Hronika
22.12.2019. 07:00
Vojislav Tufegdžić
ZAVISNOST BEZ ZAŠTITE: Prave razmere ilegalne trgovine drogom u Srbiji do danas nisu ustanovljene
Pre punih 15 godina Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju podnela je izveštaj o socijalnim i ekonomskim posledicama trgovine drogama u Srbiji i Crnoj Gori. Cilj izveštaja bio je da ukaže na brojnost i težinu problema koje ilegalna trgovina drogom proizvodi u mladim i krhkim demokratskim društvima. Nažalost, konkretni problemi na koje je ukazao OEBS i dalje su ne samo prisutnu, već izraženiji nego u periodu kada je izveštaj sačinjen, dok su posledice uočljive u gotovo svim segmentima društvenog života zemlje.
Iako se o zloupotrebi narkotika uglavnom barata u okviru tema koje se odnose na mlade, njihovo fizičko i psihičko zdravlje, preambula Političke deklaracije 20. specijalnog zasedanja Generalne skupštine UN posvećenog drogama iz juna 1998. godine pokazuje neuporedivo širu sveobuhvatnost problema:
"Droge uništavaju život i čitava društva, ometaju razvoj i dovode do kriminala. Droge pogađaju sve sektore društva u svim zemljama; zloupotreba droga posebno ugrožava slobodu i razvoj mladih. Droge su velika opasnost po zdravlje i blagostanje celokupnog čovečanstva, nezavisnost država, demokratiju, stabilnost nacija, strukturu društava, kao i dostojanstvo i nadu miliona ljudi i njihovih porodica".
Važna uloga privatnog sektora
Kako bi se postigao viši stepen operativnosti u borbi protiv ilegalne trgovine drogama, jedna od osnovnih preporuka OEBS-a jeste "jačanje nacionalnih, društvenih i političkih institucija, unapređenje vladavine prava i intenziviranje borbe protiv korupcije. Još pre deceniju i po zemlje učesnice OEBS-a pozvane su da, između ostalog, redovno podnose izveštaje o sumnjivim transakcijama od strane banaka, ali i advokatskih firmi i trgovaca nekretninama.
Kao važna tačka na putu ilegalne trgovine drogom između Bliskog istoka i zapadnoevropskih zemalja, Srbija je od nekadašnje teritorije za distribuciju postala i mesto za proizvodnju sintetičkih droga. Zbog pune decenije političke nestabilnosti, ratnih sukoba i nemaštine, naša zemlja je postala i mesto gde je evidentiran značajan porast upotrebe narkotika. Rizično ponašanje, navedeno je u izveštaju, naročito među mladom populacijom, uključujući zloupotrebu droga i alkohola, još više otežavaju faktori poput visoke stope kriminala, opšta apatija i mala očekivanja od društvene zajednice u pogledu uspeha u životu, ekonomski problemi, nestabilnost porodice, odsustvo jasne politike i pravila u školama...
Povezane vesti - Heroin nije umro, i dalje ubija
Pored siromaštva, u kojem je početkom veka živelo gotovo 250.000 porodica u Srbiji, veoma rasprostanjena korupcija predstavljala je jedan od ključnih problema društva, a u dokumentima OEBS-a korupcija je opisana kao pogonsko gorivo nelegalne trgovine. S druge strane, uloga privatnog sektora u sprečavanju ilegalne trgovine drogama je zanemarljiva. Poslovna udruženja, banke, transportne organizacije, a naročito hemijska i farmaceutska industrija u Srbiji, nisu svesne da bi bilo u njihovom vlastitom interesu da prihvate aktivniju ulogu o borbi protiv nelegalne trgovine narkoticima. Kada je u pitanju privatni sektor, neophodan je razvoj opšte baze znanja o ovom problemu. U Srbiji bi, navedeno je u izveštaju, "tek trebalo da se uvidi obim međuzavisnosti i povezanosti ekonomskih, društvenih i političkih faktora i fenomena droge".
Dnevno bar milion evra
Problem ilegalne trgovine na teritoriji Srbije prvi put se pojavio krajem 60-ih godina, a razlog je bio geografski položaj na takozvanom balkanskom putu koji se pretežno koristio za šverc heroina i bio je u punoj meri aktivan do početka 90-ih godina. Zbog međunarodnih sankcija uvedenih protiv tadašnje SR Jugoslavije, šverc heroina se potom u najvećoj meri odvijao drugim rutama. Nakon ukidanja sankcija i ponovnog uspostavljanja normalnih transportnih ruta, balkanski put je ponovo intenziviran.
