NIKO NIJE ZAPALIO ŽITO

Posle oslobađanja optuženih za paljenje američke ambasade, pitanje je koliko je logično očekivati da pred sudom odgovaraju oni koje tužilaštvo tereti da nisu sprečili da do paljenja dođe
Za paljenje američke ambasade u Beogradu februara 2008. godine zvanično niko nije kriv. Po svemu sudeći, tako će i ostati. Posle odluke Apelacionog suda kojom su sedmorica optuženih pravosnažno oslobođeni optužbi za paljenje zgrade u Ulici kneza Miloša, teško je zamisliti da bi mogao da bude kažnjen neko od petorice policijskih funkcionera koje tužilaštvo tereti da su odgovorni za to što policija nije zaštitila američko poslanstvo.

Tim pre što optužnica koju je protiv njih podnelo Više tužilaštvo u Beogradu već skoro dve godine čeka da se o njoj izjasni Viši sud. Sud je, naime, prvobitnu optužnicu, koja je podignuta 20. aprila 2017. godine, osam meseci kasnije vratio „na dopunu". Već januara 2018. tužilaštvo je sudu uputilo novu, dopunjenu optužnicu. Sud se, međutim, od tada ne oglašava, što za „Ekspres" potvrđuje i portparolka Višeg javnog tužilaštva Irena Bjeloš.

- Nakon naredbe suda da se istraga dopuni, postupljeno je po toj sudskoj odluci. Nakon toga je podignuta nova optužnica. Još uvek nismo dobili odluku suda. Shodno tome, možete kontaktirati s Višim sudom u Beogradu - kaže Bjeloševa.

Iz Višeg suda, međutim, nismo dobili odgovor na pitanje u kojem je statusu optužnica protiv petorice policajaca - da li je potvrđena, odbačena ili vraćena na doradu.

A ko su optuženi? Prvooptuženi Slobodan Vukolić bio je načelnik Uprave policije Beograda i rukovodio je štabom formiranim zbog održavanja skupa „Kosovo je Srbija".

Optužen je i general Stevan Bjelić, u to vreme načelnik beogradske policije, kao i general Mladen Kuribak, tadašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije.

Tužilaštvo tereti i Zorana Raškovića, koji je bio zamenik rukovodioca štaba te večeri, a koji je inače bio načelnik Odeljenja za operacije u komandi Žandarmerije. Na optužnici je i Bojan Marković, koji je bio komandant odreda Žandarmerije u Kraljevu.

Oni se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti i zloupotrebu službenog položaja.

Vukolić, Bjelić i Kuribak su danas u penziji.

Da u međuvremenu nije preminuo, na optužnici bi se verovatno našao i general Borivoje Tešić, u to vreme komandant Žandarmerije.

U optužnici, međutim, nema imena nijednog organizatora mitinga 21. februara 2008, posle kojeg je ambasada zapaljena, a koji bi po logici stvari i po zakonu morao da bude odgovoran za haos koji je posle skupa nastao.
Nema, međutim, ni drugih ljudi čija bi se odgovornosti u celom slučaju mogla ceniti. Neki od njih su svakako i tadašnji direktor policije Milorad Veljović, pa i u to vreme državna sekretarka Mirjana Orašanin. Ona je formalno rukovodila MUP-om, s obzirom na to da je januara iste godine ministar Dragan Jočić doživeo tešku saobraćajnu nesreću.

Mirjani Orašanin se posle odlaska iz MUP-a „gubi svaki trag", a Veljović je smenjen 2015. godine.

On se, međutim, u istrazi spominje samo kao svedok, koji je kao glavne krivce za propuste u odbrani ambasade na saslušanju u Višem tužilaštvu označio komandante Žandarmerije, dok su „generali Stevan Bjelić, Mladen Kuribak, kao i Slobodan Vukolić dali svoj maksimum da se spreči haos na ulicama".

- Tog dana sam bio u sedištu MUP-a, u direkciji policije. Nisam imao video-bim da bih preko kamera pratio situaciju, već sam bio na stalnoj telefonskoj liniji s Bjelićem i Kuribakom. U jednom momentu sećam se da su me pozvali i rekli mi da se iz kolone građana izdvojila veća grupa koja se kreće prema Ulici kneza Miloša. Posle nekoliko minuta prvo me je ponovo pozvao Kuribak, a zatim i Bjelić, i tražili su da se hitno angažuje PTJ jer niko od starešina Žandarmerije ne odgovara na pozive. Rekli su da sa Žandarmerijom ne mogu da ostvare komunikaciju i da je došlo do paljenja ambasade, kao i da će biti velikih problema - prisećao se Veljović u tužilaštvu.

Tada je, navodno, objasnio i da je, da bi angažovao PTJ, morao da pozove ministra, ali kako je Jočić bio u bolnici, odluku je doneo sam.

- Doneo sam odluku koju možda nisam smeo, ali s obzirom na situaciju i to da imam veliko poverenje u svoje saradnike, pozvao sam komandanta PTJ Gorana Dragovića i rekao mu da hitno počne s intervencijom. Rekao mi je da će zadatak izvršiti uprkos tome što nema podršku pešadije, koja treba da ide pored njihovih specijalnih vozila, i da samim tim postoji opasnost da neko od građana eventualno podleti pod vozilo - objasnio je on.

