FOTOGRAFIJA KOJA MENJA SVE

Na snimcima koje su načinili američki vazduhoplovci januara 1945. godine, nesumnjivo se može utvrditi postojanje masovnih grobnica u kojima su sahranjivane ustaške žrtve iz Jasenovca

Saveznički piloti iz sastava Mediteranskog foto-izviđačkog puka (Mediterranean Allied Photo Reconnaissance Wing), koji su početkom 1945. godine nadletali teritoriju današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine, bili su koncentrisani na saobraćajnice - puteve, mostove, železničke pruge...
Sve su to bile potencijalne mete savezničkih bombardera, čijim bi razaranjem bilo otežano povlačenje nemačkih i kvislinških trupa koje su se povlačile ka Austriji.

Zbog toga, verovatno, nisu veću pažnju posvetili žičanom ogradom i zidom od cigala omeđenom kompleksu na obali Save, nedaleko od ušća Une, kao ni nizu pravilnih neravnina na terenu, uprkos njihovim dimenzijama (neke su bile duge i široke i po nekoliko stotina metara), na području Gradine i Uštice. Ti piloti, naime, nisu ni slutili da je upravo tu, na oko 7.000 metara ispod njih, mesto u kojem se odvija jedan od najvećih zločina počinjenih u Drugom svetskom ratu - logor Jasenovac.

Kraj rata je već bio na vidiku i ustaše su na sve moguće načine pokušavale da sakriju tragove masovnih zločina i zverstava počinjenih u prethodne četiri godine. Pod time se misli na užurbano likvidiranje preostalih logoraša, ali i uklanjanje tragova prethodnih ubistava.

Kako god, te fotografije su posle rata pohranjene i pod oznakom "poverljivo" čuvane u raznim arhivima, da bi završile u Nacionalnom arhivu vazdušnih fotografija u Edinburgu. Tu je na njih naišao hrvatski istoričar dr Goran Hutinec i shvatio da u rukama drži još jedan nepobitan dokaz masovnosti zločina počinjenih u onome što pojedini revizionisti danas pokušavaju da nazovu „radnim logorom" u Jasenovcu.

Otkrivanje ove fotografije, koju ekskluzivno donosi „Ekspres", otvara nova pitanja, ali pruža i nove mogućnosti.

Jedna od njih je, na koju za „Ekspres" ukazuje iskusni patolog dr Zoran Stanković, da Srbija preko svojih nadležnih organa zatraži ekshumaciju pomenutih grobnica, naravno pod patronatom međunarodne zajednice, odnosno Ujedinjenih nacija.

ZABRANJENO SVAKO PREUZIMANJE I OBJAVLJIVANJE FOTOGRAFIJE BEZ PISMENE SAGLASNOSTI REDAKCIJE EKSPRESA

Fotografija može da posluži i za upotpunjavanje saznanja o logoru, pa i o njegovim granicama i veličini logorskih objekata, kaže Veljko Đurić Mišina

- Naša vlada bi mogla od Ujedinjenih nacija da traži da oni odrede ko bi radio ekshumacije. To bi mogla da bude neka institucija koju bi UN ovlastile ili čak i formirale za taj posao. Mi bismo mogli da predložimo naše stručnjake koji bi pratili rad te institucije, jer nam verovatno ne bi dozvolili da i sami učestvujemo u ekshumacijama - kaže Stanković za „Ekspres" i dodaje kako bi, ako bi došlo do toga, rado prihvatio da bude osoba koja bi u tome učestvovala.

Pre ekshumacije bi, naravno, a na osnovu ove fotografije, kako kaže Stanković, trebalo na nekoliko mesta na određenoj dubini videti da li postoje posmrtni ostaci, a na osnovu kojih bi moglo da se kaže da li postoji masovna grobnica, i da li treba raditi ekshumaciju.

Pitanje je, naravno, šta se danas tamo može naći, jer, kako kaže, ako je vlažno zemljište ili sadrži određene supstance, može da dođe i do oštećenja skeleta, pa čak i do truljenja kostiju.

- U nekim sredinama dolazi do potpunog nestajanja kostura u zavisnosti od sastava zemljišta - dodaje Stanković.

On ipak ističe da uz sve što danas znamo o Jasenovcu, ovo zaslužuje da se u miru, u prisustvu međunarodne zajednice, urade ekshumacije i da se potvrdi da na tim lokalitetima postoje posmrtni ostaci ljudi koji mogu da se povežu sa ubijanjem u Jasenovcu.

Svaka procena broja leševa pre ekshumacije bi, kako kaže, bila pogrešna iz više razloga. Tu je tezu, dodaje, zastupao i svaki put kada je pred Tribunalom u Hagu bio suočen sa raznim procenama broja leševa u masovnim grobnicama nastalim tokom devedesetih.

- I to je uvek prihvaćeno. Na osnovu fotografije nije moguće dati procene ni o broju grobnica, ni o broju leševa u njima. Mi ne znamo kako su ti ljudi sahranjivani. Da li su bacani bez ikakvog reda ili su stavljani na neki drugi način. Ne znamo kolika je dubina rupe, kakvo je tu zemljište, da li je peskovito, šljunkovito, kamenito... - dodaje Stanković.

U karijeri patologa se, kako kaže, sretao sa slučajevima gde su posmrtni sahranjivani u slojevima, ali i da su leševi jednostavno bacani bez ikakvog reda. Često je, potom, preko tih grobnica prelazila i teška mehanizacija kako bi ceo prostor bio poravnan.

Opširniju priču o fotografijama logora Jasenovac iz vazduha možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji na kisocima...

ZABRANJENO SVAKO PREUZIMANJE I OBJAVLJIVANJE FOTOGRAFIJE BEZ  PISMENE SAGLASNOSTI REDAKCIJE EKSPRESA