Politika
21.12.2017. 15:22
Nataša Anđelković
GASNI ZAGRLJAJ
Okosnica susreta Putina i Vučića su sporazumi o energetici. Ne zna se da li nam poskupljuje gas, ali se zna da ćemo ga kupovati više i da ćemo moći da ga prodajemo drugima, što je i nama u interesu. Lepo bi bilo da ništa ne očekuju zauzvrat, ali je malo verovatno
Rat u Siriji vodio se oko gasovoda, a čitavo arapsko proleće buknulo je zbog nafte. Prirodni gas, posebno komprimovani zbog ekoloških karakteristika i ekonomske isplativosti, smatra se gorivom budućnosti. Energetika i vojna industrija u snažnom su zagrljaju politike, a Rusija je u sve tri oblasti jedan od glavnih igrača na svetskoj sceni. Putanje gasovoda crtaju svetski lideri i oligarsi, baš zato je ovo bila centralna tema prošlonedeljnih razgovora predsednika Srbije i Rusije Aleksandra Vučića i Vladimira Putina u Moskvi.
Upućeni kažu da sastanci s Putinom, inače, izgledaju tako što se od polusatnog razgovora 28 minuta priča o energetici, a dva minuta o svemu ostalom. Tako je izgledalo i obraćanje medijima dvojice šefova država, koja je usledila posle, ovog puta rekordnog, dvosatnog razgovora. Vučić i Putin razgovarali su i u prisustvu delegacija na najvišem nivou, ali i u četiri oka.
Energetika prioritet
Putin je na zajedničkoj konferenciji, koju zakazuje samo kad ima nešto da saopšti, najavio da će u Srbiji biti lansirani novi projekti u oblasti energetike.
- Srbija može da postane važna tranzitna zemlja za ruski gas i razrađuje se mogućnost učešća Srbije u "Turskom toku". Naše kompanije su spremne da se uključe u obnovu drugih energetskih postrojenja u Srbiji. Razmena je ove godine porasla na milijardu i po dolara. Računamo na nove projekte u saradnji, a prioritetna oblast je energetika. Ove godine za četvrtinu se povećala potrošnja gasa - precizirao je ruski predsednik, dodajući da se razrađuju nove maršrute dostavljanja gasa.
Kao primer saradnje naveo je "Ruske železnice". Takođe, rekao je da Rusija želi da produbi saradnju u sferi bankarstva, a vode se i ekspertske konsultacije o slobodnim trgovinskim zonama.
Putin se, naravno, dotakao i političkih pitanja, napominjući da je Rusija zainteresovana za stabilizaciju odnosa na Balkanu.
- Podržaćemo svako obostrano prihvatljivo rešenje koje postignu Beograd i Priština. Situacija na Kosovu treba da bude rešena političkim putem na osnovu dijaloga strana, a u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN - rekao je Putin.
Odmah zatim, najpre na ruskom, a zatim i na srpskom Vučić je zahvalio Rusiji i predsedniku Putinu na podršci Srbiji.
- Srbija je na evropskom putu, ali je vojno neutralna i ne namerava da ulazi u vojne saveze. Nikada nećemo uvesti sankcije Rusiji. Zahvalni smo Rusiji na tri stvari. Prvo, što je Rusija u julu 2015. uložila veto u SB UN na predlog rezolucije o Srebrenici zbog čega Srbi nemaju žig genocidne nacije na čelu. Drugo, što samo zbog podrške Rusije Srbija ima mogućnost da se bori za Kosovo i Metohiju politikom mira, a treće zato što je Srbija dobila podršku da kao vojno neutralna zemlja, koja ne želi u bilo koji savez uključujući NATO, obnovi avijaciju i očuva neutralnost - rekao je
Vučić, uz opasku da se nada dogovoru o nabavci helikoptera.
