NA MENI JE DA ISPUNIM OČEKIVANJA I NE IZNEVERIM POVERENJE

O rezultatima rada NBS sa mnom na čelu treba da govore oni za čiji rad su značajni niska i stabilna inflacija, relativna stabilnost kursa, stabilnost finansijskog sistema koje smo uspeli da uspostavimo i očuvamo

I predsednik Srbije i šef stranke me odlično poznaju. Znaju za moju upornost i tvrdoglavost. Spremna sam da sučeljavam argumente, ali ne i da pristajem na pritiske i ucene. Ponavljam, nisam neko ko pristaje da svoje uverenje i stručnost stavi u drugi plan da bi ostao na funkciji, izjavila je Jorgovanka Tabaković u svom prvom intervjuu nakon izbora za guvernera Narodne banke Srbije, i prema oceni bankara i svojih partijskih kolega održala reč do isteka svog šestogodišnjeg mandata. Za guvernera je izabrana 6. avgusta 2012. godine, simbolično na Dan rudara Srbije, i rudarski nastavila da sprovodi kredibilnu monetarnu politiku i sačuvala kredibilitet Narodne banke Srbije kao nezavisne i samostalne institucije. Nije primala naloge za rad od Skupštine Srbije, nije dozvolila ucene političara i tajkuna. I najvažnije - nije dozvolila štampanje novca, a inflacija je spuštena s dvocifrenih nivoa na nivo uporediv sa evropskim zemljama.

Za dva meseca Jorgovanki Tabaković ističe prvi mandat na čelu NBS, i nema sumnje da će i u narednih šest godina ostati na toj poziciji.

U ekskluzivnom intervjuu za nedeljnik „Ekspres“, Tabakovićeva govori o kursu dinara, aranžmanu sa MMF-om, stambenim kreditima, „kiparskim parama“, stranim investicijama, inflaciji, o tome koliko su strane banke iznele deviza iz Srbije...

Nedavno je agencija Blumberg pohvalila srpski dinar kao drugu najbolju valutu sveta. Šta to konkretno znači?

- Ova vest stigla je kao još jedna potvrda da je monetarna politika koju smo vodili u poslednjih skoro šest godina bila u najboljem interesu građana i privrede. O tome ilustrativno svedoči činjenica da sam 2012, kad sam do­šla na mesto guvernera, dinar zatekla kao četvrtu najgoru valutu. Ako me pitate šta ova pohvala konkretno znači, to znači da je na­ša zemlja u prethodnih nekoliko godina uspela da znatno poboljša stanje ekonomije: inflacija je niska, očuvana je stabilnost finansijskog sistema, sprovedena uspešna fiskalna konsolidacija, pove­ćan je kreditni rejting, znatno smanjena premija rizika, a uspešno je završen i aran­ žman sa MMF-om. Svi ovi rezultati doprineli su tome da Srbija postane zemlja privla­čna za investitore i da to bude jedan od osnovnih faktora koji su uslovili jačanje naše valute i njen plasman u sam vrh najboljih.

Kakva su Vaša očekivanja u pogledu kretanja kursa dinara u narednom periodu?

- Očekujem da će povoljna makroekonomska situacija u zemlji i dalje doprinositi stabilnim kretanjima na deviznom tržištu. Ta kretanja su pod uticajem velikog broja faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja čije efekte je veoma teško predvideti. Ipak, očekujem da se pojačano poverenje investitora za dugoročno ulaganje u na­ šu zemlju nastavi jer imamo obezbeđenu političku i finansijsku stabilnost, inflaciju na niskom i stabilnom nivou, znatno smanjenje problematičnih kredita, uspešnu fiskalnu konsolidaciju i smanjenje javnog duga. Međunarodno okruženje uvek može biti izvor rizika. Međutim, upravo znatno poboljšani makroekonomski pokazatelji Srbije u prethodnom periodu pove­ćavaju otpornost naše ekonomije na spoljne šokove.

Da li sadašnji kurs smanjuje izvoz i zaposlenost? Mnogi izvoznici smatraju da su rast izvoza i veći devizni priliv jedini trajni izvori koji garantuju stabilizaciju kursa dinara.

