INTERVJU, INGEBORG OFSTHUS, GENERALNA DIREKTORKA TELENORA SRBIJA: Nastavljamo da širimo mrežu u Srbiji

Drago nam je što vidimo da je digitalizacija visoko na agendi Vlade Srbije. Kao velikom stranom investitoru, bitno nam je da imamo predvidivo poslovno okruženje i da institucije države budu otvorene da čuju naše mišljenje i iskustva s drugih tržišta

Nedugo pošto su Telenor i bugarski investicioni fond „River Stiks kapital" potpisali ugovor o strateškom partnerstvu prema kojem bi ovaj fond postao vlasnik 85 odsto udela u Telenor banci, u javnosti je podgrejana priča još iz juna meseca kako je i sam Telenor na prodaju. Kao potencijalni kupac, tada je pominjana kompanija SBB, odnosno američki investicioni fond KKR, koji stoji iza ove kablovske kompanije. Na pitanje da li je prodaja Telenora u planu, da li je prodaja Telenor banke samo uvod u tu transakciju, odnosno da li je do norveške kompanije koja već 11 godina posluje u Srbiji stigla takva ponuda iz KKR, u Telenoru, međutim, ne žele da komentarišu jer takva je, kako za „Ekspres" kaže Ingeborg Ofsthus, generalna direktora Telenora Srbija, politika kompanije.
- U Telenor grupi nikada ne komentarišemo nezvanične informacije ili glasine koje se odnose na promenu vlasničke strukture ili na bilo koju drugu stratešku promenu na tržištima na kojima poslujemo. Ovo je naša politika, koja se odnosi i na Srbiju - kaže Ofsthusova u razgovoru za „Ekspres".
Zašto ste prodali Telenor banku?
- Potpisali smo ugovor o strateškom partnerstvu, ali čekamo zvaničan odgovor regulatornih tela, što je najvažniji korak. Prema ugovoru, partner će preuzeti 85 odsto, dok Telenor zadržava 15 odsto udela u vlasništvu banke. Mi ovo zaista vidimo kao strateško partnerstvo. Mislim da smo do sada promenili bankarstvo u Srbiji. Imamo 330.000 korisnika, a većina ih koristi i bankarske i telekomunikacione usluge. Verujemo u kombinaciju tih usluga. Ali želimo više. Dug je put rasta pred Telenor bankom. Želeli smo da nam se priključi strateški partner sa svojom ekspertizom i sredstvima kako bismo nastavili to putovanje. To ne znači da prekidamo vezu s Telenor bankom, već verujemo da je pred nama sledeća faza razvoja. Finansijske usluge su oblast u kojoj još učimo i verujemo da su nam potrebne dodatne veštine u narednoj fazi.
Kako će to uticati na korisnike Telenor banke?
- Verujem da će uticaj biti pozitivan. Mi smo, pre svega, posvećeni našim korisnicima. Oni imaju depozite i kredite kod nas. Nastavićemo da razvijamo naše usluge i aplikaciju, koja je postala veoma popularna. Verujem da ćemo, kako budemo rasli, videti sve više novih proizvoda, da ćemo imati korist od ekspertize partnera i priliku da ojačamo saradnju s Telenor bankom. Verujem da će ona imati pozitivan efekat na korisnike, ali prvo treba da sačekamo zvaničan odgovor Narodne banke Srbije. U međuvremenu, banka ide punom parom napred i svaki dan radi na novinama.
Koji su planovi Telenora za Srbiju u budućnosti, a koja su najveća dostignuća u poslednjih 10-11 godina?
- Posle 11 godina u Srbiji, nalazimo se na početku nove dekade. Mi uvek više volimo da govorimo o budućnosti nego o prošlosti. Mislim da smo u dobroj poziciji. Pre 11 godina smo, uz veliku podršku Telenora, koji posluje globalno, došli u zemlju u kojoj su korisnici željni telekomunikacionih usluga, koji su veoma tehnološki napredni i u kojoj su ljudi izuzetno talentovani, što nam je omogućilo da izgradimo uspešnu kompaniju.
Mislite da su talentovani u smislu da su dobri radnici za sektor telekomunikacija?
- Da, uvek ističem da su, osim korisnika, talentovani ljudi u Srbiji najveće bogatstvo. Posle 11 godina imamo više od tri miliona korisnika, koji su veoma okrenuti internetu. Više od polovine mobilnog interneta u Srbiji ide kroz našu mrežu. To je najveća mobilna internet mreža u zemlji, a naši korisnici stalno traže nove servise. Tu je i Telenor banka sa više od 300.000 korisnika. Samo uvođenje mobilnog bankarstva u Srbiju jedno je od naših najvećih dostignuća. Potrebe korisnika nikada ne prestaju da rastu. Oni stalno žele više. Mi moramo da nastavimo da investiramo i da gradimo našu mrežu kako bismo izašli u susret njihovim zahtevima.
A koji su njihovi zahtevi?
- Korisnici žele da nesmetano koriste sve servise, gde god da su, u svakoj sobi stana, vikendom, na putu... Bilo je relativno jednostavno omogućiti im da razgovaraju, ali za gledanje video-materijala visoke rezolucije potrebno je mnogo posla i investicija. Ponosimo smo onim što smo do sada postigli, ali ne smemo da stanemo. Trka se nastavlja svakog dana. Ne brine me konkurencija, već želje naših korisnika. A oni hoće internet.