Iako su naši tabloidi danima egzaltirano najavljivali dogovor o nabavci ruskog PVO sistema S-300, pred kamerama ga niko nije pomenuo. Za razliku od njih, ruski mediji su vrlo zainteresovano pratili ovaj susret, ali su izveštaji bili informativni i bez mnogo emocija.
Između ostalih sporazuma, koje su potpisale dve delegacije, "Gasprom" je zvanično saopštio da je potpisan i protokol koji Srbiji dozvoljava reizvoz gasa, što bi mogla da bude dobra vest za nas. Da bi se shvatio značaj ovog dogovora, važno je podsetiti se da je Srbija energetski potpuno zavisna od Rusije. Oni su nam jedini snabdevači i u tom smislu lako diktiraju pravila igre. Otkako smo prodali NIS i sklopili ugovor o izgradnji, u međuvremenu stopiranog "Južnog toka", pozicija Srbije nije na zavidnom nivou. Jedino je naša država, od svih zemalja u regionu, sa "Gaspromom" napravila zajedničko preduzeće o izgradnji "Južnog toka" u kom je manjinski partner. Pritom, Rusi Srbiji plaćaju nisku rudnu rentu (procenat nadoknade za istraživanje i eksploataciju ruda) od tri odsto, a u mnogim zemljama u svetu ova, takoreći kirija za rudnike iznosi 20-30 procenata prihoda kompanije. Kao što smo pisali u prošlom broju, u nedavnoj poseti generalni direktor "Gasproma" Aleksej Miler najavio je srpskim vlastima da planiraju povećanje cene gasa, ali se i dalje ne zna hoće li to biti 10, 15 ili 45 procenata. Kako saznajemo, o ovom konkretnom pitanju u Moskvi se nije razgovaralo. Inače, cena gasa je vezana za naftnu formulu i određuje se na osnovu devetomesečne prosečne cene nafte, u skladu sa dugoročnim ugovorom. Ako bi došlo do poskupljenja, to bi se direktno odrazilo i na industriju i na stanovništvo. Srbija plaća cenu koja je srazmerna relativno malim količinama koje trošimo, jer u svakoj trgovini veći kupci koji plaćaju unapred imaju bolje uslove. S tim što imamo posebnu pogodnost, koju nema nijedna druga zemlja, da platimo samo onoliko gasa koliko smo potrošili. Konkretno, ne plaćamo penale ako uzmemo gasa manje od pet milijardi kubnih metara koliko smo rezervisali, a godinama smo povlačili mnogo manje i od dve milijarde. Ako se poveća kapacitet skladišta "Banatski Dvor", kao što je planirano sa 750 miliona na milijardu kubika, Srbija bi mogla da kupuje leti jeftiniji gas, a da ga prodaje zimi po višoj ceni. Čak i kad se brojni domaći i strani mešetari ugrade, država je na dobitku.
Sad dolazimo do drugog problema. Snabdevanje. Nemačka je sa Rusijom napravila "Severni tok" i tako osigurala opremljenost svojih građana i industrije gasom u slučaju gasno-političke krize. Ali ako 2019. Putin zavrne slavinu i ruski gas ne bude išao preko Ukrajine, kao što se pominje, uz evropske zalihe koje su na izmaku, Austrija, Italija, pa i Srbija, mogle bi biti u velikom problemu. Vučić je pre sastanka rekao da još nije nađeno rešenje za tu situaciju s "Gaspromom". Zato nam je potencijalno snabdevanje sa juga, odnosno preko "Turskog toka" koji Putin pominje izuzetno značajno, kao alternativa. Samo ako ga bude. U tom slučaju, preko nas bi moglo da ide snabdevanje Austrije i Italije, što bi bilo odlično imajući u vidu njihovu potrošnju.
Poslednjeg dana posete, Vučić je novinarima u Moskvi otkrio da je dobio zeleno svetlo od Putina i za Kosovo, odnosno da je ruska strana spremna da se uključi u Briselski dijalog ako Priština za sto dovede Amerikance. Da ćemo nečim morati i mi da se odužimo, odmah je pokazalo i glasanje u Ujedinjenin nacijama, kada je Srbija podržala Rusiju i glasala protiv ukrajinske deklaracije o Krimu. Nema džabe ni kod babe, a kamoli kod Rusa.
