Scena
22.07.2022. 12:53
Dragana Todorović

Intervju

Dado Topić: Uz rad i razmišljanje, čovek može da ostane na svom putu

1
Izvor: Shutterstock/Radule Perišić

Mnogi su u bivšoj Jugoslaviji baš zbog njega počeli da se bave muzikom. Mnogi i danas, šest decenija otkako je Dado Topić na muzičkoj sceni, pokušavaju da postignu baš njegovu boju glasa i stil pevanja, bez obzira na to što se u međuvremenu, od Vardara do Triglava, pojavilo mnogo novih dobrih i zanimljivih pevača, ali i dalje niko kao on ne peva "Makedoniju“, "Da li znaš da te volim“, "Flojda“, "Princezu“…

Zato je vest o koncertu u beogradskoj Botaničkoj bašti "Jevremovac“ 24. jula obradovala ne samo stanovnike prestonice, već i mnoge koji će u Beograd doći da uživo čuju jednog od najautentičnijih muzičara ex-YU prostora.

Željno čekajući da uživamo u glasu "jugoslovenskog Igija Popa“, kako zovu Adolfa Dadu Topića, a koji je imao, a i danas ima armiju sledbenika, pitamo ga – ko su bili njegovi uzori? Mnogi pretpostavljaju da ih treba potražiti među Otisom Redingom i Stivijem Vonderom. Da li greše?

"Od samog početka bavljenja muzikom pronalazio sam uzore baš na toj strani, u bluzu i u soulu, tako da su mi Rej Čarls, Otis Reding, kao i Stivi Vonder kasnije, bili uzori. To sam zadržao dugi niz godina kroz autorski rad, tako da imam puno pesama koje su blizu tome. Imam i nešto balada, ali sam se uvek držao muzičkog mejnstrima i toga da u izražaju budem više soul i bluz muzičar“, kaže Topić na početku razgovora za "Ekspres“.

Ko je, po Vašem mišljenju, najbolji beli vokal?

"Moji afiniteti su uvek bili globalni u potrazi za eminentnim izvođačima, tako da je meni drag, u rok varijanti, Dejvid Koverdejl, Glen Hjuz, možda od mlađih bluzer Stivi Rej Von. Uglavnom, ekipa koja je na američkoj listi bila vodeća. U Evropi je bilo malo takvih ljudi. Recimo, na početku šezdesetih Džon Majal, a kasnije u Americi Frenk Zapa. Ti čudesni momci… Uvek sam istraživao i gledao ko je najinteresantniji i najsvežiji kao autor, i to sam probao da razumem i da slično radim.“

Već kao mlad izvođač nasledili ste Kiću Slabinca u "Dinamitima“ i tada sarađivali, između ostalih, sa Josipom Bočekom i Ratkom Divjakom. Potom ste uskočili u Korni grupu“, a Vaš lični bend koji ste posle toga osnovali zvao se "Tajm“. Da li je razlog razmimoilaženja neslaganje oko autorskih koncepta ili lične sujete sjajnih muzičara?

"Ja sam u ’Korni grupi’ radeći sa Batom Kovačem naučio veoma puno stvari, tako da sam poželeo i da autorski sam uradim nešto. Bili su mi potrebni dobri muzičari i imao sam sreću da sam od davnih dana, još iz škole, svirao sa Ratkom i Josipom. Ostao sam u kontaktu sa njima i oni su mi uvek bili na raspolaganju za snimanje u studiju. Naša saradnja, praktično, nikada nije prekinuta – od školskih dana pa sve do danas.“

Zašto nije uspela saradnja sa Radomirom Mihailovićem Točkom? Snimili ste zajedno dve pesme.

"’Smak’ je bio već zaokružen koncept benda i ja sam samo zbog nekih prijateljskih veza sa Radomirom bio gost na njihova dva albuma. Mislim da je jedna pesma, bluz, ’Zašto ne volim sneg’, a druga ’Na Balkanu’. Te dve pesme bile su dosta uspešne i po tome ljudi pamte našu saradnju. Moglo je tu biti više pesama, ali ja sam imao obaveze prema svom bendu, a ’Smak’, veliki i poštovan bend, sasvim dobro je funkcionisao sa svojim tadašnjim članovima.“

Kada biste mogli da sastavite idealni rok bend od domaćih muzičara, koga biste sve pozvali? Da li bi, možda, za bubnjevima bio Peco Petej?

