DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN: 72 godine od hapšenja Draže Mihailovića

Draža Mihailović je uhapšen 13. marta 1946. godine, osuđen na smrt i bez pismenog obrazloženja presude streljan 17. jula 1946. godine  Ni do dan danas se ne zna gde je sahranjen. Pretpostavlja se da je njegov grob negde na Sajmištu, Adi Ciganliji ili u okolini  Belog dvora.

Četničkog komadanta i generala jugoslovenske vojske Dražu Mihailovića uhvatile su  komunističke vlasti u selu Repuševići u okolini Višegrada na današnji dan, 13. marta 1946. godine.Preobučeni u odela zarobljenih četnika, operativci OZNE, krenuli su 19. januara 1946. godine u pravcu Višegrada u potragu za Dražom Mihailovićem. Prema zvaničnoj verziji OZNE u hapšenju je ključni faktor bio Nikola Kalabić, komandant Kraljeve garde, dok drugi izvori tvrde da je Draža uhapšen na prevaru u saradnji sa Saveznicima.

Zvaničan naziv postupka  bio je "Suđenje Dragoljubu-Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941-1945)", a održan je   od 10. juna do 15. jula 1946. godine.

Proces je vođen pred Vrhovnim sudom Federativne Narodne Republike Jugoslavije koji je izrekao presudu 15. jula 1946. godine. Sudije su bili Mihailo Đorđević (Predsednik Vojnog veća), Milija Laković, Mihailo Janković, Nikola Stanković i Radomir Ilić. Optužnicu je zastupao Vojni tužilac Jugoslovenske armije Miloš Minić koji je prisustvovao i Dražinom pogubljenju.

"Naređeno nam je da Dražu i ostale prevezemo u današnju zgradu Rudarskog fakulteta, gde je trebalo da se obave pripreme za egzekuciju. Zatvorski berberin, na hodniku je brijao vezanog Dražu. Bio je ošisan do glave, a oči su mu bile pune suza. Svi su bili obrijani, ošišani i presvučeni u beli veš. Prošli smo kroz kapiju Belog dvora i posle 100 do 200 metara stigli do prokrčene površine od jednog ara, osvetljene reflektorima. Na sredini su bile tri sveže iskopane rake, veoma duboke, ali uske. Na tom proširenju zatekli smo 10 do 15 oficira OZNA, prepoznao sam javnog tužioca Miloša Minića", pričao je Ljubo Lazarevski, pripadnik KNOJ-a, koji je obezbeđivao sve državne zgrade i zatvorenike.

Lazarevski je bio pratilac Mihailovića, a kasnije i svedok pogubljenja.

"Kroz prozorčić "marice" video sam kako im prilazi lekar i pregleda ih. Čuo sam škljocanje oružja, a potom komandu "Puni, nišani, pali!" Usledila je rafalna paljba iz automatskih pušaka, a potom pojedinačna, pištoljska. Nisam video ko je pucao, niti bilo kakvu vojnu jedinicu. Verovatno su je sklonili, kada smo mi došli. Draža i ostali streljani sahranjeni su u te tri rake, 200 metara od Belog dvora", pričao je novinarima maja 2015. godine.

Ne dočekavši da vidi pismeno obrazloženje presude koja je napisan tek 1947. godine, Čiča Dražu su samo dva dana nakon usmene presude, kojom je osuđen na smrt za kolaboraciju i ratne zločne, streljali sa još osam osuđenika 17. jula 1946. u bagremovoj šumi u blizini "Belog dvora".

Pre tri godine, Dražin unuk Vojislav Mihailović je podneo zahtev za rehabilitaciju, koju je Viši sud u Beogradu prihvatio, a Dražina presuda je proglasio ništavnom. U presudi se navodi:

"Usvaja se zahtev za rehabilitaciju generala Dragoljuba Draže Mihailovića i poništava se presuda Vojnog veća Vrhovnog suda FNRJ od 15. jula 1946. godine u delu koji se odnosi na komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, rođenog 27. aprila 1893. godine u Ivanjici od oca Mihaila i majke Smiljane rođ. Petrović, od dana njenog donošenja, kao i sve pravne posledice navedene odluke, a rehabilitovano lice smatra se neosuđivanim!"