MAJKA ILI MAĆEHA

Izjave funkcionera crnogorskih vlasti da Srbima u Crnoj Gori prava nisu ugrožena najbolje demantuju egzaktni podaci koji pokazuju da je zastupljenost Srba u organima državne uprave četiri puta manja od njihovog udela u stanovništvu ove republike. A to je protivno i Ustavu i zakonima Crne Gore

Srbima u Crnoj Gori nikada prava neće biti ugrožena. To je pre samo dva dana tvrdio Obrad Stanišić, član Glavnog odbora DPS-a. I dok je to izgovarao, verovatno je u sebi citirao član 79 crnogorskog ustava koji pripadnicima manjinskih naroda garantuje „srazmernu zastupljenost u javnim službama, organima državne vlasti i lokalne samouprave“. Odmah zatim preslišavao se i kako glasi član 80, koji zabranjuje „nasilnu asimilaciju pripadnika manjinskih naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica“, štaviše, obavezuje državu da ih zaštiti od toga.

Prisećao se, verovatno, i člana 25 Zakona o manjinskim pravima i slobodama. A u njemu se navodi i da se „o zastupljenosti pripadnika manjinskih naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica staraju nadležni organi zaduženi za kadrovska pitanja, u saradnji sa savetima manjinskih naroda i drugih manjinskih nacionalnih zajednica“.

Nema manjina u upravi

Jedino čega nije uspeo da se seti su rezultati istraživanja koje je pre dve godine sprovelo crnogorsko Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. A ono je, kao i neka prethodna, ukazalo na negativan trend zastupljenosti pripadnika manjinskih naroda u državnim organima. Od 6.808 upitnika, u nacionalnom smislu, zaposleni su se izjasnili na sledeći način: Crnogorci 5.590 (82,11%), Srbi 497 (7,30%), Albanci 90 (1,32%), Bošnjaci 333 (4,89%), Muslimani 149 (2,19%), Romi 2 (0,03%), Hrvati 27 (0,40), ostali 24 (0,35%), dok se njih 96 (1,41%) nisu izjasnili. Na nivou Vlade (ministri, direktori direktorata i savetnici užeg kabineta) od više od stotinu njih, svega su dvojica bili Albanci. U Specijalnoj antiterorističkoj jedinici (SAJ), kao elitnoj jedinici Uprave policije, nema pripadnika manjinskih na roda, dok je u Agenciji za nacionalnu bezbednost takođe zanemarljiv broj pripadnika manjinskih naroda.

U Centralnoj banci, koja može poslužiti kao primer institucije u kojoj su plate dobre ali i ostali uslovi rada, od ukupno 260 zaposlenih, manje od četiri odsto zaposlenih su pripadnici manjinskih naroda. Rezultati istraživanja pokazali su, takođe, i da je veliki broj institucija koje su jednonacionalne. Posle ovoga, logično je postaviti pitanje da li su obespravljeni samo Srbi, koji po popisu čine gotovo trećinu stanovništva Crne Gore, ili su prava ugrožena i nacionalnim manjinama kao što su Albanci kojih je pet odsto, ili Bošnjaci/Muslimani kojih je zajedno oko 12 odsto?

Nasuprot gorepomenutom Stanišiću, Andrija Mandić, predsednik opozicione Nove srpske demokratije, kaže da ovi podaci pokazuju kako su Srbi u Crnoj Gori poniženi bez presedana.

- I tamo gde su Srbi na položajima u državnoj upravi reč je o marginalnim, perifernim funkcijama - kaže Mandić i nastavlja: „Nema ih u Vladi, nema ih na pozicijama direktora javnih preduzeća, nema ih među direktorima osnovnih i srednjih škola, čak ni vrtića. Srba nema među višim oficirima crnogorske vojske, niti na rukovodećim pozicijama u policiji. Nema ih ni u sudstvu. Ima, koliko znam, samo jedan Srbin na mestu predsednika Višeg suda. Ali je zato jedan Srbin koji je pristao da se izjašnjava kao Crnogorac uznapredovao do mesta predsednika jednog suda, a po svemu sudeći, njegova će deca dobiti mogućnost da se zaposle u pravosuđu.“

Srbe u Crnoj Gori, međutim, kako kaže Mandić, ne interesuje mnogo šta su to „naškrabali u tom Ustavu“.

- Srbi u Crnoj Gori nisu nacionalna manjina. Ne može se porediti položaj 60.000 Crnogoraca u Srbiji koja ima sedam miliona stanovnika sa položajem trećine stanovništva Crne Gore. To je samo ustavna klopka u koju nećemo da upadnemo. Jer, ako bismo na to pristali, time bismo im samo olakšali da završe asimilaciju koju su počeli - kaže Mandić.

Srbi po zadatku

Time se, kako ocenjuje, šalje jasna poruka - Srbin ne može da bude ni na jednoj značajnoj funkciji u državnoj upravi Crne Gore. A ko želi da napreduje, mora da se izjašnjava kao Crnogorac. Nije, međutim, nemoguće zamisliti scenario i po kojem će Milo Đukanović među svojim pristalicama pronaći i pogodne da se izjašnjavaju kao Srbi, čime bi i formalno etnički sastav državne uprave prilagodio rezultatima popisa. Na taj način ispunio bi i ustavne i zakonske norme koje je sam i propisao.