- Na takve tvrdnje jedini mogući odgovor je sledeći: uticaj realnog kursa na izvoz i uvoz Srbije ne bi opravdao vođenje politike kursa sa ciljem poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa. I sama činjenica da brojni izvozni proizvodi u sebi sadrže visoku uvoznu komponentu govori u prilog relativno malog uticaja kursa na cenovnu konkurentnost na međunarodnom tržištu. Konkurentnost treba graditi pre svega na racionalizaciji troškova i pove­ćanju produktivnosti. Svedoci smo i da izvoz beleži dvocifrene stope rasta i u prošloj godini, a na njegovu održivost ukazuju pojačana proizvodna i geografska raznovrsnost, pa nikako ne bih mogla da se složim da sadašnji kurs smanjuje izvoz i zaposlenost.

Već petu godinu zaredom inflacija u Srbiji je niska i stabilna. Međutim, malo je nelogično da je kurs evra pao na 117,5 dinara, a da cene ipak rastu ili da stoje u mestu.

- Mi očekujemo da će i do kraja godine, ali i u naredne dve godine, inflacija u Srbiji ostati niska i stabilna. Pritom očekujemo da se do kraja ove godine inflacija kreće u granicama cilja od 1,5 do 4,5 odsto, i bliže njegovoj donjoj granici. Fenomen o kojem govorite - da se kretanje kursa odražava na cene samo kada one rastu ima veze s trgovačkim maržama i ne dešava se samo u našoj zemlji. NBS nastoji da, iako nije nadležna za taj problem, samim ukazivanjem na njega pomogne u njegovom rešavanju. Ono za šta jesmo nadležni jeste da inflaciju i dalje održavamo niskom i stabilnom, i tako ne dozvolimo ugrožavanje kupovne moći i standarda naših građana.

Koliki priliv stranih direktnih investicija očekujete u ovoj godini?

- Za ovu godinu mi smo projektovali neto priliv stranih direktnih investicija od oko 2,6 milijardi evra, i čak i pri tako obazrivoj prognozi to će premašiti iznos koji smo imali u prošloj godini. Ako posmatramo prvo tromesečje, neto priliv SDI bio je oko 570 miliona evra, što znači da smo imali rast od oko dva odsto. Bilo bi dobro reći da je uticaj koje su SDI imale na ekonomski i spoljnotrgovinski aktivnost očigledan, pošto su upravo oblasti koje su zabeležile najveći priliv dale i najveći doprinos rastu srpskog izvoza: auto-industrija, farmaceutska i hemijska industrija, proizvodnja tekstila i osnovnih metala.

Kakva su Vaša očekivanja u vezi sa kretanjem kamata na kredite i rastom kreditne aktivnosti?

- Pad kamatnih stopa na kredite u dinarima u proteklom periodu bio je pre svega rezultat ublažavanja monetarne politike NBS, a postoje uslovi da se takav trend i nastavi. Napomenuću samo da je kamata na novoodobrene dinarske kredite u martu bila 9,2 odsto i niža je za 9,8 procentnih poena u odnosu na septembar 2013, kada je i započet pad kamata. Kada je reč o kreditima u evrima, kamatne stope su niže za 4,1 procentni poen. Osim ublažavanja monetarne politike, padu kamatnih stopa, i u slučaju dinarskih i u slučaju kredita u evrima, doprinela je i pojačana konkurencija između banaka. Ekonomski ambijent u zemlji povoljan je za dalji rast kreditne aktivnosti, posebno imajući u vidu da je obim zaduženosti privrede i stanovništva u Srbiji i dalje ispod proseka regiona. Rast kreditne aktivnosti nastavljen je i u 2018. i ubrzan je na 7,5 odsto, a očekujemo da će se nastaviti i u narednom periodu.

Da li ostajete pri projekciji od 3,5 odsto privrednog rasta i na osnovu čega očekujete rast?