"Peco je bio interesantan mladić u svoje vreme, on je odradio neke dobre snimke sa grupom ’Tajm’, kada je Ratko Divjak bio u obavezi prema džez orkestru u Ljubljani. Mislim da je snimio veliki hit, pesmu ’Makedonija’, kao i ’Reci mi, Ciganko, šta mi na dlanu piše’. On je bubnjar sa specifičnim, autentičnim stilom, ali danas ima među mlađom ekipom jako, jako dobrih bubnjara. Svirka na bubnjevima je evoluirala, i ja danas više istražujem nove, mlade, agresivne bubnjare, koji sviraju na jedan novi način, imaju novi pristup aranžmanima.“

Pominjete mlade muzičare, da li u vezi sa tim pratite i festivale danas, one na kojima ste i sami nekada učestvovali, često veoma uspešno? "Evrovizija“ je jedan od tih festivala gde ste Vi bili nesuđeni predstavnik Jugoslavije 1981, a pesma „Princeza“, koju ste otpevali u duetu sa Slađanom Milošević postala je veliki hit, koji se sluša i danas. Potom ste 2007. predstavljali Hrvatsku. Da li ste pratili ovogodišnje izdanje "Evrovizije“, kakav utisak je na Vas ostavila Konstrakta, koja je brzo postala globalni fenomen?

"'Evrovizija’ je jedan veoma interesantan muzički fenomen. Tamo se uvek događaju neke tradicionalne stvari, ali isplivaju i neki novi klinci koji imaju potpuno novu ideju, muzičku i aranžmansku, kako širokom auditorijumu predstaviti neke nove stvari. Sve u svemu, ’Evrovizija’ je donela mnogo nove muzike, ABBA bend koji je aktuelan i dan-danas, kao i sve ostale grupe koje su uspele da se održe u muzičkom mejnstrimu. Moja iskustva sa ’Evrovizijom’ su površna, više sam u svemu tome bio u prolazu. Nisam aktivirao sve svoje kreativne snage da bih, eventualno, tamo napravio neki značajniji uspeh. Male zemlje nemaju velike šanse u odnosu na ostale učesnike, tako da je to bilo mimo mojih muzičkih interesa.“

Dado Topić, 22. 7. 2022.
Izvor: EASTPRESS / SEPPO SIRKKA

Kad već pominjete muzičare malih zemalja, u vezi sa tom temom je i Vaše angažovanje na projektu „Plan B“, koji je pokrenuo kompozitor Zoran Konević, a cilj je da se pomogne upravo muzičarima na ovom prostoru. To je projekat koji je objedinio region s obzirom na to da učestvuju i Đule Van Gog, Dejan Cukić, Dragi Jelić… a Vi ste sa Vlatkom Stefanovskim snimili pesmu "Samo za nju“. Kako ocenjujete položaj muzičara u regionu, usled pandemije, ali i inače?

"Mi u regionu imamo umetnike i izvođače koji su svetske klase. Kad spominjem Vlatka Stefanovskog, kao i sva ostala imena koja su deo tog projekta, vidimo da su to izuzetno urađeni aranžmani, veoma dobre izvedbe vokalista i instrumentalista, tako da je to jedan muzički projekat koji ima svetski kvalitet. To bi, eventualno, mogao da bude razlog za motivaciju i drugim mladim ljudima koji isto tako dobro rade, da se organizuju i, kada već ne mogu na drugi način, da se masovnim okupljanjem snimaju i izdaju takve stvari, što bi opravdalo naš visoki rejting u svetu muzike.“

U kom trenutku ste shvatili da će baš muzika biti Vaš životni put?

"Imao sam 15 godina kada sam nastupao kao profesionalac. Imao sam sreće da sam bio dobar đak, nakon srednje škole sam upisao i fakultet, ali sam nekako, sticajem okolnosti, završio na nekim letnjim turnejama i letnjim ’gažama’ sa grupom ’Dinamit’ iz Osijeka, i muzika je tako preuzela tok daljih događanja. Ostao sam u muzici, mada nisam nikada to baš želeo, planirao, ali se ispostavilo da sam imao sreću i da sam izabrao najbolji put.“

Imate specifičnu boju glasa. Da li je reč o čistom talentu ili "školovanom“ pevanju?