Uostalom, mnogi DPS-ovci su se do pre koju deceniju i sami izjašnjavali kao Srbi, pa što bi bio problem da se ponovo tako izjasne, a „za dobrobit majke naše Crne Gore“? Mogućnost da će prvom lukrativnom prilikom broj Srba u Crnoj Gori preko noći da poraste, svojevremeno je nagovestio i istoričar Predrag Marković, konstatujući da su „Crnogorci konvertiti bez presedana“.
- To je nezabeležen primer u modernoj istoriji. Pre Brozovog dekreta svi u Crnoj Gori, izuzev Arbanasa, Muslimana i Hrvata, bili su Srbi. Broz ih je za jednu noć preobratio, tačno 91 odsto te 1948. godine postali su Crnogorci. Sve se promenilo 1990, opet su postali Srbi, a sa otcepljenjem od Srbije 2006. Crna Gora se rascepila i ta provalija zjapi sve više - rekao je Marković.

Tu, međutim, ipak treba biti obazriv. Na prvom popisu u Crnoj Gori 1909. godine, na primer, stanovništvo se izjašnjavalo samo po veroispovesti. Na kasnijim popisima u SHS i Kraljevini Jugoslaviji izjašnjavali su se i po maternjem jeziku, tako da Crnogorci, baš kao ni Makedonci, nisu nigde ni mogli da budu zastupljeni.

Svoje viđenje položaja Srba u Crnoj Gori ima i pisac iz Herceg Novog Nikola Malović, koji, polazeći od toga da je „u kolektivnom umu Crna Gora izrasla iz istorijskog srpstva“, ocenjuje da je otud „teško shvatiti izdaju vlastitog koda s jedne i strasno zabijanje noža u leđa Srbiji s druge strane“.

- Crnogorsko konvertitstvo ima uporište u ideologiji ustaštva, jer omča koja se steže oko vratova Srba u Boki Kotorskoj i Crnoj Gori nama nalikuje onim slikama koje je naš narod gledao tokom ranijih okupacija. Dakako, ne treba odbaciti teoriju po kojoj su se kvislinški režimi u Podgorici i Beogradu, po nagovoru stranaca, upravo dogovorili da se odigrava u Crnoj Gori antisrpski, a u Srbiji anticrnogorski scenario, da bi se skrenula pažnja sa očigledne pljačke narodne imovine - kaže Malović i dodaje: „Videvši da je Zapad dugoročno otpisao Srbiju, zemlju bez mora, sa liste zemalja kojima duh liberalne ekonomije produžava život novim zaduženjima, oficijelni Montenegro je odlučio da preumi, da ne bude što je bio, te da u svemu raskrsti sa Srbijom.“

Kao nekad Slovenija, kao nekad Hrvatska, i najmanja je jugoslovenska republika Crna Gora odlučila da, kako kaže Malović, postane oberposlušna, da proda strancima sve od čega je narod mogao da živi samostalno, te da pošalje vojnike u Avganistan, i na Rusiju ako zatreba. Na Kosovu se već nalazi cokula sa montenegrinskom zastavom.

- No kao i u Srbiji, u kojoj je pitanje da li ima Srba? - pitanje je koliko je nas Srba u Boki i Crnoj Gori ostalo - pita se ugledni pisac.

Bez vođe - Jer ako nas uprkos lažiranim statistikama ima najmanje trećina, koji andrak onda ne ustajemo? A biće da ne ustajemo zato što smo narod, a narod bez vođe, poznato je - ne postoji. Srbi u Crnoj Gori nemaju vođu. Oni koji bi hteli da se nametnu kao vođe to iz sigurnosne podgoričke skupštinske klupe čine decenijski dugo, ni sa kakvim uspehom, sve vreme drobeći na komade carstvo opozicionih glasova. Da bi tih nekoliko vođa mogli da svrgnu Mila, bojazan je da bi i oni po izborima koje bi dobili, odmah poleteli da ljube skute američkog ambasadora - kaže Malović i nastavlja: Nama je kao narodu, kao u Svetosavskoj himni „od mora do Dunava“, potrebna celokupna promena sistema, a ne neka sitna promena unutar postojećeg sistema. Spasonosne promene očigledno ne može biti bez velikog globalnog mešanja karata, a sačuvaj nas bože velikog, uvek ratnog, globalnog mešanja karata.“ - Dok se neko veliko čudo ne dogodi, Srbi primorci deliće sudbinu svakog našeg kontinentalca. Ukoliko nam državni vrh izda Kosovo, ostrviće se istog trenutka udruženi i Albanci i Montenegrini i Bošnjaci i Hrvati. Stegnuće se oko naših vratova u vrhu teksta opisane omče. Neki će preveriti, pa će postati Crnogorci, a biće i onih koji će kletom Crnogorcu reći: Samo ti, sine, radi svoj posao - zaključuje Nikola Malović .

Vlada bez Srba Aktuelna

Vlada Crne Gore ima 17 ministarstava, jedno bez portfelja i tri potpredsednika. Na visokim funkcijama u Vladi nema Srba. Prema podacima sa sajta Vlade Crne Gore, Bošnjaka i Muslimana u Vladi ima šest: Rafet Husović je potpredsednik Vlade,Vevludin Nuhović je ministar unutrašnjih poslova, Damir Šehović ministar prosvete, Osman Nurković ministar saobraćaja i pomorstva, Kenan Hrapović je ministar zdravstva, Kemal Purišić ministar rada. Albanac Mehmed Zenka je ministar za ljudska i manjinska prava. Bošnjaci i Muslimani prema poslednjem popisu stanovništva čine oko 12 odsto stanovništva Crne Gore, a Albanci pet odsto. Srba zvanično ima 29 odsto.