To ne znači da prekidamo vezu s Telenor bankom, već verujemo da je pred nama sledeća faza razvoja. Finansijske usluge su oblast u kojoj još učimo i verujemo da su nam potrebne dodatne veštine u narednoj fazi

Mobilni internet postaje najvažniji deo usluga Telenora.
- Da, postaje sve važniji. Postaje osnova celokupne komunikacije. Korisnike sve više zanima zabava do koje mogu da dođu na mobilnom telefonu, koji, osim toga, omogućava razmenu informacija i znanja. Mobilni internet određuje i način na koji komuniciramo s našim korisnicima. Ranije smo s njima razgovarali preko kontakt-centra i u prodavnicama. A sada ih sve više koristi mobilni telefon, odnosno mobilne aplikacije kako bi obaveze završili iz kuće, sedeći na kauču. Bez mobilnog interneta, to nije moguće. To znači da ćemo investirati u razvoj digitalnih servisa i kapaciteta kako bismo omogućili što jednostavniju komunikaciju s našim korisnicima, i u digitalni talenat.
Koliki se nivo investicija očekuje kako biste ostvarili sve vaše planove?
- Nije tako jednostavno dati konkretne sume za naredne godine, ali vidimo da potreba za investicijama ne jenjava. Moramo da proširimo mrežu kako bismo ispunili očekivanja korisnika. Kad je u pitanju mobilna mreža, nikada ne možete da kažete da ste završili posao. Kad završite s jednom tehnologijom, dolazi nova. Sada razvijamo 4G, a da bismo imali dovoljno kapaciteta i brzine, uveli smo i 4G plus. U narednih nekoliko godina doći će i 5G. To je ono što je zabavno u ovom poslu. Nikada ne stajete. A oni koji pokreću sve, to su naši korisnici. Jer drugačija je mreža potrebna kako biste nekome nesmetano poslali HD video od one da biste telefonirali s prijateljima.
Kakvi su uslovi poslovanja na tržištu telekomunikacija u Srbiji?
- Tržište je dinamično, konkurencija je žestoka, ali se menja. Ne takmičimo se više samo s lokalnim kompanijama, već imamo i „Viber", „WhatsApp"... Mnogo je međunarodnih igrača koji bi svoje usluge da ponude na našem terenu. Ta promena konkurencije ima velikog uticaja na nas. I treba da ima. Tera nas da radimo drugačije u odnosu na to kako smo radili prethodnih 10 godina kako bismo ostali uspešni. Menjamo se kako bismo se takmičili i s globalnim igračima. Znamo naše korisnike i njihove potrebe. Verujem da među nama postoji poverenje na koje možemo da računamo u periodu transformacije koji je pred nama.
Globalni igrači nude neke besplatne usluge, koje mobilni operateri inače naplaćuju. Pretpostavljam da je to veliki problem.
- Oni obezbeđuju usluge koje korisnici doživljavaju kao besplatne, ali i za njihovo korišćenje neophodan je internet. To je izazov za telekomunikaciono tržište jer predstavlja pritisak na prihode, a mi i dalje moramo da investiramo. To je, verujem, izazov za celu industriju, globalno. Ako koristimo sve više besplatnih usluga, a u isto vreme treba da investiramo sve više zbog potreba razvoja mobilnog interneta, onda je to izazov za profitabilnost i zdravo poslovanje.
Treba naći novac za investicije.
- Da, a ako tražite novac za investicije, želite da vam se taj novac i vrati. Moramo da razumemo kako da investiramo pametnije, kako da menjamo tehnologiju i da nađemo nove modele rada ukoliko želimo da održimo zdrav nivo poslovanja. To je i razlog zbog čega se menjamo u svim oblastima - u interakciji s korisnicima, u načinu na koji planiramo da unapredimo mrežu, kako da uradimo više i pametnije. S druge strane, drago nam je što vidimo da je digitalizacija visoko na agendi Vlade Republike Srbije. Kao velikom stranom investitoru, bitno nam je da imamo predvidivo poslovno okruženje i da institucije države budu otvorene da čuju naše mišljenje i iskustva s drugih tržišta.
Prema poslednjem izveštaju RATEL-a, Telenor ima najveću pokrivenost stanovništva i teritorije Srbije, mada nema i najveći broj baznih stanica.
- Srećni smo i ponosni zbog takvog izveštaja, koji potvrđuje da se uporan rad isplati. Više od 90 odsto populacije ima pristup 4G signalu, a 60 odsto teritorije je pokriveno signalom mobilne telefonije. Ali tu nije kraj. Prvi cilj je da omogućimo da gde god da imate telefonski signal, imate i 4G. Imali smo veliku prednost jer smo raširili mobilnu 3G mrežu po Srbiji, što nam je omogućilo da lakše razvijemo 4G. Sigurna sam da će naredni izveštaji RATEL-a biti interesantni za čitanje.