Na teritoriji Kosova nalaze se velike količine heroina, odakle se švercuje u zemlje Zapadne Evrope gde, zajedno sa turskim i kurdskim grupama kriminalaca, grupe kosovskih Albanaca kontrolišu ilegalno tržište heroina. Kriminalne grupe su takođe aktivne na teritoriji Sandžaka, a pripadnici tih grupa imaju dobre poslovne ili porodične veze u Turskoj.
Povezane vesti - Otrov, razum i druge "sitnice"
Početkom 2000. organizovane grupe kriminalaca pojačale su svoju aktivnost vezanu za šverc kokaina, koji se najčešće prevozi brodovima direktno iz Centralne i Južne Amerike u Srbiju i Crnu Goru, najčešće preko luka Bar i Kotor. Po prispeću u luke, kokain se prema Zapadnoj Evropi transportuje uhodanom balkanskom rutom kojom se švercuje i heroin. Manje količine ove droge se krijumčare avionima.
Ilegalna trgovina i proizvodnja sintetičkih droga donedavno u Srbiji nisu smatrane velikim problemom. Dok su u policijskim izveštajima pominjane samo manje zaplene ekstazija i amfetamina, organizovane kriminalne grupe bavile su se proizvodnjom sintetičkih droga kao visokoprofitabilnom aktivnošću. Uslovi za početak te proizvodnje u Srbiji su bili povoljni - neprecizni propisi i veoma razvijena farmaceutska industrija koja je, zbog krize i drugih unutrašnjih i spoljnih faktora, izgubila svoja tradicionalna tržišta. Nekoliko godina proizvodnja i nelegalna trgovina ovim drogama odvijale su se veoma intenzivno. Tek za vreme policijske akcije u februaru 2003. godine pod nazivom "Beograd", protiv jedne od značajnijih grupa kriminalaca, javnost je upoznata da je otkriveno nekoliko laboratorija za proizvodnju amfetamina. Uhapšeno je desetak pripadnika organizovane kriminalne grupe, a među njima su bili i vlasnici nekoliko zvanično registrovanih farmaceutskih firmi sa sedištem u Srbiji i Crnoj Gori, ali i na Kipru i u SAD. Proizvodnja sintetičkih droga je finansirana preko ovih firmi, a stečeni profit je potom pran kroz druge transakcije.
Istovremeno je evidentiran problem ilegalne trgovine prekursorima, supstancama koje se koriste za proizvodnju opojnih droga i psihoaktivnih supstanci. Međunarodni bord za kontrolu droga INCB, u okviru akcije „Topaz" pokrenutoj 2001. godine, analizirao je situaciju u vezi sa zloupotrebom acetik-anhidrida, utvrdivši veoma zabrinjavajuću činjenicu da je 60 odsto analiziranih uzoraka iz zaplena povezano sa teritorijom i preduzećima iz Srbije i Crne Gore. Zarade u ovom švercu su enormne, jer se na jedan uloženi zaradi 1.000 američkih dolara. Ujedno, kriminalne grupe su vršile i razmenu acetik-anhidrida za heroin.
Najšire korišćena psihoaktivna supstanca u Srbiji je marihuana, koja se gaji praktično na celoj teritoriji, naročito u blizini obala reka i jezera. Naša zemlja je tokom poslednje dve decenije postala i tranzitna ruta za šverc ovde uzgajane marihuane, ali i „albanke", ka Republici Srpskoj, Mađarskoj, Austriji...
Povezane vesti - Seoska ptica rugalica i 77 kilograma heroina
Poseban kuriozitet predstavlja podatak da je od 1997. zaključno sa 2002. godinom broj zaplena narkotika bio u konstantnom porastu, ali je ukupno zaplenjena količina droge, pre svega heroina i kokaina, pa i marihuane, bila sve manja.
U izveštaju OEBS-a se navodi de bi razorne posledice trgovine i zloupotrebe narkotika u svim društvenim segmentima u Srbiji tek trebalo utvrditi. Prema nezvaničnim procenama, na tržištu droge u našoj zemlji dnevno cirkuliše iznos od najmanje milion evra.
Epidemijske razmere
U periodu posle Drugog svetskog rata korisnici droge u Srbiji su uglavnom bili stariji ljudi koji su potajno uzimali opijum. U većini slučajeva pripadali su medicinskim krugovima. U to vreme mnogo veći problem je predstavljao alkoholizam. Socijalne i zdravstvene posledice alkoholizma uočene su još 1955. godine kada je osnovan i prvi Dispanzer za lečenje od alkoholizma.
U većem obimu zloupotreba narkotika javlja se 70-ih godina s pojavom hipi pokreta u svetu. Već 1971. godine u Dispanzer za lečenje od alkoholizma primljeni su i prvi pacijenti s problemom korišćenja droge. Zavod za lečenje od narkomanije osnovan je punih 17 godina kasnije, tek 1987, a šest godina kasnije transformisan je u Institut za bolesti zavisnosti.
