INTERVJU, KECMANOVIĆ: Tramp je upamtio podršku Dodika

Za razliku od regionalnih ambasadora SAD, koji su nediplomatski otvoreno "prognozirali" pobedu Hilari Klinton, Dodik je jedini od balkanskih lidera otvoreno navijao za Trampa. Ispostavilo se da je tamo primećeno čak i to da su one cipele za prvu damu Melaniju stigle iz Republike Srpske

Politički analitičar i član Senata Republike Srpske Nenad Kecmanović očekuje da će nova američka administracija na čelu sa Donaldom Trampom ubrzo ukinuti sankcije Miloradu Dodiku. On smatra da podrška predsednika RS republikanskom kandidatu na skorašnjim izborima nije prošla neprimećeno, o čemu govori i pozivnica za inauguraciju, koju Dodik ipak nije mogao da iskoristi jer mu je ambasadorka SAD u Sarajevu uskratila vizu.

Nije li ipak neozbiljno očekivati da će sankcije tek tako biti poništene budući da je iza njih stao Stejt department, dakle nisu tek kapric jedne ambasadorke, kako Dodik pokušava da predstavi...?

- Složio bih se sa vama da se ne radi o jednom krajnje neubičajenom prenosu vlasti u SAD. Nepisano je pravilo da odlazeća administracija u periodu između izbora i inauguracije deluje kao neka vrsta tehničke vlade koja rutinski obavlja tekuće poslove. Ovog puta, međutim, vlast koja je brojala poslednje dane mandata intenzivno je radila na tome da zaskoči objavljeni program već izabranog predsednika. Ambasadorka Kormak uskratila je vizu Dodiku, koji je imao pozivnicu predsednika Trampa, a potom su mu njeni pretpostavljeni u Stejt departmentu zabranili i ulazak u SAD! Složićete se da je to skandalozan presedan. Kako će na to reagovati nova administracija, tek treba da vidimo, ali kao što ovaj incident nije samo kapric Kormakove, ni Dodik pozivnicu nije dobio greškom. Za razliku od regionalnih ambasadora SAD, koji su nediplomatski otvoreno "prognozirali" pobedu Hilari Klinton, Dodik je jedini od balkanskih lidera otvoreno navijao za Trampa. Ispostavilo se da je tamo primećeno čak i to da su one cipele za prvu damu Melaniju stigle iz Republike Srpske.

Koliko te sankcije komplikuju poziciju Srpske u okviru BiH i na međunarodnoj sceni?

- Iz Stejt departmenta, koji je uveo sankcije Dodiku, licemerno ponavljaju da se ne odnose na Republiku Srpsku. Ponavljaju baš zato što je svakom jasno da sankcije predsedniku predstavljaju uvredu i poniženje za RS i narod koji ga je izabrao. Da je takva vest iz Vašingtona stigla godinu-dve ranije ili da je, ne daj bože, izabrana Hilari Klinton, bila bi za veliku brigu. Sa Trampom, koji je više puta naglasio da se SAD više neće baviti rušenjem režima po svetu, verujem da će se stvari brzo pomeriti nabolje. Činjenica da se EU nije pridružila sankcijama, što je do juče bilo nezamislivo, predstavlja pozitivnu indikaciju. Naravno, sankcije su u Sarajevu izazvale ovacije bošnjačkog establišmenta iako poziv na inauguraciju nije dobio član Predsedništva BiH Izetbegović nego predsednik RS Dodik, a pratećim manifestacijama nije prisustvovao Denis Zvizdić nego Željka Cvijanović. Dodika lično te mere neće mnogo pogoditi jer nema nekretnine i račun u SAD, a poslednjih godina uglavnom putuje u Moskvu i Peking jer budućnost, svi kažu, jeste u Evroaziji. Jedino je sigurno da će sankcije još više otuđiti RS od BiH.

Stiče se utisak da su sankcije manje reakcija na politiku Dodika, koja je Amerikancima znana odranije, a više odgovor na nipodaštavanje NATO komande u BiH i odluku da u proslavi učestvuje počasni puk sa vojnicima i oficirima iz RS.

