TELESKOPI, ASTEROIDI I KOSMOS U 21. VEKU: Dan u Astronomskoj opservatoriji Beograda

U današnje vreme, kada se govori o izumiranju resursa naše planete, već se prave planovi o „rudarenju vrednih metala“ na asteroidima, što se naziva zlatnom groznicom 21. veka, i može
se slobodno tvrditi da teleskopi igraju veoma važnu ulogu u toj trci za svemirskim osvajanjem.

Foto: Kristina Kecman,

Teleskopi se dele u dve kategorije, prvi su „zemaljski“, tj. oni koji se nalaze na našoj planeti,
često grandiozni i zahtevaju dobro tehničko održavanje, poput onih u Čileu, ili Americi, a sa
druge strane, postoje i drugi, „svemirski“, poput čuvenog japanskog Hanabuse, ili američkog
Habla.

Interesantno je da u Srbiji postoji više astronomskih stanica, poput one u Vidojevici, kao i
nekoliko manjih, ali vrednih, teleskopa, pa tako na primer, teleskop u Vidojevici je koštao preko
milion evra i bio je donacija EU.

Međutim, u jednoj od prvih srpskih naučnih institucija, Astronomskoj opservatoriji, u
Volginoj ulici broj 7, u Beogradu, odmah pored Zvezdarske šume, nalazi se upravo jedan od
najstarijih teleskopa na čitavom Balkanu. Ovaj teleskop je dospeo u Srbiju zahvaljujući
naplaćenoj ratnoj odšteti, a zajedno sa njim, stigli su i mnogobrojni vredni instrumenti,
zalaganjem profesora Milana Nedeljkovića, osnivača i prvog upravnika opservatorije.

Zanimljivo je da se prvobitna zgada opservatorije nalazila u blizini Karađorđevog parka,
na mestu današnje Meterološke opservatorije, da bi odmah po penzionisanju profesora
Nedeljkovića, 1924. godine, započelo preseljenje u Volginu ulicu. Iste godine, stiže u Srbiju i
pomenuti teleskop, koji je u to vreme predstavljao čudo tehnike i najsavremeniju opremu za
posmatranje svemira, a već tokom 1932. godine oko njega niču i zgrada kupola.

Ta kupola se mogla otvarati uz pomoć posebnog točka za namotavanje, i teleskop bi se
usmeravao u željenom pravcu, a podijum, na kome se posmatrač nalazio, mogao se podići ili
spustiti u zavisnosti od potrebe. Za razliku od današnjih, savremenih i ultraosetljivih teleskopa,
koji funkcionišu uz pomoć ogledala, teleskop u Astronomskoj opservatoriji koristi sočivo,
prečnika nešto preko 60 centimetra, što se smatra izuzetno velikim za teleskope.

Teleskop je napravila firma Karl Cajst (Karl Zeiss), iz Jene, jedna od najčuvenijih nemačkih kompanija koja se bavi optikom.

Naravno, ovaj teleskop nije više u upotrebi, davno je prošlo vreme kada se koristio za osmatranje misterija kosmosa. Ipak, moguće je da će ovaj teleskop, nastaviti svoje postojanje kao muzejski eksponat, pošto se planira pretvaranje opservatorije u muzej. Međutim, veliko je pitanje
da li će se čak i u tom slučaju ovaj teleskop biti dostupan posetiocima, ili će biti organizovan
samo obilazak, pošto bi neprestano rukavanjedelikatnom opremom moglo da izazove štetu i
kvarove.

Foto: Kristina Kecman,

„Ovaj teleskop je svakako jedan od najstarijih na Balkanu, mada možda u Bugarskoj, ili čak Rumuniji, postoji neki koji je slične starosti, ali naš teleskop je bukvalno muzejski primerak.

Danas ne može mnogo da se posmatra uz pomoć njega, mogu da se vide Marsove polarne kape,
Jupiterovi sateliti, Saturnovi prstenovi, i to je naravno lep prizor“, ističe Nenad Milovanović,
naučnik iz Astronomske opservatorije Beograd, ujedno i jedan od vodiča prilikom dana otvorenih vrata opservatorije, koji je juče otvrio kupolu sa teleskopom posetiocima, na Međunarodni dan asterioda, 30. juna.

Važno je pomenuti i da su teleskopi su značajni i zbog toga što pomažu da steknemo bolji uvid u kretanje i ponašanje nebeskih tela, uključujući asteroide, budući da da se veliki broj ovog  „svemirskog kamenja“ nalazi u neposrednoj blizini Zemlje, i da se procenjuje kako hiljade
manjih primeraka asteroida padne svakodnevno na tlo naše planete.

Međutim, koliko god teleskopi bili precizni i baratali prefinjenim načinima za osmatranje
svemirskih prostora, ni jedan teleskop ne može tako brzo da uoči asteroid koji se kreće, kao što
to može ljudsko oko, čak i danas, na šta je ukazala i doktor Nataša Tomić, verna sledbenica
astronomske nauke, na jučerašnjem predavanju o značaju asteroida.

„Asteroidi često dolaze u blizinu Zemlje, mada ne obilaze oko planete, oni imaju svoju putanju. Ako budu uhvaćeni u orbitu planete i počnu da se kreću oko nje, već je reč o mesecu.

Udari izuzetno velikih asteroida u Zemlju su retki, i najpoznatiji je bio onaj za koji se veruje da
je ubio dinosauruse, izmenio sav ondašnji život na planeti i omogućio pojavu ljudi. Takođe,
poznati su i udar „sibirskog“ asteroida iz 1908. godine, koji je svojom silinom naterao
seizmografe da ubeleže potres širom planete, kao i čeljabinski udar iz 2013. godine u Rusiji, zbog kojeg su popucali prozori širom grada i bilo ranjeno oko 2000 građana Čeljabinska“, istakla je Nataša.

Foto: Kristina Kecman,

A kada je reč o našoj zemlji, najpoznatiji udar nebeskog tela se pripisuje takozvanom Jeličkom meteoritu, u blizini Čačka, koji je imao „svega“ pola metara u prečniku, mada postoje legende o mnogo većim asteroidima, koji su poslužili Srbima da grade čitave kuće od njih, ili da se obogate zahvaljujući kvarcu i gvožđu dobijenima od njih.