Prethodno je, međutim, general Žandarmerije Borivoje Tešić, koji je smenjen i penzionisan četiri meseca posle mitinga, optužio upravo Veljovića da ga je tog dana isključio iz lanca komandovanja. A razlog je video u tome što je, kako je rekao, Veljović znao da on nikada ne bi dopustio da diplomatska predstavništva ostanu bez zaštite.
A to i jeste jedno od ključnih pitanja na koja odgovore ne nudi niko ni više od decenije posle incidenta u kojem je jedna osoba i poginula. Ko je naredio jedinicama koje su obezbeđivale ambasadu da se povuku i ostavio ih neobezbeđene gotovo 45 minuta? U tom periodu huligani su kamenovali ambasadu i gađali je bakljama, što se sve vidi na snimcima RTS-a. Potom su i skinuli američku zastavu s jarbola, pa čak i ušli u pojedine prostorije ambasade.

Tom prilikom poginuo je Zoran Vujović iz Novog Sada.

General Tešić tvrdio je i ranije da uvidom u dokumentaciju MUP-a može da se utvrdi ko je izdao naređenje da se policija povuče. Istakao je i to da je „svojim ušima čuo naređenje da se jedinice koje obezbeđuju Ambasadu SAD radi bezbednosti povuku".

- Neću da kažem ko je izdao naređenje, ali to se može saznati preslušavanjem snimaka pošto se u MUP-u snimaju sve radio-veze. Sve se zna, kao što se zna odakle potiče naređenje, iz štaba MUP-a za Grad Beograd, a zna se i ko rukovodi njime i svim jedinicama. Kao komandant Žandarmerije jedino od direktora policije mogu da primam naređenja. On komanduje svima - izjavio je Tešić 2014. godine.

Spekulisalo se čak i da je policijom faktički komandovao Aleksandar Nikitović, šef kabineta tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Takav je utisak stekao i Vladimir Božović, generalni inspektor MUP-a do 2007. godine, rekavši svojevremeno za „Insajder" da je Nikitović sve vreme bio na telefonskoj vezi s ljudima iz policije. Nikitović je preminuo 2016. godine.

Posle svega postavlja se pitanje koliko je bila pravilna procena situacije na terenu, odnosno da li je neko namerno ostavio prostor huliganima za delovanje. Istovremeno s mitingom, naime, igrao se večiti derbi između Crvene zvezde i Partizana, a postojale su dojave da će se pojedine grupe huligana uputiti i ka zgradi Televizije B92, koja je u to vreme bila blizu Beogradske arene.

Bezbednosni stručnjaci koji su se bavili analizom celog slučaja kažu da im deluje da su angažovane policijske snage „više nego profesionalno razvučene" tako da ne mogu adekvatno da reaguju. U oči im upada i to što su se grupe huligana na nekim mestima postavile tako da spreče prolazak policije kao da su unapred znale kuda će se policija kretati.

Da je policija bila „raštrkana", potvrdio je u izjavi pred tužilaštvom i Stevan Veljović.

Odmah posle mitinga reagovao je i tadašnji šef svih američkih obaveštajnih službi Džon Majkl Mekonel tvrdeći da je Vlada Srbije naredila policiji da ne reaguje kada su demonstranti napali američku ambasadu. Koštunica je, očekivano, te tvrdnje odbacio. Amerikanci, opet očekivano, svoj stav nisu promenili. Jedanaest godina kasnije, oni i dalje čekaju odgovor na pitanje ko je odgovoran za paljenje njihove ambasade. A Srbija i dalje čeka odgovor na pitanje ko je odgovoran za milionsku štetu koja je pričinjena u Beogradu, ali i za smrt Zorana Vujovića.

Oslobođeni

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažnom presudom oslobodio je sedmoricu optuženih da su posle protesta „Kosovo je Srbija" gađali zgradu američke ambasade kamenicama, bakljama i drugim predmetima te izazvali požar. Sud je naveo da su preinačene uslovne kazne zatvora, odnosno prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu za četvoricu optuženih: Dejana Vučkovića, Dragana Marinkova, Marka Novitovića i Milana Tomasa, a prvostepena oslobađajuća presuda potvrđena je Đorđu Tominu, Nikoli Kosanoviću i Filipu Backoviću. U obrazloženju se navodi da tužilaštvo nije dokazalo tvrdnje iz optužnice i da su zbog toga svi okrivljeni oslobođeni optužbe za teško delo protiv opšte sigurnosti.
Tužilaštvo je teretilo optužene da su ispred Ambasade SAD u Ulici kneza Miloša, u centru Beograda, izazvali opasnost za život ljudi i imovinu pošto su posle mitinga organizovano došli i gađali zgradu kamenicama, bakljama i drugim predmetima te izazvali požar.
Apelacioni sud je dodao da tužilaštvo nije ponudilo dokaze, već je svakom okrivljenom ponaosob stavljeno na teret da su bacali kamenice, pa se ne može prihvatiti stav da „bacanje kamenica na zgradu ambasade može da izazove požar".