UBILO IH NOVINARSTVO: Za samo dva meseca ubijene su dve novinarke koje su istraživale ozbiljne i kompromitujuće teme

Za samo dva meseca ubijene su dve novinarke koje su istraživale ozbiljne i kompromitujuće teme - Dafne Karuana Galicija, koja je pisala o „panamskim papirima", i švedska novinarka Kim Val, čije telo je pronađeno izbodeno i raskomadano

Da ste me upoznali pre pet godina, naišli biste na najzagriženijeg borca za pravo novinske industrije. Osvajao sam nagrade, dobijao povišice, predavao na univerzitetima, gostovao u TV emisijama, pa čak bio sudija na takmičenjima iz novinarstva. I onda se zapitate kako takav čovek danas deli mišljenje s ljudima kao što su Noam Čomski i Ben Bagdikijan, koji uporno tvrde da sistem ne funkcioniše, da njime upravljaju posebni interesi i moćne korporacije, i da on zapravo postoji samo da bi se zaštitila bogata elita. Onda sam napisao nekoliko priča koje su me navele da shvatim u koliko sam velikoj i tužnoj zabludi živeo. Razlog zbog kojeg sam bio bezbrižan i briljirao u svom poslu bio je taj što sam bio izvanredan novinar. Barem sam tako mislio. Do tada. A onda sam shvatio da sam u slavi i blagostanju uživao samo zato što nisam napisao ništa važno sve do ovog momenta..., napisao je u knjizi „Mračni savez: CIA, kontraši i eksplozija krek kokaina" američki novinar Gari Veb.
Ovaj novinar „San Hoze Merkjurija" i dobitnik brojnih priznanja za istraživačko novinarstvo vrhunac svoje karijere dostigao je 1996. godine objavljivanjem priče „Mračni savez", u kojoj dokumentuje i dokazuje da je CIA dozvoljavala dilerima iz Nikaragve da prodaju ogromne količine kreka i kokaina u SAD tokom osamdesetih godina prošlog veka, i da je od tog novca finansirala „kontraše", koji su za cilj imali rušenje levičarske vlasti u Nikaragvi.
Priča je izazvala prave potrese na američkoj, ali i na svetskoj javnoj sceni, zbog čega je i tadašnji direktor CIA Džon Dojč podneo ostavku, a Vebu se nakon javne diskreditacije život pretvorio u pakao.
Šest godina kasnije, 10. decembra 2004, Veb je pronađen mrtav u svom stanu, s dva metka u glavi. U zvaničnom izveštaju kratko je napisano - samoubistvo. Iako su u pitanju bila dva pucnja u glavu?!
Zvuči vam poznato?
Trinaest godina kasnije, Vebove reči verovatno bi potpisale i dve novinarke - Dafne Karuana Galicija i Kim Val. Obe su se bavile istraživačkim novinarstvom. Obe su ubijene.

Žena Vikiliks
Naime, novinarka Dafne Karuana Galicija (53), široj javnosti poznata po tome što je povela istragu „panamski papiri" kojom je otkrivena korupcija na Malti, ali i širom sveta, kao i umešanost političara u ofšor poslovanje, ubijena je proteklog ponedeljka u eksploziji bombe koja je postavljena pod njen automobil u blizini njene kuće. Od siline praska automobil je raznet u nekoliko delova, prenela je agencija Frans pres.
Prema pisanju „Gardijana", objave ove blogerke pratilo je više ljudi nego lokalne medije, a svojevremeno ju je „Politiko" nazvao „žena Vikiliks", zbog čega su njena otkrića smetala i vlastima i osobama iz podzemlja Malte. Ova novinarka, koja je tvrdila da nije pripadala nijednoj političkoj stranci, bavila se dugačkim nizom tema: od pranja novca uz bankarske olakšice do veza između malteške onlajn kockarske industrije i mafije. Protekle dve godine pretežno se fokusirala na otkrića „panamskih papira", odnosno 11,5 miliona dokumenata procurelih iz interne baze podataka četvrte najveće ofšor pravne firme u svetu - „Mosak Fonseka".
Naime, njena najnovija otkrića skrenula su pažnju na premijera Malte Džozefa Muskata, kao i na dvojicu njegovih najbližih saradnika koji su, navodno, svi povezani sa ofšor kompanijama i prodajom malteških pasoša, kao i sa uplatama vlade Azerbejdžana. Optužbe o korupciji vlade čak su ove godine dovele do prevremenih izbora na Malti.
Početkom juna, Muskatova Laburistička partija uverljivo je pobedila na prevremenim parlamentarnim izborima raspisanim nakon niza skandala u koje su bili umešani premijerovi bliski saradnici, čak i supruga. Ministar energetike, šef kabineta premijera Muskata, te njegova supruga osumnjičeni su da imaju ofšor račune koji su otkriveni u okviru skandala s panamskim dokumentima.