- Privredni rast od 4,5 odsto u prvom tromesečju ove godine nadmašio je na­ šu projekciju, ali mi za sada nismo menjali našu projekciju rasta BDP-a od 3,5 odsto. Postoje izgledi da bi rast mogao da bude i viši, na šta ukazuje izuzetno visok rast građevinarstva i uvoza opreme. Za sigurnije prognoze trebalo bi sačekati pouzdanije procene ovogodišnje poljoprivredne sezone, kao i projekcije ekonomskih kretanja u evrozoni. Do tada mi ostajemo konzervativni, uz ocenu da su kretanja izuzetno povoljna i da će ove godine biti zabeležen najviši rast u poslednjoj deceniji, kao i da su prisutni rizici naviše u pogledu stope rasta u ovoj godini.

Koliko u ovom trenutku iznose problematični krediti u bankarskom sektoru? Znamo da su u padu, a da li će taj trend biti nastavljen?

- Prostor za njihov dalji pad svakako postoji, i mi to i očekujemo. Tome će doprinositi dalji oporavak kreditne aktivnosti, niske kamatne stope u zoni evra, konkurencija između banaka, očekivano ubrzanje domaće ekonomske aktivnosti i oporavak tržišta rada, ali i nastavak aktivnosti banaka na čišćenju bilansa i dalje smanjenje iznosa problematič­ nih kredita (NPL). Podsetila bih da je za nešto više od dve i po godine, otkako je usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita, iznos NPL zahvaljuju­ ći aktivnostima NBS i Vlade više nego prepolovljen, a učešće ovih kredita u ukupnim kreditima je sniženo za 13,2 procentna poena, na 9,2 odsto u martu, što je ispod pretkriznog nivoa.

Zašto su dinarski stambeni krediti i dalje skupi? Da li komercijalne banke ne veruju u opstanak stabilnog kursa dinara?

- Ja bih rekla da su činjenicom da su još 2016. godine u svoju ponudu stambenih kredita uvrstile dugoro­ čne dinarske kredite, banke upravo pokazale da veruju u stabilnost i predvidivost politike koju vodimo, a time svakako i u relativnu stabilnost kursa dinara. Već dve godine banke nude i odobravaju dinarske stambene kredite po kamatnoj stopi ispod pet odsto, a pod tim uslovima do pre nekoliko godina bili su odobravani stambeni krediti u evrima.

Zašto je Srbija jedna od retkih zemalja koja nije donela zakon o konverziji kredita indeksiranih u švajcarskim francima u doma­ ću valutu. Na stotine porodica je ostalo bez imovine jer nisu mogle da otplaćuju te kredite pod izuzetno nepovoljnim uslovima.

- Kao što znate, da bi građanima olakšala otplatu ovih kredita, NBS je u februaru 2015. godine donela odluku koja predviđa četiri modela za olakšanje otplate tih kredita. Sve banke koje u portfoliju imaju stambene kredite u švajcarskim francima ponudile su korisnicima te modele. Imajući u vidu da je iznos tih kredita smanjen, može se zaključiti da su preduzete mere imale efekta. NBS je pre toga više puta upozoravala na rizičnost zaduživanja u švajcarskim francima. Međutim, pri donošenju odluka o uzimanju stambenih kredita u švajcarcima građani su se tada rukovodili interesom, odnosno znatno nižom kamatnom stopom.

Nedavno ste razgovarali s misijom MMF-a. Da li je definisan nastavak saradnje? Treba li Srbiji novi aranžman?

- Prethodni aranžman završen je s rezultatima koji su bili iznad očekivanja, a mnogi bi rekli i da Srbija može da posluži kao primer uspešnog aranžmana. S predstavnicima MMF-a uspostavili smo partnerske odnose, što znači da smo prihvatali samo one obaveze koje su bile usmerene na korist naše države i građana. Novi aranžman, kao ni do sada, Srbiji ne treba zbog novca jer smo našu ekonomiju u prethodnom periodu učinili otpornijom na potencijalne spoljne šokove i imamo odgovarajući nivo deviznih rezervi. Međutim, ti razgovori i ocene MMF-a mogli bi, kao i u prethodnom periodu, da pomognu u očuvanju makroekonomske stabilnosti, nastavku započetih projekata i reformi, kao i da budu svojevrsna potvrda kvaliteta naše ekonomije u očima investitora.

NBS poslednjih godina veliku pažnju posvećuje razvoju inovativnih načina plaćanja. Kakvi su dalji planovi u tom pogledu?

