INTERVJU

BORIS LAJNER, EKSKLUZIVNO: "Sa Džonijem se čujem samo u noćnim morama!"

Boris Lajner ATA — Izvor: ATAIMAGES / M.K.

Boris Lajner, muzičar i akademski vajar, jedna je od poslednjih istinskih legendi jugoslovenskog rokenrola i "novog talasa“.

Kao bubnjar kultnog benda "Azra“ i jedan od najbližih saradnika Branimira Džonija Štulića, Lajner je ispisao neke od najvažnijih stranica muzičke istorije ovih prostora. I kasnije, u bendu "Vještice“, stvara vanvremenski hit "Totalno drukčiji od drugih“ koji je i dalje aktuelan i živi neki svoj novi život.

Uporedo sa muzičkim putem Boris Lajner se dokazao i na polju vajarske umetnosti, a bogatu umetničku karijeru predstavio je u autobiografiji "Sve bio je ritam“. O svojoj muzici, "Azri“ i "Vješticama“, saradnji sa Džonijem, rokenrolu nekad i sad, ali i planovima za naredni period, u ekskluzivnom intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori muzičar i vajar, rokenrol legenda Boris Lajner.

Ove godine navršava se 45 godina od nastanka čuvenog "novog talasa“. Kako Vi pamtite to vreme i taj pokret?

"Pamtim na prvom mjestu kao jedno neponovljivo vrijeme, koje se nekim čudom ponavlja do danas. Mislim na to da se stalno ponovo preslušava, analizira i sentimentalizira. Bilo je puno energije, ideja, bunta, druženja, svirki posvuda... Sve nas je nosio taj ’novi val’. U kratkom periodu od svega nekoliko godina se pojavilo puno sjajnih bendova i autora. Toga danas više nema pa se valjda zato stalno vraćamo na priču o tom dobu.“

Poznanstvo sa Džonijem Štulićem, prema mnogima, bio je istorijski potres u najpozitivnijem smislu za jugoslovenski rokenrol. Kako ste se upoznali sa Džonijem i kakav je on bio u to vreme?

"Džoni i ja smo se upoznali na okretištu tramvaja koji su vozili u naše kvartove – Trnsko i Siget. Ja sam u to vrijeme svirao u grupi ’Haustor’. Džoni me je preoteo. Uvijek je bio svoj i nemoguć, ali pun ideja i originalnih pjesama, te pozitivne energije i vizije.“

Da li ste stvaranjem "Azre“ mogli i da naslutite da stvarate nešto tako veliko i značajno?

"Džoni nije bio skroman u svojim ambicijama – jako je volio ’Bitlse’ i nastojao je da zvučimo kao oni. Kad bi pao moral u bendu, znao je govoriti: ’Vodim vas na vrh vrhova svih vrhova.’ Budući da je ’Azra’ preživjela do danas, usprkos godinama nesviranja, očito je ta snaga i muzika bila moćna i univerzalna. Autentična također.“

Zbog čega je album "Krivo srastanje“ tako loše prošao kod publike i da li je potonji odlazak sa Džonijem u Holandiju, sa ove vremenske distance, bila dobra odluka?

"’Krivo srastanje’ je tako prošlo zbog nesuglasica između nas i nesklonosti rok kritičarske elite. Džoni je tražio da mu budemo lojalni i da ga slušamo, a mi smo mu pravili probleme. Odlazak u Holandiju bio je jedina prava i dobra odluka. Džoni je postajao veći od Džonija i bilo je nužno da se maknemo. San mu je bio da ode u Ameriku, a iz Holandije je to izgledalo realističnije. Meni je taj period bio intenzivan i zanimljiv. Tamo sam studirao i kiparstvo na akademiji u Utrehtu, što mi je Džoni omogućio.“

Da li se danas čujete sa Džonijem, da li ste u kontaktu?

"Ne, samo u mojim noćnim morama.“

Tekst koji treba pročitati: Džoni Štulić o "Istočnim i Zapadnim Srbima"

Branimir Štulić

Scena 06.06.2022. 12:47

Tekst koji treba pročitati: Džoni Štulić o "Istočnim i Zapadnim Srbima"

Formiranjem "Vještica“ nakon "Azre“ takođe ste stvorili značajan rok bend. Pesma "Totalno drukčiji od drugih“ i danas je veliki hit i himna nekih novih generacija. Da li Vas to iznenađuje?

"’Vještice’ su bile poseban projekt s posebnim začetnikom Srđanom Saherom. Volio je eksperimentirati poliritmijama, otkačenim harmonijskim sklopovima i etno-nasljeđem. Osim urbanog miljea, bili smo popularniji i svirali smo više po evropskim punktovima world music-a. Danska, Njemačka, Švedska, Austrija, Češka... Ne iznenađuje me da je pjesma ’Totalno drukčiji od drugih’ i danas hit jer je izvrsna, himnična, prava oda radosti, koja dopire do većine, bez obzira na prostor i vrijeme.“

Vaša autobiografija "Sve bio je ritam“ izazvala je pre nekoliko godina veliku pažnju. Da li je ostalo ipak nešto iz Vašeg života i karijere što niste naveli u toj knjizi, namerno ili slučajno?

"I jedno i drugo. Knjiga je zamišljena da obuhvati najzanimljivije, tipične i ekscentrične momente moje rokerske karijere. Naravno da je ponešto prešućeno, bilo zbog toga što sam htio zadražati za sebe, a i zbog mogućnosti da jednog dana napišem dodatak svojoj autobiografiji.“

Kako vidite danas muzičku scenu u Hrvatskoj i u regionu?

"Vrlo je šarena, ali nažalost mislim da prevladava kvantitet nad kvalitetom. Ima sjajnih mladih muzičara svake vrste – i vokala i instrumentalista, ali nedostaje pravih autora s karizmom, kao što je bilo u moje doba. Pri tome mislim i na Hrvatsku, na regiju, ali i u svjetskim okvirima.“

Ima li rokenrol i dalje snagu da menja svet?

"Rock ’n’ roll will never die! Mene te još uvijek vozi... Rok nije samo muzika, nego i stav, način života. Što sam stariji, sve više uviđam koliko je to važno – biti do kraja roker, ali nije lako, u mom stanju i godinama. Mislim da će kao muzika opstati jer je jedinstvena energija i zvuk, ali kao stav teško.“

Šta mislite o veštačkoj inteligenciji i može li ona da ugrozi prave umetnike i muzičare?

"Mnogo se priča o tome. Rekao bih da je najvažnije pitanje mjere, kao i u svemu. Svaki novitet nije nužno u svemu bolji – tako i AI za pravu muziku mislim da je više štete nego koristi. Za mene ništa ne može zamijeniti ljudsku ruku i glas.“

Kakve planove imate za naredni period, šta još možemo očekivati od velikog Borisa Lajnera?

"Sve više muzike – izdao sam sa suradnicima četiri singla u godini dana. Radimo dalje na tome, paralelno se i dalje bavim skulpturom – bistama i portretima, a i zapišem pokoju pričicu za knjigu.“

Bruno Langer: Rokenrol je nekada imao snagu da pokrene planine