okanović.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…