- Sa željom da našim gra- đanima obezbedimo najmoderniji način plaćanja koji postoji u svetu, sredinom prošle godine pokrenuli smo uspostavljanje platnog sistema za instant plaćanja. U pitanju je infrastruktura za bezgotovinska plaćanja koja će korisnicima omogućiti trenutnu potvrdu o dostupnosti novčanih sredstava, kao i o izvršenju transakcije, i trenutnu dostupnost sredstava kod primaoca plaćanja. Planirano je da taj platni sistem zapo- čne s radom krajem oktobra ove godine, kao i da sve banke učestvuju u njemu, a za korisnike će to značiti plaćanje i prijem sredstava 24/7/365 uz trenutnu raspoloživost sredstava, omogućavanje hitnih plaćanja u bilo koje vreme...

Kako komentarišete to što stečaj četiri domaće banke traje već 17 godina?

Prema nekim procenama ti stečajevi su nas koštali oko sto miliona evra. - Priča o nečemu što ne možemo da promenimo je suvišna. Treba sada činiti sve da nam se takve stvari ne ponavljaju. To je istorija, „voda ispod mosta“, a na nama je sada da saniramo posledice. Mi smo postigli ozbiljne rezultate na ubrzavanju postupaka naplate iz stečaja ovih banaka, a zakonski gledano funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika u tim bankama obavlja Agencija za osiguranje depozita.

Da li smatrate da Beobanku, Jugobanku, Investbanku i Beogradsku banku nije ni trebalo gasiti jer one nisu bile gubitaši, s obzirom na imovinu i potraživanja kojima su raspolagale?

- Te banke imale su znatna potraživanja koja nisu mogla da naplate od klijenata gubitaša, pa su na osnovu tada važećih zakona bili ispunjeni svi uslovi za otvaranje ste- čajnog postupka. U ovim konkretnim predmetima u potpunosti je poštovana zakonom utvrđena procedura iz nadležnosti NBS. Treba reći i da poslovanje banke sa iskazanim gubitkom, kao izolovana činjenica, nije automatski kriterijum za oduzimanje dozvole za rad, kao što ni poslovanje banke sa iskazanim dobitkom ne znači da banci ne može biti oduzeta dozvola za rad ako su ispunjeni drugi kriterijumi.

Profit banaka u prošloj godini je iznosio više od 500 miliona evra. Da li su banke u obavezi da reinvestiraju u Srbiji?

- Nigde u svetu banke nemaju obavezu da svoju dobit reinvestiraju u zemlji u kojoj rade. Njihova obaveza je da obezbede dobit svojim osnivačima. Odluka o reinvestiranju dobiti zavisi od interesa akcionara i dugoročne strategije banke o prisustvu na srpskom tržištu. Postignuta makroekonomska stabilnost, niska inflacija i stabilnost finansijskog sektora daju osnova za očekivanja da će postojeći investitori u srpskom bankarskom sistemu biti zadržani i da će se zahvaljujući povoljnom ambijentu stvoriti mogućnost za dolazak novih, bonitetnih stranih investitora.

Koliko su banke u proteklih 17 godina iznele novca od profita iz Srbije?

- NBS raspolaže podacima o isplatama bankarskog sektora po osnovu dividendi stranim vlasnicima od oktobra 2002. godine, odnosno od uvođenja elektronskog na- čina dostavljanja podataka o platnom prometu sa inostranstvom. Od tada do 2018. godine banke su stranim vlasnicima po osnovu dividendi isplatile neznatno više od 600 miliona evra.

Neke banke najavljuju odlazak iz Srbije. Kakva je to poruka?

- Činjenica da za naše tržište interesovanje pokazuju veliki i ozbiljni igrači govori da je bankarski sektor Srbije i dalje atraktivan za ulaganja. Neki kao što su grčke banke nerado odlaze sa srpskog trži- šta plaćajući ceh odluka ukupne ekonomske politike svoje države. Akcionarska struktura banaka se, kako na svetskom, tako i na domaćem bankarskom tržištu, menja pod uticajem brojnih činilaca. Tehnološki napredak i ekonomska kretanja u svetu uslovljavaju promenu vlasničkih struktura banaka. Mi u tome nemamo pasivnu ulogu, već u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima nadziremo statusne promene i donosimo odluke o zahtevima za sticanje vlasništva u banci. Te promene dozvoljene su pod propisanim uslovima, koji se odnose i na njihovu ekonomsku opravdanost, ali se posebno uzima u obzir da nemaju negativne posledice na stabilnost finansijskog tržišta.