"Još kao mlad muzičar bio sam strašno nezadovoljan onim što sam uspeo da napravim u studiju, tako da mi je trebalo mnogo vremena, mnogo godina, da sazrim kao interpretator i shvatim šta u suštini najbolje radim i kako da u studiju radim da bi to bilo na zavidnom nivou. Malo zahvaljujući talentu, a puno zahvaljujući radu, kao i specifičnoj boji glasa, ja sam uspeo da ostavim neki trag iza sebe.“

Taj "trag“ se meri, između ostalog, i aktivnim stvaranjem i nastupima na sceni već gotovo šest decenija. U čemu je tajna dugovečne i uspešne karijere, osim talenta i rada, koje ste pomenuli?

"Nikad nisam bio stopostotni profesionalac i uvek su me više vodile emocije kroz karijeru. Nakon prvog uspeha bio sam željan novih, i to je bio generator mog autorskog rada. Kao i svim ljudima, tako i meni, pohvala nikad dosta. I dan-danas komponujem i radim, skupljam materijale i čekam da uđem u studio. Ako se ova korona smiri i ako sve dođe u neku normalnu situaciju, veselim se povratku u studio sa svojim ljudima i da opet nešto novo napravimo.“

Dado Topić
Izvor: Shutterstock

Vi niste "samo“ pevač, već i autor mnogih pesama koje izvodite, a pišete i numere za filmove, televizijske serije, od kojih su mnoge ostvarile svoj samostalni život i veoma su popularne, poput pesme "Flojd“ iz filma "Nacionalna klasa“ i "Ja hoću život“ iz serije "Bolji život“. U čemu više uživate – u pisanju, komponovanju ili u pevanju?

"Vrlo je teško biti uvek svež i originalan autor, uvek se možete naći u zamci da ponovite nešto što je neko već uradio i to je bio moj najveći strah – da ne plagiram, da uspem da pronađem nove ideje koje su potpuno originalne. Ali, uz rad i razmišljanje, čovek može da ostane uvek na svom putu. Pitanje je samo koliko vremena i truda možete u to da uložite. Ja sam imao sreću da budem interpretator nekih tema koje su u vezi sa televizijskim serijama koje su bile veoma uspešne, tako da je to samo po sebi obezbedilo neki duži vek trajanja tih pesama. Ali, to je neka druga muzika, programski određena prema sadržaju tih serija, tako da zasluga nije samo moja.“

U iščekivanju Vašeg nastupa u Botaničkoj bašti "Jevremovac“ 24. jula u Beogradu, a u okviru serije koncerata "Garden Sessions“, molim Vas da nam nagovestite šta ćemo slušati?

"Nastupićemo sa ustaljenim repertoarom benda ’Time After Time’, koji čine Zafa, Adil, Stepa, Damjan i Mića. Pesme koje ćemo svirati veoma volimo zajedno da izvodimo, biće tu i soula i bluza, sve ono najbolje sa deset, petnaest albuma koje sam snimio. Mislim da će to biti jako dobro za publiku.“

Šta je sledeće posle koncerta u Botaničkoj bašti? Gde još publika može da Vas sluša, najavili ste nedavno i obnavljanje pesama grupe "Dinamit“?

„Već godinu i po dana radimo na tome, imamo izvrstan materijal, autorski i aranžmanski veoma interesantan. Kuriozitet u vezi sa tim je da će to biti naš prvi studijski album jer grupa ’Dinamit’ nikada nije snimala, ni za radio, niti za televiziju. Tako da bi to bio naš prvenac na muzičkom tržištu.“

 

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Nele Karajlić: Razišli smo se i pre rata
nele karajlić

Intervju

02.01.2022. 07:05

Nele Karajlić: Razišli smo se i pre rata

"Čovek ne odlučuje gde će se roditi, ni kada će se roditi“, kaže jedan od junaka romana "Solunska 28“, Dr Neleta Karajlića. Izvanredna naracija nas je gotovo uverila da je sticaj okolnosti odredio da Sarajevo dobije Nenada Jankovića, a sa njime i duh novog primitivizma, "Nadrealiste“, bend "Zabranjeno pušenje“…
Close
Vremenska prognoza
clear sky
35°C
18.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve