BALKANSKE NEVESTE

Više zapadnih političara, diplomata i vojnika sumnjičeno je da je podleglo čarima devojaka koje su im poturali na Kosovu

Metju Palmer, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, jednom je izjavio da nije ništa neobično da diplomate pronalaze životnog partnera tamo gde službuju. Na kraju krajeva, i sam je tako upoznao suprugu Danicu kada je prvi put, 1993. godine, došao na službu u američku ambasadu u Beogradu.

I nije, naravno, jedini. I nekadašnji francuski ambasador Gabrijel Keler u Beogradu je upoznao dramsku spisateljicu Biljanu Srbljanović, s kojom je bio u braku od 2006. do 2014. godine.

Mnogo pre njih dvojice, životnu saputnicu u Beogradu je upoznao sadašnji švedski ambasador u Srbiji Jan Lundin. Desilo se to kada je, osamdesetih godina prošlog veka, došao u glavni grad tadašnje Jugoslavije kao mladi prevodilac i sekretar vojnog izaslanika Švedske.

Spisku političara/diplomata koji su se oženili Srpkinjama možemo da dodamo i Tomasa Kantrimena, donedavnog pomoćnika državnog sekretara SAD za međunarodnu bezbednost, koga je iz službe 2017. godine najurio sadašnji predsednik Donald Tramp.

U knjizi „Kultura i identitet" (NSPM, 2007) Igor Ivanović postavio je zanimljivo pitanje: „Naše devojke i žene lepe su i privlačne, to je činjenica koju nezvanično svi ponavljamo. Vreme je da je institucionalizujemo. Koliko je danas bogatih i uspešnih stranaca u svetu oženjeno Srpkinjama i šta mi radimo da kanališemo njihove prirodne simpatije prema Srbiji, na primer u investicione projekte?"

Ako i pokušamo da zanemarimo najblaže rečeno problematičan predlog o kanalisanju simpatija, složićemo se da uticaj žena na supruge/partnere i njihove poteze često može da bude veliki, čak presudan.

Istorija, pa i ovdašnja, puna je takvih primera - od sultanije Mare, jedne od žena Murata Drugog, pa do žena nekih skorašnjih državno-partijskih lidera.

Ima, naravno, i onih slučajeva gde su žene, s razlogom može da se posumnja, bukvalno služile kao sredstvo za ostvarivanje određenih ciljeva, državnih, finansijskih, ličnih...

I dok je, pre svega s moralne strane, takvo postupanje za svaku osudu, nije teško primetiti da i u takvim situacijama postoje nijanse... Dok jedni žene (zlo)upotrebljavaju, uslovno rečeno, sa stilom, drugi idu na džukačku varijantu.

U skladu s taktikom koja je primenjena su, reklo bi se, i efekti njihovog angažovanja. Oni koji su to radili u rukavicama, nešto su i postigli. Oni drugi baš i nisu, ili su pak njihovi ciljevi bili daleko prizemniji i nisu obuhvatali državni interes.

Razlika se može najbolje uvideti na konkretnim slučajevima. Kao primer delovanja sa stilom mogao bi da posluži slučaj Bukurije Đonbaljaj. Ova Albanka, poreklom iz Plava u Crnoj Gori, naime, stupila je u intimnu vezu s Mihaelom Štajnerom, četvrtim šefom UNMIK-a.

Štajner je, inače, ostao upamćen i po tome što je poništio gotovo sve sporazume koje je UNMIK potpisao s tadašnjim predsednikom Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojšom Čovićem. Mnogi su skloni da veruju kako je većinu odluka donosio pod uticajem upravo mlade Bukurije, koja se u Štajnera, navodno, zaljubila po zadatku.
Kad mu je kao prvom čoveku misije UN 2003. godine istekao mandat, Štajner se venčao s Bukurije u Sao Paulu. Brak, međutim, nije potrajao. Njih dvoje su se ubrzo razveli.

To, naravno, daje za pravo onima koji veruju da je Bukurija, čiji je brat Afrim navodno bio kum s Džejmijem Šejom, portparolom NATO-a u vreme bombardovanja Jugoslavije, samo profesionalno odradila povereni joj posao, a kao nagradu je par godina kasnije dobila mesto ambasadora Kosova u Italiji.

Sumnjama da je pao na Albanku, bio je izložen i nekadašnji komandant KFOR-a (2010-2011), nemački general Erhard Biler. U medijima je čak kružila priča da je njegova izabranica bliska rođaka Hašima Tačija.
Sam Biler je za nemački „Bild am Zontag", međutim, rekao da nikad nije krio svoju vezu s Albankom rođenom u Prištini, te da je s njom bio i u trenutku kada je postavljen za komandanta Kfora.

Suzanu, kako se devojka zvala, upoznao je tokom svog prvog angažovanja na Kosovu 2001. godine. Suzana je tada radila kao prevodilac za Kfor, a danas je administrativni pomoćnik u kosovskoj ambasadi u Berlinu.

Glasine o nedoličnom ponašanju sa ženama s Kosova kružile su i oko drugog po redu šefa UNMIK-a Bernara Kušnera, ali dokaza nije bilo.

Bez čvrstih dokaza, naravno, nemoguće je tvrditi da su ove žene bile oruđe u rukama nekakve kosovske tajne službe ili uticajnog pojedinca. Činjenica je, međutim, da sve tajne službe sveta koriste slične metode za vrbovanje ili ucenjivanje interesantnih stranih službenika.

Upravo zato se, po pravilu, kao jedan od uslova za službovanje u inostranstvu pred kandidata postavlja uslov da je oženjen. Računa se, naime, da će tako teže podleći čarima podmetnutih dama.