Da li bi bilo neophodno da u Srbiji postoji jedna velika državna razvojna banka?

- Ideja o osnivanju razvojnih specijalizovanih institucija, kao što su razvojne nacionalne banke, fondovi, agencije... nije nova, niti se to pitanje prvi put pokreće u našoj javnosti. To pitanje je aktuelno uvek kada se razmatraju efikasnost i racionalno korišćenje državnih fondova za razvojne programe i strateški važne projekte. Ali je to pre svega pitanje izvora kapitala, strategije i poslovne politike, upravljanja i sagledavanja svih prednosti, ali i rizika i iskustva, našeg i iz okru- ženja. Tek nakon jedne takve ozbiljne analize moglo bi da se govori o optimalnom rešenju.

Svojevremeno je bivši guverner i ministar finansija Mlađan Dinkić obilazio Kipar u potrazi za nestalim milijardama iz vremena režima Slobodana Miloševića. Da li se sada, posle 18 godina, zna nešto o sudbini tog novca?

- Ponekad deluje kao da svi čine sve da se o sudbini tog novca zna sve manje. Mnogi misle da znaju sve. Sigurno je jedino da nema savršene pljačke. Mnogo je avionskih karata kupljeno, mnogo je putnika išlo za Kipar, što s nalogom nadležnih, što samoinicijativno, a da li će taj Gordijev čvor jednog dana biti razvezan i nešto od tog novca stići u budžet, pitanje je. NBS čini sve da deo za koji je direktno nadležna povrati, ali to je samo deo onoga što se kolokvijalno naziva „kiparske pare“.

Priča se da ste Vi jedina osoba na čiji rad političari nemaju uticaja. Da li je bilo pokušaja Aleksandra Vučića ili ranije Tomislava Nikolića da od Vas zahtevaju nešto što se kosilo s Vašim principima i programom guvernera?

-Bilo bi to apsurdno! Saradnja sa Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem zasnovana je na poverenju i istim vrednostima: rad u najboljim interesima građana i države. Na meni je da ispunim očekivanja i ne izneverim poverenje. Po definiciji, pozicija NBS i funkcija guvernera podrazumevaju nezavisnost, ali za mene to nije stvar forme, već i suština našeg rada. Međutim, ne može se pod nezavisnošću smatrati izolovanost od interesa građana i države.

Uskoro Vam ističe šestogodišnji mandat. Kako biste ukratko sumirali Vaš učinak na čelu NBS?

- To nije pitanje za mene. O rezultatima rada NBS sa mnom na čelu treba da govore oni za čiji rad su značajni niska i stabilna inflacija, relativna stabilnost kursa, stabilnost finansijskog sistema koje smo uspeli da uspostavimo i očuvamo. Samopromocija nikada nije bila moj stil, osim što sam uvek stajala iza svojih stavova, mišljenja, odluka i rezultata. Ono što volim da naglasim jeste da su ti rezultati ostvareni s timom mladih ljudi u NBS, a kvalitet tog tima i način na koji se borimo za rezultat Srbije smatram svojim najvećim uspehom.

Da li ćete ostati na čelu NBS? Predsednik Vučić je rekao da ćete o tome samo Vi odlučivati.

- Izjava predsednika Vučića da nije ni razmišljao o promeni na mestu guvernera za mene je priznanje i dokaz mog ispravnog postupanja na toj poziciji. Istovremeno, nastavak te rečenice - da ću ostati na toj funkciji ukoliko to budem želela - govori o prirodi Aleksandra Vučića, da nije čovek koji naređuje ili daje naloge, već koji pruža pravo izbora. Kao što sam i ranije rekla, dok god imam njegovu podršku da nastavimo započeti rad na zajedničkim ciljevima, imaću volje da radim ovaj posao koji doživljavam kao trajni izazov.

Kolika je plata guvernera, a kolika viceguvernera NBS?