- Po tome bi ispalo da je Dodik platio ceh za Ivanića, koji je po zakonskom ovlašćenju postrojio počasni vod "srpske komponente" oružanih snaga BiH u Banjaluci. To nije u nadležnosti predsednika RS, ali nije ni u nadležnosti NATO-a. BiH nije članica NATO-a. Legalna oružana formacija protektorata UN u BiH mogu da budu samo međunarodne snage, a ne snage alijanse. Pravo pitanje glasi: Otkud NATO u BiH? Radi se, dakle, o još jednoj antidejtonskoj ujdurmi.

Dodika lično sankcije neće mnogo pogoditi jer nema nekretnine i račun u SAD, a poslednjih godina uglavnom putuje u Moskvu i Peking jer budućnost, svi kažu, jeste u Evroaziji. Jedino je sigurno da će sankcije još više otuđiti RS od BiH

Koliko je proslava 9. januara samo povod za te mere, a uzrok dublji, i leži u prepoznavanju Dodika kao proruski orijentisanog političara?

- Ja bih rekao da je Dodik pre svega prosrpski orijentisan političar. A svako ostalo "pro" zavisi od toga da li ga neko u tome podržava ili bar ne ometa. Američke administracije od početka devedesetih demonstriraju izrazitu nenaklonjenost prema Srbiji, Srpskoj i Srbima uopšte. Rusija je za vreme Jeljcina i Kozirjeva u tome uglavnom sledila SAD, ali sa Putinom se sve radikalno promenilo. Malo je inostranih lidera koji su unazad nekoliko godina imali toliko susreta sa predsednikom Rusije i ruskim ministrom spoljnih poslova kao predsednik RS. Rusija je nekoliko puta blokirala usvajanje Inckovih antisrpskih izveštaja u SB UN, podržala oba referenduma, negativno reagovala na sankcije Dodiku, itd. S druge strane, imate SAD, koje su osiromašenim uranijumom bombardovale srpske položaje u Bosni, otimale Srpskoj dejtonske nadležnosti i uvele sankcije predsedniku. I Dodik bi na sve to trebalo da bude proamerički čovek? Da ih naziva svojim prijateljima? Da im se smeška?

Kako komentarišete izjave i stavove predsednika Predsedništva BiH Mladena Ivanića povodom obeleževanja Dana državnosti i neposredno nakon toga?

- Pozitivno! On je pre ostalih političara u opozicionom Savezu za promene prepoznao da od korektne saradnje sa Izetbegovićem u Predsedništvu BiH nema ništa i da za neprestane bošnjačko-srpske konflikte nije kriv lider SNSD-a nego lider SDA. Već prilikom bošnjačke podvale povodom popisa, on je rekao da su prešli crvenu liniju. Na proslavu Dana RS u Banjaluku je doveo počasni vod Trećeg pešadijskog puka OS BiH. Zbog poređenja RS sa NDH, prekinuo je komunikaciju sa Inckom. Reagovao je na sankcije protiv Dodika. Objektivno, Ivanić je postao politički bliži koaliciji na vlasti nego opozicionom SZP-u, odnosno SDS-u, koji je povodom svih ovih događaja reagovao mlako ili nikako. Istina, SDS-ovi kadrovi u zajedničkim organima vezani su koalicijom sa SDA, a Ivanić je biran direktno, nalazi se praktično na inokosnoj funkciji, a kao počasni predsednik ne zavisi mnogo ni od svog PDP-a, koji uglavnom i funkcioniše kao njegov izborni štab.

Da li je moguće postići nacionalni konsenzus opozicije i vlasti u RS bar oko nekih krucijalnih stvari? I šta je najveća prepreka tom konsenzusu?

- Pa evo, povodom referenduma postignut je taj svenacionalni konzenus, bez obzira na pojedinačna gunđanja da je to "Dodikov referendum". Na ovogodišnjoj proslavi spornog 9. januara bili su svi vodeći ljudi opozicije - Ivanić, Bosić, Šarović, Tadić, Mićić i drugi. A prepreka za širi konsnezus jeste borba za vlast. Dodik je preuzeo ulogu nacionalnog lidera koju su prvaci SDS-a baštinili još od Karadžića. Da bi našli novi prostor, krenuli su putem saradnje sa bošnjačkom SDA i tzv. međunarodnim faktorom, sa tezom da Dodik zaoštrava te odnose u ličnom interesu, a ne u interesu RS. Takva politika opozicije tesno je poražena na poslednjim opštim izborima, a 2016. na lokalnim izborima doživela je debakl. Posle ostavki i izbora novog rukovodstva SDS još nije artikulisao neku novu politiku jer je bivše rukovodstvo ostalo u zajedničkim organima u Sarajevu i zavisi od dobrih odnosa Izetbegovića i SDA.