Opširniji tekst o gasnom aranžmanu Srbije i Rusije pročitajte u najnovijem broju Ekspresa, koji je od petka u prodaji na trafikama
NE PROPUSTITE:
KREMLJ SAOPŠTIO: Gasprom u 2018. povećava isporuku gasa Srbiji za 15 odsto
PUTIN: Moskva i Beograd razrađuju mogućnost pripajanja Srbije Turskom toku
SUSRET VUČIĆ-PUTIN: Političku i ekonomsku saradnju podići na najviši nivo
Poljska: Gasovod Severni tok 2 pretnja za bezbednost centralne Evrope
Kako je sve počelo?
* 1978. počela je isporuka ruskog prirodnog gasa Jugoslaviji. Posle raspada SFRJ početkom devedesetih, sa odvojenim suverenim državama potpisani su posebni međuvladini sporazumi o saradnji u oblasti gasne industrije.
* 7. februara 1995. godine potpisan je rusko-srpski međuvladin sporazum koji je imao za cilj da ojača poziciju "Gasproma" u regionu u julu 1996. godine.
* 11. aprila 1996. godine međudržavnim sporazumom formirano je zajedničko rusko-srpsko akcionarsko društvo "Jugorosgas" (osnivački udeo "Gasproma" - 50% ). To preduzeće trebalo je da upravlja fazama implementacije izgradnje projekta južnih grana srpskog gasovoda, gasifikacije i snabdevanje gasom potrošača na jugu Srbije, kao i da ima učešće u zajedničkim energetskim projektima. Od 2007. godine ova kompanija je kupac prirodnog gasa za Srbiju. Saobraćaj, distribuciju i skladištenje prirodnog gasa na teritoriji Srbije obavlja državna kompanija "Srbijagas", nastala nakon reorganizacije državne naftne industrije Srbije (NIS) 1. oktobra 2005. godine.
* 25. januara 2008. godine potpisan je međuvladin sporazum o projektu podzemnog skladištenja gasa (UGS) "Banatski Dvor". U oktobru 2011. pušten je u rad. Zapremina aktivne memorije UGS-a je 450 miliona kubnih metara gasa, maksimalni kapacitet je pet miliona kubnih metara dnevno. Ovaj skladišni prostor je garancija pouzdanog snabdevanja ruskog gasa ne samo Srbiji već i potrošačima u Mađarskoj, kao i Bosni i Hercegovini.
* 13. oktobra 2012. godine između Rusije i Srbije potpisan je sporazum o snabdevanju prirodnim gasom u periodu 2012-2021, koji predviđa povećanje snabdevanja gasom na pet milijardi kubnih metara godišnje.
* 31. decembra 2016, na osnovu ugovora sa "Gaspromom", Srbiji je isporučeno oko 1,55 milijardi kubnih metara, a 2016. godine 1,75 milijardi kubnih metara.
* 3. juna 2017. "Gasprom izvoz" i "Srbijagas" potpisali su memorandum o proširenju UGS "Banatski Dvor", prema kojem će se izvršiti studija izvodljivosti i studija finansijske izvodljivosti za proširenje aktivne zapremine skladišta do 450 miliona kubnih metara na 750 miliona kubnih metara.
* 27. juna 2017. "Gasprom" i Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije potpisali su plan za razvoj kapaciteta za prenos gasa u zemlji.
* 19. decembra 2017. "Gasprom izvoz" i "Jugorosgas" potpisali su dodatak dugoročnom ugovoru o isporuci ruskog gasa Srbiji. Prema dokumentu, obim isporuke po sadašnjem ugovoru, počev od 2018. godine, biće povećan sa 1,5 milijardi na dve milijarde kubnih metara godišnje.
Komentari