- Plate guvernera i viceguvernera NBS jesu velike u odnosu na neke druge plate, ali su i dalje niže od plata zaposlenih u finansijskim institucijama nad čijim poslovanjem Narodna banka vrši nadzor. Ako već govorimo o toj temi, podsetila bih vas da je NBS institucija koja se ne finansira iz budžeta, već svoje rashode pokriva iz prihoda koje ostvari, a zajednički cilj svih nas trebalo bi da bude da stvaramo uslove da plate svih zaposlenih u našoj državi rastu.

Koliko je ljudi zaposleno u NBS i koliko iznosi prosečna plata?

- Čini mi se da malo ljudi u Srbiji zna koliko su brojne nadležnosti koje ima Narodna banka. Pored vođenja monetarne politike kao osnovne funkcije, valjalo bi podsetiti da NBS ima i brojne operativne funkcije, među kojima su supervizija čitavog finansijskog sistema: banaka, osiguravajućih i lizing kuća, dobrovoljnih penzijskih fondova, zatim poslovi s gotovinom, snabdevanje novcem, štampanje novčanica, proizvodnja kovanog novca, operacije vezane za platni sistem države... Upravo ove operativne funkcije i zahtevaju najveći broj zaposlenih. Mi te podatke o broju zaposlenih, kao i o prosečnim platama u NBS, transparentno objavljujemo i ažuriramo na svom sajtu.

Imamo 10,4 milijarde evra

Koliko iznose devizne rezerve NBS? - Devizne rezerve kao važan činilac ekonomske odbrane svake zemlje u proteklih pet i po godina su ne samo sačuvane već i uvećane, i to u vrlo turbulentnim međunarodnim okolnostima, koje su podrazumevale i Bregzit, grč- ku krizu, promene cena sirovina i energenata, nepredvidivo izlaženje stranaca iz domaćih hartija od vrednosti, nepovoljne vremenske uslove u samoj zemlji... Prema na- šim poslednjim podacima, devizne rezerve NBS su na kraju aprila iznosile 10,4 milijarde evra, i u tom mesecu porasle su za 194,4 miliona evra. Pritom najveće povećanje bilo je zahvaljujući intervencijama NBS na domaćem deviznom tržištu.

Prosečna plata 700 evra

U Narodnoj banci Srbije zaposleno je 2.353 radnika. Prosečna plata iznosi 84.329 dinara. Neto plata guvernera Jorgovanke Tabaković je 537.694 dinara, a viceguvernera Veselina Pje­ ščića 424.121 dinar i Diane Dragutinović 432.989 dinara. Predsednik Saveta NBS dr Neboj­ ša Savić prima mesečnu naknadu od 183.765 dinara, dok ostali članovi Saveta dobijaju apanažu od 147.000 dinara.

Student generacije na Ekonomskom fakultetu

Jorgovanka Tabaković rođena je 1960. godine u Vučitrnu. Ekonomski fakultet u Prištini završila je 1981. kao najbolja studentkinja. Na tom fakultetu je i magistrirala 1999. godine. Doktorirala je 2011. u Novom Sadu. Karijeru je zapo­ čela u Prištinskoj gimnaziji. Nakon toga se zaposlila kao finansijski direktor u trgovinskom preduzeću „Grmija“, odakle je prešla na funkciju pomo­ ćnika direktora Prištinske banke. Po­ što nije htela da napusti mesto nosioca liste Srpske radikalne stranke, tadašnji direktor Dimitrije Ljiljak uručio joj je otkaz 1994. godine. Nekoliko godina provela je u Raj banci iz Peći. Bila je dobar bankar, ali je mnogi zemljaci pamte i kao jednu od najlepših žena s Kosova i Metohije. U SRS se učlanila 1992. godine, i u više navrata birana je za narodnu poslanicu. U Vladi Mirka Marjanovića (SPS-JUL-SRS) bila je ministarka za ekonomsku i vlasnič­ ku transformaciju. Nakon razlaza s radikalima 2008. godine, prešla je u Srpsku naprednu stranku, gde je izabrana za zamenika predsednika stranke. Udovica je i majka troje dece. Njena sestra od rođenog strica je rok pevačica Snežana Mišković - Viktorija.