Poređenje RS i NDH iz usta visokog predstavnika ustalasalo je javnost. Kako Vi to tumačite, kao ličnu provokaciju ili je na delu novo čitanje istorije od strane Zapada, po kome je RS zaista stavljena u rang NDH?

- Ne bih to odvajao. Incko je Austrijanac i predstavnik UN i bilo bi normalno da izvinjenje dođe i iz Beča i iz Njujorka. Ali setite se da je njegov zemljak Kurt Valdhajm posle Drugog svetskog rata bio i predsednik Austrije i gensek UN-a jer se, tobože, nije znalo za njegovu nacističku prošlost i delovanje tokom rata u okupiranoj Jugoslaviji. U poslednje vreme došlo je čak dotle da se Gavrilo Princip, heroj nacionalnog otpora protiv austrougarskog okupatora, „u novom čitanju istorije" pokušava predstaviti kao terorista. Inckova sramotna izjava ne može se staviti izvan tog konteksta. Najgore je što je on odbio Ivanićevu ponudu da se izvini i što još protestuje što je predsjedavajući Predsjedništva BiH poslije toga prekinuo komunikaciju sa njim. Eto na što se srozao autoritet međunarodnog protektora kada sa njim vodeći srpski političari u BiH neće ni da razgovaraju. Mimo ove izjave koja je na njega skrenula pažnju, Incko je postao marginalna figura u BiH. Funkciju V.P. sa najdužim stažom i najmanjim učinkom u dresiranju neposlušnih Srba, preuzela je ona trojka stranaca u Ustavnom sudu BiH.

S tim u vezi, da li će RS insistirati na uklanjanje inostranih sudija iz njegovog sastava?

- Ustavni sud BiH preuzeo je ulogu revizora Dejtonskog sporazuma od visokog predstavnika. Ono troje sudija koje praktično donose odluke krenulo je odande gde je Dodik zaustavio Incka. Nije problem samo u tome što je, prema izvornom Dejtonu, svim službenicima protektorata još pre više od deset godina istekao rok trajanja. Ne postoji zakon koji bi regulisao rad Ustavnog suda BiH, što zaista nema nigde u svetu. Dodik i Čović pokušali su da prevaziđu taj ustavnopravni vakuum i ponudili tekst takvog zakona, ali Ustavni sud BiH odbio je da o njemu raspravlja. Nekolicini pravnika koji tamo sede očigledno odgovara da ničim ograničeni presuđuju kako im se hoće.

Dodik je najavio da će razmotriti vraćanje vojske RS kao jednog od elemenata originalnog Dejtona, od koga je Srpska svojevremeno odustala. Je li to više medijski spin ili mislite da će Dodik zaista pokušati da vrati tu nadležnost?

- Dodik je od početka predlagao demilitarizaciju čitave BiH. Međutim, "partnerima za mi" za tzv. zajedničke operacije treba balkanska pešadija da bi oni mogli da ratuju sa lansirnih rampi udaljenih nekoliko hiljada kilometara od fronta. Mimo toga, nacionalno trokomponentne oružane snage BiH su besmislene. BiH se graniči sa Srbijom i Hrvatskom, i da jedna ili druga sutra napadnu BiH, ta "bosanska vojska" delom bi se pridružila agresoru i potukla međusobno. Dođe li do unutrašnjih sukoba, "srpska komponenta OS BiH" ionako je stacionirana na teritoriji RS, sastav i komanda uglavnom su srpski, tako da je jasno šta bi i zašto branila.

Kako vidite ulogu hrvatskog etniciteta u ovoj situaciji? Čini se da bi oni veoma rado tražili treći entitet da nije velikog pritiska iz Zagreba.