Galiciju je svojevremeno „Politiko" nazvao „žena Vikiliks", a njena otkrića smetala su i vlastima i osobama iz podzemlja Malte. Ta novinarka bavila se dugačkim nizom tema: od pranja novca uz bankarske olakšice do veza između malteške onlajn kockarske industrije i mafije

Do zaključenja ovog broja još nije bilo nikakve zvanične potvrde policije o tome ko se sumnjiči za ubistvo, niti je bilo ko preuzeo odgovornost za eksploziju bombe.
- Svako zna da je Karuana Galicija bila moj oštri kritičar, politički i lično. Ali nema opravdanja na bilo koji način za ovakav varvarski čin. U ovim momentima, dok je zemlja u šoku zbog tako užasnog napada, pozivam sve da obrate pažnju na svoje reči, da ne prebacuju osude i da pokažu solidarnost - rekla je predsednica Malte Mari Luiz Koleiro Preka, dodajući da se obratila bezbednosnim službama za pomoć identifikacije počinilaca. U potragu za ubicama uključio se i osnivač „Vikiliksa" Džulijan Asanž, koji je javno ponudio nagradu od 20.000 evra za informaciju koja bi dovela do počinilaca zločina. Posebno je zanimljivo da su nakon izbora, koji su na Malti održani u junu, politički analitičari izrazili bojazan od povratka političkog nasilja koje je pogađalo Maltu tokom osamdesetih godina.

UHVATI ME AKO MOŽEŠ: Gde se skriva Miki Kurak, optuženi u slučaju Ćuruvija

Prema pisanju „Gardijana", Galicija je svega 15 dana pre ubistva policiji prijavila da dobija pretnje smrću. Novinarka je objavila poslednji unos na blogu u 14.35, a eksplozija je prijavljena oko 15 časova. Prema pojedinim izvorima, eksploziju je čuo i jedan od trojice njenih sinova koji je bio kući pa je istrčao na lice mesta. Inače, Galicijin sin Metju Karuana Galicija takođe je novinar.

Iskasapljena novinarka
Ništa manje potresa u svetu nije izazvala vest o ubistvu švedske novinarke Kim Val. Valova je poslednji put viđena 10. avgusta kako napušta luku Kopenhagena sa inovatorom Peterom Madsenom u njegovoj podmornici „UC3 Nautilus", a o kojoj je Val trebalo da napiše reportažu. Njen nestanak narednog dana prijavio je njen momak, da bi policija posle 11 dana neizvesnosti pronašla njen leš kod Kopenhagena u jezivom stanju - bez glave, ruku i nogu. Prema pisanju „Njujork tajmsa", obezglavljeni torzo novinarke pronašao je danski biciklista na obali ostrva Amager.

Valova je poslednji put viđena 10. avgusta kako napušta luku Kopenhagena sa inovatorom Peterom Madsenom u njegovoj podmornici „UC3 Nautilus", o kojoj je Val trebalo da napiše reportažu

Ubrzo posle toga Madsen je prijavio da je njegova podmornica potonula zbog kvara, i da je on izronio iz podmornice i otplivao do obližnjeg čamca koji ga je spasao, a da je Val iskrcao još u luci u Kopenhagenu u noći s 10. na 11. avgust. Međutim, već posle nekoliko dana on je potpuno promenio priču i priznao da je došlo do nesreće na podmornici u kojoj je Kim stradala, budući da je na nju pao poklopac težak 70 kilograma, i da ju je on posle toga sahranio u moru. Optužen je za ubistvo iz nehata jer su u unutrašnjosti podmornice pronađeni tragovi zgrušane krvi, koja prema analizama pripada švedskoj novinarki. Pitanje je zašto nije zvao policiju posle nesreće i smrti Val, zašto nije odneo njeno telo na obalu ili ga ostavio u podmornici, a nije rekao ni zašto je prvo tvrdio da ju je iskrcao živu. Kada je pronađen njen unakažen leš, postalo je jasno da je reč o ubistvu, za koje je Madsen barem zasad jedini osumnjičeni.
Međutim, Jens Moler, glavni inspektor za ubistva policije u Kopenhagenu, objasnio je da je leš, kada je pronađen, bio vezan metalom i da su na telu primećene povrede koje ukazuju na to da je neko pokušao da istisne vazduh kako ne bi moglo da ispliva na površinu.
Madsen je na sudu ispričao da su se Valova i on peli u toranj podmornice i da se on tada okliznuo, zbog čega je čelični poklopac pao na novinarku, koja je išla iza njega, i udario je u glavu.
- Kad sam pogledao dole, ona je ležala i krvarila iz glave. Da se nisam okliznuo, poklopac ne bi pao. Kim bi bila živa i ja ne bih danas sedeo ovde - rekao je Madsen u sudu.
Dodao je da je pokušao da joj pruži prvu pomoć, ali da je ona već bila mrtva. Kad je shvatio da joj nema spasa, nastavio je ka dubinama Baltičkog mora, gde je i prespavao s telom u podmornici.
- Odlučio sam da bacim njeno telo u okean. Bio sam u šoku. Dok sam je nosio ka vrhu podmornice, spale su joj cipele i helanke - naveo je Madsen i na sudu se izjasnio da nije kriv.

Astronaut i filantrop
Međutim, policija je prošle nedelje u torbi u Koge Beju, južno od Kopenhagena, pronašla glavu ubijene novinarke i odrezane noge. Mozaik njene smrti, ali verovatno i slagalica čitavog niza drugih ubistava obezglavljenih i raskomadanih žena, sve je bliži sudskom razrešenju. Naime, u njegovoj podmornici na računaru pronađeni su snimci nasilnih ubistava žena, izneseno je na sudu u Kopenhagenu. Tužilac Jakob Buk-Jepsen je rekao da su pronašli fotografije „za koje pretpostavljaju da su stvarne", a prikazuju zadavljene i obezglavljene žene.
Osim toga, obdukcija je pokazala da je Val imala 15 ubodnih rana na području grudnog koša i genitalija, koje su nastale „oko ili neposredno nakon smrti", što apsolutno diskredituje Madsenovu priču. Rezultati analize DNK pronađenog pod Madsenovim noktima, na licu i vratu poklapaju se s DNK Kim Val, premda je tačan uzrok smrti još nepoznat.
Madsen, koji i dalje negira ubistvo, u suđenju je učestvovao preko video-linka. Tvrdi da kompjuter u podmornici nije njegov: „To je samo jedan od alata u našoj laboratoriji i koriste ga svi." Optuženik je većinu vremena tokom suđenja bio miran, sedeo je s rukama u krilu, a za vreme istrage i suđenja određen mu je pritvor.
Madsen je u Danskoj poznat kao „raketni Madsen", ekscentrični i beskompromisni pronalazač i graditelj podmornica i svemirskih raketa koji se nadao da će postati prvi astronaut na svetu koji će putovati u svemir u letelici koju je sam izgradio, ali i filantrop. Njegov biograf Tomas Djursing objasnio je da je Madsen oko sebe okupio grupu ljudi koji mu pomažu i finansiraju njegove projekte, ali i da je njegov temperament doveo do konflikta s mnogima od njih.
Mnoge Dance i Šveđane ova misterija asocira na skandinavske krimiće, po kojima je regija poznata. Svakako najzanimljiviju teoriju o motivu ubistva izneo je „Kopenhagen post", kojem se obratio anonimni čitalac s dokazima da je Val prethodno pisala o krijumčarenju kokaina iz Južne Amerike, pri čemu se neretko koriste upravo privatne podmornice. Osim toga, obezglavljeni leševi su vrlo prepoznatljiv znak ubistava od zloglasnih južnoameričkih narko-kartela.
S obzirom na sve otkrivene dokaze, scenario po kojem se radi o nesreći zvuci potpuno neverovatno.

U SRBIJI SU UBIJALI NOVINARE, ZAR NE?

U aprilu ove godine navršeno je 23 godine od tragične i nikad razjašnjene smrti novinarke lista „Duga" Radoslave - Dade Vujasinović. Telo novinarke pronađeno je 9. aprila 1994. godine, a policija je nedugo zatim slučaj zaključila kao samoubistvo iz lovačke puške. Međutim, na taj slučaj nije stavljena tačka jer je porodica sumnjala na ubistvo. Nakon pritiska javnosti, nekadašnje beogradsko Okružno javno tužilaštvo je 2009. zatražilo od policije da utvrdi pod kojim okolnostima je ubijena novinarka, na osnovu veštačenja balističara Vlade Kostića, koji je tvrdio da nije u pitanju samoubistvo.
Naime, država do danas nije razrešila slučaj, niti je tužilaštvo razrešilo dilemu da li je reč o ubistvu, samoubistvu ili nesrećnom slučaju. Eventualno krivično gonjenje za ubistvo Dade Vujasinović u svakom slučaju zastariće za dve godine.
Za ubistvo glavnog urednika „Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije u toku je suđenje nekadašnjem šefu DB-a Radomiru Markoviću, šefu beogradskog centra DB-a Milanu Radonjiću, pripadniku tog centra Ratku Romiću, dok se Kuraku sudi u odsustvu.
Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić. U optužnici se navodi da je Ćuruvija ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".
Ubijen je u dvorištu ispred ulaza u zgradu gde su se nalazile prostorije marketing službe „Dnevnog telegrafa".