QUO VADIS: Srbija, Albanija, EU - tango u troje

Nije tajna da već dugo postoje mnoge netrepeljivosti između Srba i Albanaca, koje najvećim delom potiču zbog sukoba oko osetljivog kosovskog pitanja, koje izgleda još nema održivo rešenje, niti može da bude rešeno olako.

Međutim, izgleda da je kosovsko pitanje nova strategija Evropske unije, koja bi da se i dalje poigrava prihvatanjem Srbije i Albanije u svoje redove, i održi mutan odgovor o konačnom priključenju ove dve zemlje, koje ostaju jedini evropski deo što nije prihvaćen u EU.

Stoga, kako bi se napravio korak napred ka normalizaciji odnosa ova dva naroda, i temeljno protreslo priključenje EU, danas je održana konferencija "Srbi i Albanci, kojim putem napred?", u hotelu Metropol u Beogradu, koja je imala za cilj da ponudi moguća rešenja za uspostavljanje dijaloga i saradnje između Beograda i Tirane, kao i da pomogne prilikom suzbijanja revanšizma, predrasuda i stereotipne slike naroda zaraćenog "na krv i nož".

"Iako smo bliski susedi, naši odnosi su prolazili kroz mnoga iskušenja, ali u vremenu u kojem živimo, odnos Srba i Albanaca biće merilo uspešnosti čitavog regiona", istakao je Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova.

Uspostavljanje saradnje između Srbije i Albanije jeste od suštinske važnosti za proces integracije ove dve zemlje u Evropsku uniju, a da su ove dve zemlje ključni igrači na današnjem Zapadnom Balkanu, potvrdio je i Eduard Kukan, poslanik Evropskog parlamenta.

"Nama je potrebno da ove zemlje prihvate proces integracije i napredak čitavog regiona. Ali ja želim i više od toga, ja hoću da ove države bratski sarađuju, kao i da njihov narod sarađuje", istakao je Kukan.

Kukanovo insistiranje na "bratskoj saradnji" dva okrvavljena naroda deluje kao puki utopijski san, posebno kada se uzme u obzir stav EU o Kosovu, koji baš i nije povoljan po Srbe, i koji navodi da pitanje granica Kosova nije važno po širu evropsku sliku i realnu situaciju Srbije i njen napredak.

"Mi jedino vidimo budućnost Kosova u EU", ističe Kukan, dodavši da takav stav nije pritisak na srpske političare da priznaju Kosovo, već je reč o zahtevima za dogovor, dijalog i saradnju dve zemlje, koje će propasti ako je ne uspostave.

"Normalizacija odnosa Srba i Albanaca neće ići istorijski već racionalno. Kosovo je otišlo od Srbije, neće biti kompromisa, i Srbija ga ne može dobiti. Ono što Srbija može dobiti zauzvrat jeste mogućnost boljeg ekonomskog razvoja i uređenje socijalne situacije", isitče Bodo Veber, viši savetnik Saveta za politiku demokratizacije.

Nasuprot Kukanovom i Veberovom mišljenju, Dačić je ukazao da je kosovsko pitanje preraslo u bitku za teritoriju, i da nije više borba za demokratske vrednosti.

"Ne smemo da ostanemo nemi i da pustimo da nam drugi rešavaju sudbinu. Kosovo nije rešena stvar, kao što Priština tvrdi, jedino rešenje je kompromis, a do njega ćemo doći kroz dijalog", ističe Dačić, dodavši da je prilično smešno pomisliti kako pitanje granica Srbije i Albanije nije od važnosti, budući da je poznato da Priština slavi i baca vatromet ako neka zemlja sveta podrži nezavisnost Kosova.

"Otkidanje Kosova je kazna za Srbiju, a ne nagrada. Priznanjem Kosova Albanci će imati dve etnički čiste države na Balkanu, a onda će neminovno uslediti konflikt. Realnost ne znači odricanje Kosova za nas, jer ako je to slučaj zašto se još pregovara o tome? Realnost na Kosovu je i za Srbe i za Albance izmenila Amerika, a sada ovim državama EU mora pomoći, pošto one žele integraciju i obećani boljitak odmah. Ako je žele u čemu je problem?", pita Momčilo Pavlović, profesor doktor beogradskog Instituta za savremenu istoriju, i jedan od učesnika današnje diskusije.

Da bi EU trebalo da požuri sa svojim odlukama o prihvatanju Srbije i Albanije u svoje okrilje, istakao je i Adrian Hačkalj iz Instituta za saradnju i razvoj u Tirani, koji je ukazao da je međusobno upoznavanje dva naroda prva stepenica ka usvajanju evropskih standarda.

"Albanci i Srbi moraju da lobiraju zajedno i da od EU traže potvrdu kako ona ima ozbiljne namere i interesovanje za balkanska pitanja, a yatim EU mora da da više novca za ove dve države. Mnogo više nego što je dala Rumuniji ili Bugarskoj", navodi Hačkalj.

Ovu ideju je prihvatio i Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, još jedan od učesnika današnje diskusije, koji je istako da su Srbija i Albanija poslednji vagon koji želi da se priključi Evropi, ali je dodao da iako su obe države siromašne i zaostale, bez rešenog pitanja Kosova nipošto ne može biti relaksacije odnosa Prištine i Beograda, kao ni odnosa između Tirane i Beograda.