- Ne da bi ga tražili, nego su ga tražili, a i sada ga traže, iako su ga imali sve do Vašingtonskog sporazuma. Njih je Tuđman natociljao da se odreknu "livanjskog pitanja", a zatim da se Vašingtonskim sporazumom odreknu Herceg Bosne, uz obmanu da će Federacija ući u konfederaciju sa Hrvatskom. Pokušali su i na svoju ruku. Krajem 2000. godine održali su referendum, ali međunarodna policija je upadom u Hercegovačku banku odnela u nepovrat finansijsku osnovu obnove entiteta. Posle su hodali na prstima sve dok Hrvatska nije ušla u EU, pa opet ništa. Čović je nedavno rekao: "Ili treći entitet ili povratak na Dejtonski sporazum!" i Zagreb diskretno lobira po kuloarima Brisela, ali to teško ide i zato što je Vatikan protiv. Zato što granice Trećeg entiteta ne bi obuhvatale samostane u Bosni Srebrenoj, koji su rezultat vekovnog franjevačkog misionarenja na Istok.

Je li RS dovoljno jaka da izdrži pritisak koji vodi ka unitarizaciji, koju zagovara Sarajevo, ali i dobar deo međunarodne zajednice?

- Srpska je izdržala i u mnogo težim periodima, pa će verovatno i dalje, ali pod uslovom da sačuva jedinstvo rukovodstva i naroda. Uz takvo jedinstvo unutar RS, spolja jedino mogu oružano da je napadnu i, ako su dovoljno jaki, okupiraju. Verujem da dolaskom Trampa takvih pokušaja neće ni biti.

Koliko Rusija prepoznaje RS kao svog saveznika na Balkanu, malog ali ipak saveznika? I koliki upliv Moskve možemo očekivati u odbranu interesa RS, a imajući u vidu i neka strateška pomeranja, poput bliskog partnerstva koje su Rusija i Turska ostvarili u poslednje vreme?

- Rusija uživa tradicionalnu podršku slovenskih i pravoslavnih naroda na Balkanu, ali to ne dolazi dovoljno do izražaja u parlamentima pojedinih zemalja zbog velikog uticaja izbornog inženjeringa evroatlantskih integratora, koji su antisovjetizam preveli na antirusizam. U tradicionalno najrusofilskijoj Crnoj Gori imate antirusku vlast. U Makedoniji Grujevskog ruše zbog veza sa Moskvom. Srbija hoće u EU a "neće protiv Rusije". Jedino Srpska hoće sa Rusijom a nije protiv EU. Putin se poslednjih godina češće sastajao sa Dodikom nego sa mnogim drugim državnicima. Otkako je stupio u partnerstvo sa Putinom, Erdogan je upadljivo naglo prestao sa svojatanjem Bosne i sa podrškom Izetbegoviću. Tu je sada na delu veoma kompleksna i za nas važna politička igra, u kojoj je Rusija svakako stariji partner. Nedostaju nam Darko Tanasković i njegovo multidisciplinarno poznavanje Orijenta i diplomatsko iskustvo u Ankari za pouzdanu analizu, koju mlađi stručnjaci koji se sami preporučuju teško da mogu da ponude.

Kako Vam se čini uloga Beograda u poslednjoj krizi, dolazak Nikolića u Banjaluku i suzdržane izjave Vučića? Koliko u ponašanju njih dvojice prepoznajete role dobrog i lošeg policajca, a koliko postojanje dve struje u vrhu srpske države a po pitanju RS?

- Čini mi se da oko RS pomalo taktički svaki od njih radi na svoju ruku, ali da strateški postoji koordinacija. Nikolića i Vučića čvrsto vezuje napuštanje Šešelja i formiranje nove stranke, koja je doživjela vrtoglav uspeh, iz čega proizlaze ne samo međusobne i ne samo političke obaveze. Očito je da Vučić drži vezu prema Berlinu i Briselu, a Nikolić prema Moskavi i Pekingu. Prvi hoće po svaku cenu u EU, a drugi nikako protiv Rusije. Po tome što je bio na proslavi u Banjaluci dalo bi se zaključiti da će on ponovo biti kandidat za predsednika jer sa Dodikom se više dobija izbornih glasova u Srbiji nego što se gubi.

