Scena
23.06.2023. 05:10
Scena
19.05.2025. 23:10
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
Kako prihvatiti dijagnozu "preostalo vam je najviše pola godine života"
Bernhard Šlink je nemački književnik i pravnik, rođen 1944. godine, u porodici intelektualaca i univerzitetskih profesora, počev od dede profesora mehanike i oca profesora teologije. Pisac je internacionalnog bestselera "Čitač“, prevedenog na 55 jezika, koji je prenesen veoma uspešno na filmsko platno.
U jednom svom intervjuu kaže da je prvi put bio u ovim našim krajevima kao dvadesetogodišnjak, kada je vozom iz Minhena došao do Beograda, a onda nastavio stopom do Mediterana. Drugi put nedavno, 2023. kao gost 15. Krokodil književnog festivala.
Priznajem da sam se i sama dvoumila da li da u ovoj rubrici predstavim Šlinkov roman "Čitač“ čija nam je dramaturgija svima poznata ili da izaberem njegovo najnovije delo, za koje i sam autor naglašava da ne treba očekivati da se uspeh postignut romanom "Čitač“ ponovi sa drugim romanima.
Romanu "Pozni život“ privukla me je matrica, neizlečiva bolest, nagla, neoperabilna, fatalna dijagnoza kancera, u poodmakloj fazi, uz metastaze na kostima, te time razoren privatni život sedamdesetšestogodišnjeg glavnog junaka, penzionisanog profesora univerziteta, koji je u braku sa znatno mlađom ženom i ima šestogodišnjeg sina koji je u vrtiću. Martin dobija uznemirujuću dijagnozu – preostaje mu svega još nekoliko meseci života. To ga izbacuje iz koloseka, rutine i uljuljkujućeg životnog okruženja. Centar njegove aktivnosti bio je druženje sa sinom, kuvanje i vrt kome se posvetio. Žena koja povremeno radi u galeriji, a ima svoj atelje u kome se bavi apstraktnom umetnošću, svojim momcima se pridružuje posle podne, češće uveče.
A onda je od strane porodičnog lekara bačena atomska bomba njegove dijagnoze i mračna prognoza njenog ishoda. Nedvosmislena smrt. Preostalo najviše pola godine.
Osnovno pitanje je kako sve to procesuirati. Kako sam prihvatiti rečeno, kad trenutno nema nikakvih simptoma i bolova? Da li tražiti drugo i treće mišljenje? Ima li za sve to vremena? Da li poricati? Ignorisati? Praviti se da ti nije ništa?
Kako pripremiti svoje bližnje? Odmah ili kasnije, kad telo krene stranputicom ka nestajanju? Šta iza nas ostaje? Da li nas zaista tako brzo zaborave, već nekoliko dana nakon sahrane? Žena na televiziji gleda romantičnu komediju i smeje se. Sin očinsku figuru pronalazi u majčinom mladom partneru ili u nekom posvećenom nastavniku.
Da li će sin biti ljut na oca što ga je napustio tako rano i iznenada? Da li će se edipovski vezati za majku, koja će se pod njegovim pogledima osećati kao okovani Prometej? Hoće li moći da nastave dalje, bez njega, sećajući ga se, ili će ga amputirati iz svojih sećanja?
Šta im može ostaviti u amanet. Kao zaveštanje. Zadužbinu? Radi se o prosečnom umirućem iz srednje klase, ne o basnoslovno bogatom milioneru, bogatašu koji svoje bogatstvo ne može odneti u onaj svet, sa sobom. I zbog toga ga ostavlja bližnjima.
Ovde je u pitanju emotivni testament. Bližnjima se ostavlja ono što volimo. Recimo, Martin voli da radi u bašti i da pravi kompost od koštanog brašna, čemu želi da nauči svoga sina. Vodi ga u prirodu, u planinarenje i u kuću pored mora. Ostavlja mu svoje stvari, koje je nasledio od svojih predaka.
Martin želi da sve uradi kako valja, da ništa ne ostavi otvoreno. Kraj njegovog života, dogovoreno sa njegovim lekarom će se okončati u hospicijumu, nije ispunjen sivim tonovima. Ne gasi se postepeno. Martin je i dalje, do poslednjeg daha, vulkanska lava koja vri. Živ čovek zagledan u zalazak sunca.
Scena
13.03.2022. 14:05
Rumena Bužarovska - spisateljica zbog koje nastaje gužva u knjižari
Scena
04.01.2022. 07:05
Lana Bastašić: Pisanje je jedina konstanta u mom životu
Scena
18.03.2025. 20:10
Darko Tuševljaković o novom romanu "Karota", o tome šta znači biti uspešan pisac...
Komentari