RATEL tokom septembra i oktobra planira i uporedno merenje i analizu kvaliteta usluga mobilnih operatora u Srbiji. Rezultati merenja i analize biće poznati u decembru. Šta očekujete da ti podaci pokažu?
- Očekujem dobre rezultate. Kad ste u fazi razvoja, stvari se menjaju iz nedelje u nedelju. Ima oblasti gde sve savršeno funkcioniše i onih na kojima morate dodatno da radite. Testiranje mreže na fer način je dobro za građane Srbije. Dobro je da imaju takvu informaciju. Vi želite da servisi rade tamo gde se trenutno nalazite i da imaju određeni kvalitet. Sigurna sam i da će očekivanja korisnika u pogledu kvaliteta i brzine usluge biti sve veća. Za dve godine vi ćete i dalje želeti dobar signal iako ćete sve više zavisiti od mobilnog interneta. Ključno je definisati koji su to najrelevantniji parametri kvaliteta za korisnike i na to se fokusirati. A ono što je relevantno u 2017. godini možda neće na isti način biti relevantno i u 2020.
Možete li da pretpostavite šta će to biti relevantno 2020. godine?
- Tada će svi koristiti internet. Izgradnja kapaciteta koji će moći da podrži više korisnika na istom mestu sa istim zahtevima da, recimo, skinu neki HD video, veoma je zahtevan posao. Neki korisnici su i dalje na 2G, neki na 3G, neki na 4G mreži. Mnogi ljudi još nemaju SIM karticu ili telefon koji podržava 4G mrežu. Ona je još prilično neopterećena. Ali kad budete imali veliki broj ljudi koji, recimo, sede na Novom Beogradu i pokušavaju da skinu neki video-snimak, naš će zadatak biti da imaju podjednako dobro iskustvo kao do sada. To je veliki izazov za inženjere.
Telenor fondacija slavi 10 godina postojanja. Koja su njena najveća dostignuća?
- Radili smo na 150 projekata sa više od 200 partnera. Sada se fokusiramo sve više na aktivnosti koje su povezane s našim osnovnim poslom. Pitanje kako pretvoriti internet u bezbedno mesto za decu je veoma povezano s našom osnovnom delatnošću. Ali istovremeno predstavlja obavezu. Radimo sa zajednicom gluvih i nagluvih osoba jer naše znanje i tehnologije možemo da iskoristimo kako bismo im olakšali svakodnevni život. Oni nas takođe inspirišu svojim idejama. Radimo i s populacijom Roma, podržavamo odlazak njihove dece u školu, želimo da napravimo bitnu razliku, neki pomak... Ne želimo da radimo na 50.000 projekta, već na manjem broju većih programa koji će zaista dati konkretan rezultat. Istovremeno, Srbija je bila inspiracija za Telenor grupu da u još nekim zemljama pokrene saradnju sa Unicefom, i na to smo zaista ponosni.

BEZBEDAN INTERNET ZA CELU PORODICU

Bezbednost na internetu je jedno od najvećih pitanja ovog vremena, naročito kada su u pitanju deca. To je neodvojivo od mobilnih telefona. Šta Telenor radi na tom planu?
- Mi gradimo „puteve" i želimo da izbegnemo „saobraćajne nesreće" na njima. Ali velika odgovornost je i na „vozačima" iako i mi kao „graditelji" puteva imamo odgovornost. Pitanjem bezbednosti dece na internetu bavimo se godinama, i intenzivno radimo sa Unicefom. Danas deca rano dolaze u kontakt sa internetom, mnoga čak i pre šeste godine života. To je toliko rano da roditelji često ne znaju šta se dešava, a ni u školi ne znaju kako da se postave prema tome. Pripremamo novi, dve godine dug program sa Unicefom pod nazivom „Bezbedan internet za celu porodicu". Namera nam je da dođemo kod 100.000 roditelja i 2.000 nastavnika da im pomognemo da priđu deci po tom pitanju. Jer pitanje šta si radio na internetu treba da bude podjednako često i važno kao i ono kako je bilo u školi, na igralištu... Moramo da naučimo decu šta je ispravno ponašanje, kako da se ponašaju kada dođu do sadržaja koji je za njih uznemirujuć... Internet nudi mnoge sjajne mogućnosti, ali ima i mnogo loših stvari, i zato želimo da zaštitimo našu decu. Roditelji i učitelji u osnovnim školama moraju da nauče kako da na pravi način odgovore na takva pitanja. Jer ta pitanja neće nestati. S razvojem tehnologija, deca će imati sve više pristupa internetu, i mi moramo da budemo sigurni da će to biti nešto što će im koristiti, a ne nešto što će pred njih stavljati izazove. Ovo je prioritet naših aktivnosti u Telenor fondaciji.