Između 1980. i 1988. godine uvedeni su registri u cilju evidentiranja hroničnih masovnih neinfektivnih bolesti, uključujući registar korisnika droge. Međutim, i pored nastojanja da registar praktično počne da funkcioniše, on zapravo nikada nije postao operativan i posle izvesnog vremena je zatvoren. Kada je reč o metodologiji lečenja, bilo je pokušaja da se u Institut uvede metadonska supsticiona terapija. Program je naišao na snažan otpor pojedinih profesionalaca, dok su pojedini lekari koji su počeli da ga primenjuju tretirani gotovo kao kriminalci.
Od početka 90-ih godina beleži se neprekidan porast zloupotrebe droga, a značajno se izmenila i starosna struktura korisnika. Izrazito je porastao broj mladih, naročito adolescenata, srednjoškolaca, ali i učenika osnovnih škola.
Svakodnevna zloupotreba droga među adolescentima je po rasprostanjenosti i učestalosti poprimila razmere epidemije. U studiji pod nazivom "Zdravstveno ponašanje dece školskog uzrasta", pripremljenoj po metodologiji Svetske zdravstvene organizacije, na uzorku od 5.500 dece uzrasta između 11 i 15 godina, navodi se da je šest odsto probalo drogu. U celoj Srbiji je procenat među ovim uzrastom gotovo istovetan, jer je drogu probalo pet odsto. Istraživanje u pet univerzitetskih gradova pokazuje da je drogu iskusilo čak 29 odsto učenika pre navršene 17. godine života.
Ne postoje podaci o broju građana Srbije koji redovno koriste narkotike. Prema nekim procenama, pre 25 godina u Srbiji ih je bilo 30.000, mada je još tada Institut za bolesti zavisnosti navodio da ih je u zemlji između 60.000 i 80.000. Čak i prema nižoj pomenutoj proceni, Srbija je spadala među države s veoma visokim procentom korisnika droge na 100.000 stanovnika.
Kada je metod procene broja narkomana primenjen na Beograd, pokazalo se da postoji zastrašujući broj od 1.230 korisnika droge na 100.000 stanovnika.
Povezane vesti - RASTE NASILJE MEĐU NARKO BANDAMA: U EU droga velike čistoće po istoj ceni
Situaciju komplikuje činjenica da se u Srbiji formalno ne pravi razlika između "eksperimentalnih i rekreativnih korisnika droge" i "problemskih korisnika narkotika". Prema definiciji Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti, eksperimentalno korišćenje podrazumeva uzimanje ilegalne droge samo jednom ili samo nekoliko puta u životu. Ovo ponašanje je obuhvaćeno kategorijom "korišćenje bilo kad tokom životnog veka pojedinca".
Takozvano rekreativno korišćenje droge opisano je kao češća upotreba nedozvoljenih supstanci koji postaju atributi „modernog" načina života, a odnose se uglavnom na marihuanu, ekstazi, LSD. Međutim, postati „rekreativni korisnik droge" znači povećanu verovatnoću da se u budućnosti postane „problemski korisnik droge". Takozvani eksperimentalni i rekreativni korisnici narkotika odavno nisu nova pojava, a posebno ih je puno u zemljama Centralne i Istočne Evrope koje su prošle period tranzicije, u Bugarskoj, Rumuniji. Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji... I među stanovništvom Srbije je zabeleženo njihovo značajno povećanje.
"Problemski korisnici" suštinski predstavljaju mali procenat ukupnog broja stanovništva u bilo kojoj zemlji, ali su oni su žrtve svih štetnih posledica takvog ponašanja - od socijalne i ekonomske bede, preko infektivnih bolesti, do smrtnih ishoda usled predoziranja i drugih uzroka smrti. Heroin, koji se obično smatra najopasnijom i najštetnijom nedozvoljenom drogom, predstavlja narkotik koji "problemski korisnici" u Srbiji najviše upotrebljavaju. Ne postoje pouzdani podaci o broju heroinskih zavisnika u zemlji, ali je izvesno da ih je ukupno više desetina hiljada.
Dobri rezultati lečenja i preventive
U Srbiji ne postoji ni približan broj neophodnih specijalizovanih ustanova koje se bave lečenjem bolesti zavisnosti. Koliko su oni neophodni, ilustruje podatak da je samo tokom prvih 15 godina postojanja u Institutu za bolesti zavisnosti u Beogradu na lečenju bilo više od 6.000 pacijenata.
Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...
Komentari