Dodik i Vučić kao da hodaju po jajima: veoma paze šta govore jer nijednom od njih nacionalna javnost, ni tamo ni ovamo, ne bi oprostila što zavađaju delove jednog naroda

Koliko će Srbija biti u stanju da u narednom periodu podrži i pomogne RS, s obzirom na situaciju u kojoj se i sama nalazi?

- Ko god bio na vlasti u Srbiji, moraće da vodi računa o Srpskoj i pomogne koliko god može. I obratno. Setimo se, Koštunica je imao negativan stav prema Dodiku, a posle je najviše učinio za Srpsku. Tadić je takođe pokazivao rezerve, a onda je saradnja prerasla u lično prijateljstvo sa Dodikom. Tek koliko su se Vučić i Nikolić ljutili na njega što je učestvovao izbornoj kampanji demokrata, a onda imamo period kada cvetaju specijalne veze: lideri, kompletne vlade, ministri i drugi sastaju se svake nedelje, čas u Banjaluci, čas u Beogradu. Sada smo u periodu izvesnih raskoraka, ali i Dodik i Vučić kao da hodaju po jajima: veoma paze da o tome bilo šta direktno kažu jer nijednom od njih nacionalna javnost, ni tamo ni ovamo, ne bi oprostila što zavađaju delove jednog naroda.

Dejton je od 1995. godine doživeo mnogo izmena, naročito pod upravom Pedija Ešdauna. Incko je najavio, istina indirektno, da će se sa tim nastaviti. Šta je rešenje u takvim okolnostima? Opet neki referendum, ili čak referendumi...?

- Ne verujem da će Incko imati još dugo prilike da bilo šta nastavi u BiH. A ako je verovati Trampu, neće ni bilo ko drugi. Ali to nije dovoljno. Za povratak izvornom Dejtonu bio bi dovoljan i samo jedan referendum koji bi vratio sve oteto i ukinuo sve nametnuto, ali može i jedno po jedno. Suštinsko pitanje glasi: Da li je dosadašnja revizija Dejtona učinila BiH složnijom, funkcionalnijom, uspešnijom? Očigledno da nije i da bi trebalo krenuti u suprotnom smeru. Pojačavanje pogrešne terapije može samo dovesti do toga da pacijent umre. Odnosno da se BiH raspadne. Bošnjaci bi mnogo žalili za njom. Srbi bez povratka na izvorni Dejton i Hrvati bez trećeg entiteta - ni najmanje.

Zašto rezultati prethodnog referenduma (onog o Danu državnosti) još uvek nisu objavljeni u "Službenom glasniku"?

- U "Službenom glasniku" RS nije objavljena ni prethodna odluka Ustavnog suda BiH, pa bi onda ova o referendumu ispala bez povoda. Ovako, po "Službenom glasniku", sve ostaje po starom. A i u praksi je tako: Dan RS je i ove godine proslavljen 9. januara.

PRINCIP KAO DIZAJNER ISTORIJE RS

Na koricama novog izdanja Vaše knjige "Istorija Republike Srpske" nalazi se portret Gavrila Principa. Da li to treba shvatiti kao poruku?

- Autor likovnog rešenje korica jeste dizajner izdavača, ali se meni i koautoru Čedomiru Antiću dopalo baš kao neka vrsta metafore za srpski otpor prema "našim okupatorima" uopšte. Princip na koricama nije pretnja Incku, ako ste na to mislili. Knjiga je, čini mi se, značajna već samim tim što je prva i što obuhvata istoriju prostora RS još od najstarijih vremena i ukazuje na kontinuitet, koji poslednjih godina osporavaju mnogi savremeni bošnjački i hrvatski autori u svojim interpretacijama istorije BiH. Najzad, pisana istorija Srpske jedan je od kulturnih atributa njenog identiteta i državnosti. Kada je izašlo prvo izdanje, luksuzno i malom tiražu, mnogi su sugerisali da svet treba da pročita našu istoriju, pa je nastala verzija na engleskom, ali i da treba da uđe u svaku srpsku kuću, pa je nastalo jedno tiražnije izdanje po pristupačnoj ceni. Naravno, od izdanja do izdanja tekst smo popravljali i dopunjavali najnovijim dramatičnim događajima, kojih na ovim prostorima ima na pretek.document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);